Upravo sam proveo pet dana na Bliskom istoku. Uz Ukrajinu on je postao jedan od najnestabilnijih regiona na svetu. Postojaće periodi zatišja koji će možda ostaviti utisak da tenzije popuštaju, ali izraelsko-palestinski sukob je prodorniji više nego ikada i tako će i ostati.

Naša politička kratkovidost, da mislimo da je ovaj sukob pod kontrolom tako što ćemo samo pričati o rešenju o dve države, a zatim ga ostaviti da se zagnoji, mora da prestane. Ne samo iz razloga humanosti, pravde ili morala, već zato što ako to ne popravimo sada, to može izazvati raseljavanje ljudi, uključujući prema Evropi, i pogoršati rizik od terorizma i tenzija među zajednicama.

Region ponovo progone traume i bes. Izraelci su duboko pogođeni krvoprolićem od 7. oktobra, u kojem je ubijeno preko 1.200 ljudi i više od 200 uzeto za taoce. Palestinci se suočavaju sa humanitarnom krizom u Gazi, još jednim krvoprolićem sa više od 13.000 žrtava, prvenstveno žena i dece, zajedno sa napadima izraelskih doseljenika na okupiranoj Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu. U petak je stupio na snagu privremeni prekid vatre i delimično oslobađanje talaca. Nadam se da će ovo stvoriti pozitivnu dinamiku koja će voditi ka oslobađanju svih talaca i okončanju neprijateljstava.

Užasi koje su počinili Hamas i drugi ekstremisti su štetni po palestinske interese. Lideri koje sam sreo u Ramali to priznaju. Međutim, za njih osnovno pitanje leži u izraelskoj okupaciji. Oni se bore da objasne biračima zašto im je sloboda kretanja ograničena, dok nelegalna naselja cvetaju i doseljenici su slobodni da ih napadnu. Oni takođe ne mogu da osiguraju bezbednost na okupiranoj Zapadnoj obali dok Izrael zadržava palestinske poreske prihode koje ubire u ime palestinskih vlasti.

Jedan užas ne opravdava drugi. Ipak, svaka strana gleda samo svoju stranu tragedije, ono što se dogodilo juče ili ono što se dešava danas. Ali doći će sutra koje nijedna strana još ne može da zamisli. Izraelci veruju da treba da eliminišu Hamas da bi garantovali svoju bezbednost. Palestinci daju prioritet okončanju humanitarne katastrofe u Gazi i provokacija naseljenika. Uprkos ovim izazovima, moramo zadržati mogućnost za mir otvorenom. 

Moje nedavno putovanje u region je ojačalo moje uverenje da je uspostavljanje palestinske države najbolja garancija za bezbednost Izraela. I, kratkoročno, trebalo bi da izbegnemo slabljenje palestinskih vlasti.

Vakuum ne može da opstane ni u prirodi ni u politici. Ako ni Hamas ni Izrael ne budu upravljali Gazom, a ni jedno ni drugo to ne bi trebalo, vakuum moći će brzo biti popunjen nekontrolisanim snagama koje bi mogle da pretvore Gazu u propalu teritoriju i pokrenu novi ciklus nasilja i terorizma. Još od Hobsa znamo da je društvo bez Levijatana, države, osuđeno na nasilje i haos. Već smo previše puta bili svedoci sličnih situacija. 

Videli smo tokove izbeglica koji beže od sukoba u Siriji u Liban, Jordan i Tursku. Ove zemlje ne mogu da podnesu još jedan veliki priliv palestinskih izbeglica. Po rečima jednog od mojih prošlonedeljnih sagovornika, još jednu Nakbu nećemo preživeti.

A Evropa i međunarodna zajednica neće i ne mogu prihvatiti još jedno prisilnomasovno raseljavanje Palestinaca.

Da bi se sprečilo da Gaza padne u ruke nekontrolisanih oružanih grupa koje mogu da destabilizuju čitavo susedstvo, počevši od Izraela, teritorijom mora da upravlja država koja predstavlja njen narod. Bezbednost samog Izraela zahteva stvaranje palestinske države u Gazi i na okupiranoj Zapadnoj obali, uključujući istočni Jerusalim.

Kako i kada ćemo to postići zavisiće od svih nas. Jedno je jasno: svi moji sagovornici u arapskom svetu su prihvatili postojanje Izraela i žele da se angažuju sa njim. Oni prepoznaju ogromnu priliku koja leži u mirnom susedstvu, prekograničnoj saradnji i potencijalnoj ulozi Izraela kao regionalnog pokretača ekonomije. Ali svi se slažu da arapsko-izraelska saradnja zavisi od rešavanja palestinskog pitanja. Ne postoji način da se to zaobiđe.

Da bismo krenuli napred, moramo težiti rešenju zasnovanom na pravdi I jednakim pravima za oba naroda. To znači, pre svega, potrebu za bezbednošću u celom regionu i Evropi, koja se suočava sa neposrednim posledicama nestabilnosti. Kao susedi, moramo udružiti snage sa partnerima u regionu iširom sveta kako bismo postigli održivo, trajno političko rešenje za dobrobit Izraelaca, Palestinaca i regiona. Ovo je takođe u našem najboljem interesu. EU je, zajedno sa nekim arapskim zemljama, pokrenula napore ka ovom cilju inicijativom Peace Day Effort, pokrenutom u UN u septembru, neposredno pre nego što je oluja počela. Odlučni smo da nastavimo da radimo na ovom cilju.

*Autor je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost. Tekst je izvorno objavljen u Fajnenšel tajmsu.