Zeleno i crno

Politička preraspodela snaga i ideologija posle izbora za Evropski parlament

Uticaj ovih izbora na unutarpolitička dešavanja na nacionalnom nivou zemalja članica imaće dugoročne posledice na budućnost Evropske unije ukoliko se nastavi ovaj trend. Suverenističke partije (tijumfovale su u Velikoj Britaniji, Italiji i Francuskoj) smatraju da su nacionalne države izgubile svoj identitet prepuštajući nadležnosti od nacionalnog interesa Briselu. Ukoliko ne dođe do redefinisanja određenih nadležnosti (povećanje ovlašćenja državama članicama), moguć je neki novi Bregzit.

Zeleno

Zeleno i crno

Politička preraspodela snaga i ideologija posle izbora za Evropski parlament

Uticaj ovih izbora na unutarpolitička dešavanja na nacionalnom nivou zemalja članica imaće dugoročne posledice na budućnost Evropske unije ukoliko se nastavi ovaj trend. Suverenističke partije (tijumfovale su u Velikoj Britaniji, Italiji i Francuskoj) smatraju da su nacionalne države izgubile svoj identitet prepuštajući nadležnosti od nacionalnog interesa Briselu. Ukoliko ne dođe do redefinisanja određenih nadležnosti (povećanje ovlašćenja državama članicama), moguć je neki novi Bregzit.

autor teksta
Milomir Mandić | Danas | Beograd 8. Jun 2019 | U fokusu

Nedavno održani izbori za Evropski parlament po mnogo čemu se razlikuju od prethodnih, održanih 2014. godine, pre svega po izlaznosti koja se sa 32,4 povećala na 49 odsto (najveća od održavanja prvih izbora 1979. godine).

Ovako visoka izlaznost može se tumačiti kao pokušaj birača da utiču, odnosno promene briselsku administraciju, za koju većina smatra da se otuđila od potreba običnih građana.

Partije koje se zalažu za opstanak Evropske unije u ovom obliku zadržale su dominaciju, ali znatno oslabljene. Do sada dominantna koalicija narodnjaka i socijaldemokrata posle dužeg vremena neće moći sama da formira većinu za koju joj je potrebno 378 poslanika (sa 412 pali su na 325 mesta u Parlamentu). Neophodan im je treći, a možda i četvrti partner kog će tražiti u redovima liberala ili Zelenih.

Ključno pitanje je da li će budući koalicioni partneri uspeti da usaglase svoje stavove po mnogim ključnim pitanjima koja su bila u fokusu predizborne kampanje, poput otvorenih granica (odnosno zaštite spoljnih granica Evropske unije), ekonomije slobodnog tržišta, klimatskih promena.

Ovakvi rezultati posledica su migrantske krize koja je još od prvog velikog talasa migranata 2015. godine potpuno podelila države članice na one koje su predlagale kvote za prihvat migranata do onih koje su izričito odbijale da uopšte puste migrante na svoju teritoriju. Na tom talasu rasle su, najpre na nacionalnom nivou, partije koje se protive ulasku migranata na svoju teritoriju.

Popularnost ovih partija došla je do izražaja i na izborima za Evropski parlament. Antimigrantska politika je zajednička mnogim partijama bez obzira kojoj političkoj grupaciji pripadaju. Istraživanja su pokazala da je migrantska kriza bila jedan od glavnih uzroka Bregzita.

Došlo je do značajnih promena u gotovo svim državama članicama u odnosu na nacionalne izbore. U Nemačkoj je porasla podrška levičarskoj Zelenoj stranci na 20,7 odsto glasova, što je označilo pad za vladajuću koaliciju, posebno za Socijaldemokratsku partiju, stranku levog centra, koja je završila kao trećeplasirana.

Ukoliko SPD ostane u koaliciji sa Hrišćansko-demokratskom unijom, rejting će joj dodatno oslabiti. Jedini izlaz iz ovakve situacije su prevremeni izbori koji bi doveli do formiranja nove levičarske vlade sastavljene od SPD i Zelenih. U prilog tome ide i podnošenje ostavke Andree Nales, predsednice SPD, nakon izbora za Evropski parlament zbog ostvarenog rezultata.

Italijanska konzervativna Liga je udvostručila rezultat u odnosu na parlamentarne izbore u Italiji (sa 17,4 na 34,5 odsto), levičarski pokret Pet zvezdica je sa 32,7 odsto na italijanskim parlamentarnim izborima dobio 16,5 odsto glasova.

