Vučić je majstor fragmentacije opozicije i uvek je uspevao da spreči njeno masovnije ujedinjenje. Zato je izenađujuće što se pojavila lista “Srbija protiv nasilja”, koja je u odnosu na prethodne opozicione pokušaje iskorak, poručio je programski direktor Demostata Zoran Panović gostujući u emisiji “Bez pardona” na televiziji KTV. Prema Panovićevom mišljenju, “Srbija protiv nasilja” sada treba da jača savez I pokuša da izbegne greške “počivšeg Saveza za Srbiju”.

On je rekao da smo blizu toga da se srpsko društvo deli na dva društva, koja imaju svoje paralelne dimenzije, sa paralelnom stvarnošću i medijima, što je uporedio sa fenomenom prištinskog korzoa, kad su nakon albanskih demonstracija 1981. godine, Albanci i Srbi imali svoje strane promenade, svoje kafiće u koje su dolazili....

- Taj sindrom prištinskog korzoa je metafora, iako je to bila etnička, nacionalna podela, deluje mi da smo blizu toga ili smo u tome da se Srbija deli na dva društva, dve paralelne dimenzije, sa svojom stvarnošću, sa svojim medijima i to nije dobro, rekao je Panović. On je naveo da se u Srbiji sa nivoa vlasti sada stalno priča o jedinstvu, navodeći da tu reč pominju predstavnici vlasti više nego što je Mira Marković pominjala reč humanizam, ali da jedinstva nema.

Panović kaže da su nam potrebni nacionalni konsenzusi o nekoliko ključnih stvari, među kojima je i pitanje demokratije, višepartijskih izbora i standardizovane procedure bliske tradiciji u demokratskim zemljama. On zastupa tezu da bi za Srbiju bio najbolji kombinovani proporcionalno većinski system izbora, te da je pristalica podizanja cenzusa na sedam odsto, jer bi doveo do uozbiljavanja političke scene.

Prema Panovićevim rečima, izborni sistem na prvim višepartijskim izborima 1990. godine je bio bolji jer je većinski izborni sistem, iako je favorizovao najjaču partiju, uveo u parlament ljude pod imenom i prezimenom, Skupština je bila kadrovski bolja i jača, poslanici su imali veći autoritet u poređenju sa današnjim, koji je samo delegirani autoritet partije i vođe.

Panović navodi da ni atmosfera ni kontekst izbora nisu standardi koji bi Srbija trebalo da ima, ali je dodao da su, i sa i bez izborne patologije, decembarski izbori bili jedna vrsta čistilišta, primetivši da nekadašnji cenzus od pet odsto ne bi prešla ni Nestorovićeva lista.

-To pokazuje da postoje četiri politička polja u Srbiji - jedno najveće zaprema SNS sa koalicionim partnerima, drugo polje centrističko proevropska snaga Srbija protiv nasilja, polje SPS koje je suženo i jedno polje demokratskog nacionalizma Novog DSS, rekao je Panović.

On ističe da su se naprednjaci dosta rešešeljizovali i od proevropske reformske snage Srbije pod Vučićevim rukovodstvom, naročito od 2016. godine, napravili održivi model radikala za 21. vek.

-To je pozicija koja podrazumeva i pozivanje na Slobodana Miloševića direktno i indirektno, s tim što se Vučić, koji je dobro proučio Miloševićeve greške, trudi da ne ponovi iracionalni sukob sa Zapadom, s tim što je, kako kaže, podigao steg Miloševićeve antibirokratske revolucije, ocenjuje programski direktor Demostata.

On navodi i da je SNS u jednom periodu bio prozapadna demokratska desnica, da je imao jaku reformsku komponentu prvih godina.

“Kad je bilo rušenje Savamale u izbornoj noći, ja sam komentarisao izbore na RTS-u sa Veljkom Lalićem, Boškom Jakšićem, sad je to nezamislivo da takvi ljudi sede na RTS-u u izbornoj noći. To su bili poslednji izbori koji su imali demokratski kapacitet, od tada se ubrzano krenulo nizbrdo, objasnio je Panović. Prema Panovićevom mišljenju, “postoji u podršci Vučiću dosta koruptivnih elemenata, u smislu da mnogi kalkulišu da će ako potpišu da ga podržavaju ostvariti svoje interese”.

- Glavna stvar u višepartijskim demokratskim izborima jesu političke partije, to je temelj demokratije. Problem u Srbiji je što smo mi devastirali stranke. SNS jeste ogromna partija, ali je i amorfna masa gde vi ne znate najjasnije koja je politička suština Srpske napredne stranke. I dalje tvrdim da je jedno od najvećih pitanja - koga više Vučić zamajava proevropsku ili prorusku javnost u Srbiji. Ovo što je SNS postao, to je velika satisfakcija Vojislavu Šešelju, konstatovao je on.

Panović je napomenuo da su istraživanja uoči decembarskih izbora pokazala da bi lista na kojoj bibili svi koji su protiv Vučića, odnosno protiv naprednjaka i socijalista, vrlo verovatno pobedila u Srbiji.

- Kad bi napravili demokratsku listu da promene vlast, pa da vidimo šta ćemo posle, bio bi egal u najboljem slučaju po SNS. Da su se svi koji su protiv Vučića ujedinili, teško bi se održao na vlasti ili bi bilo tesno. Pošto je to bilo politički nemoguće, imali smo ovakav rasplet, naveo je Panović.

On je podsetio da su Demostatova istraživanja pokazala da su stranke desnice međusobno imale dobru sinergiju i da bi, da su izašle sve zajedno, imale jako dobar dvocifreni rezultat.

- Međutim, rezultati izbora su pokazali da su birači desnice kaznili Nacionalno okupljanje jer su Zavetnici u jednom delu javnosti locirani kao neko ko je sprečio zajedničku listu.  Pokazalo se da su se Zavetnici i Dveri previše uozbiljli i počeli da pametuju o nacionalnoj politici i postali su lajt u odnosu na Nestorovića i zato je Nestorović, koji je bio atraktivan I ekstravagantan, pokupio te glasove i deo glasova SPSa-, ocenio je Panović.

Kako je naglasio: “Vučić se potrudio i trudi se uvek da ako je nekome neprijatno da glasa direktno za njega da mu nađe model da glasa za njega ali opet malo drugačije pa da ovome ko glasa bude možda lakše. Tu je jako uspešan, jer zaista mnogi koji glasaju za neke opozicione liste misle da glasaju protiv Vučića”.

Komentarišući Proglas, Panović je kroz osmeh rekao da bi u Srbiji možda bilo prostije glasati za razne spiskove podrške, kojih poslednjih godina ima mnogo, te da bi se tako na izborima dobili i precizniji rezultati, bez mnogo nedoumica.

- Na ovim izborima smo mogli imati spisak Proglasa, spisak Vučića, spisak Ne damo Kosovo, nećemo u EU i dobili bismo jasnije rezultate. Onda bismo se podelili preciznije, ocenio je on.

Panović kaže da je Vučić dugo uspevao da spektakularizacijom spoljne politike kompenzuje mnoge deficite unutrašnje politike, te istakao da opozicija još ne može da uveri spoljni faktor u ono u šta su naprednjaci uverili Zapad 2011. godine - da su oni novi partneri koji imaju alternativni model političke stabilnosti i čiji su interesi komplementarni interesima Zapada.

- Kad vidimo reakcije ključnih ambasadora u Srbiji - Hila i Bocan Harčenka, vidi se da međunarodna spoljna podrška Vučiću nije ugrožena. Tu postoji rusko-američki konsenzus, naveo je Panović.