Vladajuću Republiku u pokretu Emanuela Makrona pobedilo je desničarsko Nacionalno okupljanje Marin Lepen, dok su Zeleni od nultog rezultata dostigli 13,5 odsto glasova. Određene procente glasova su dobile manje nacionalističke i levičarske stranke. Makronove najave o obnovi Francuske i neophodnom redefinisanju odnosa unutar Evropske unije pre bilo kakvog proširenja, nakon ovakvog rezultata deluju sve manje realno.

Novoformirana britanska Stranka za Bregzit osvojila je najveći broj glasova 31,5 odsto, a vladajuća Konzervativna stranka osvojila je samo 8,7 odsto glasova. Ukoliko Konzervativna stranka ponovo prekorači novi rok za Bregzit u oktobru, Vlada će najverovatnije pasti.

Vladajuća stranka HDZ u Hrvatskoj osvojila je samo 22,7 odsto glasova, dok je Most potučen do nogu, a opoziciona SDP respektabilnih 18,7 odsto. Vladajuća Socijaldemokratska partija u Rumuniji završila je na drugom mestu. Slovenačka vladajuća Lista Marjana Šarca osvojila je treće mesto. Nasuprot tome, vladajuća partija u Bugarskoj, Stranka građani za evropski razvoj Bugarske kao prvoplasirana osvojila je 30,8 odsto glasova, kao i mađarski Fides koji je dobio masovnu podršku sa 52,3 odsto gasova.

Evropski izbori su pokazali da glavni izazov za sadašnji poredak predstavljaju Zeleni na severu Evrope i u Nemačkoj, dok u Holandiji, Španiji i Portugalu taj izazov dolazi od socijalista i stranaka levice, u Italiji, Velikoj Britaniji, Poljskoj i ostatku centralne Evrope izazov predstavljaju konzervativci i nacionalisti. U Francuskoj se establišment istovremeno suočava sa izazovima koji predstavljaju kombinaciju sve tri navedene snage.

Uticaj ovih izbora na unutarpolitička dešavanja na nacionalnom nivou zemalja članica imaće dugoročne posledice na budućnost Evropske unije ukoliko se nastavi ovaj trend. Suverenističke partije (trijumfovale su u Velikoj Britaniji, Italiji i Francuskoj) smatraju da su nacionalne države izgubile svoj identitet prepuštajući nadležnosti od nacionalnog interesa Briselu. Ukoliko ne dođe do redefinisanja određenih nadležnosti (povećavanje ovlašćenja državama članicama), moguć je i neki novi Bregzit.

Previranja unutar članica Evropske unije, promene u sastavu Evropskog parlamenta i nove Evropske komisije odraziće se i na naš region. Proširenje će sasvim sigurno ostati na agendi, ali svakako neće biti prioritet u odnosu na rešavanje unutrašnjih pitanja. 

Foto: Viktor Orban/EU2017EE Estonian Presidency [CC BY 2.0], via Wikimedia Commons , Marin Lepen/Kremlin.ru [CC BY 3.0], via Wikimedia Commons  Najdžel Faraž/Gage Skidmore from Peoria, AZ, United States of America [CC BY-SA 2.0], via Wikimedia Commons

Komentari
U fokusu
Promocija knjige  "Disko pesticidi" Zorana Panovića
Promocija knjige "Disko pesticidi" Zorana Panovića

U knjižari "Ivo Andrić" Srpske akademije nauka i umetnosti, u petak 14.06. odr...

Panović: U Srbiji sve zamire posle Vidovdana
Panović: U Srbiji sve zamire posle Vidovdana

Da li će se bojkot - i parlamenta i izbora, održati i da li je to do sada zaje...

Marković (SNS): U Parizu bi mogao da se formuliše okvir za dijalog, važno uključivanje SAD
Marković (SNS): U Parizu bi mogao da se formuliše okvir za dijalog, važno uključivanje SAD

Inicijativu za samit u Berlinu, odnosno Parizu, pokrenule su Francuska i Nemačk...

Stoltenberg: Naše partnerstvo je dobro za Srbiju, dobro za zapadni Balkan i dobro za NATO
Stoltenberg: Naše partnerstvo je dobro za Srbiju, dobro za zapadni Balkan i dobro za NATO

Brisel – Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg, na...

Zeleno i crno
Zeleno i crno

Nedavno održani izbori za Evropski parlament po mnogo čemu se razlikuju od p...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web