Bregzit i evropska odbrana

Širi ugao - Ana Otašević

Pariz smatra da nije u interesu ni Velike Britanije ni Evrope da London prekine veze sa Evropskom unijom u domenu evropske odbrane, ako se ima u vidu stanje u kome se nalazi Evropa i svet, kao i nepouzdanost američkog saveznika

Bregzit i evropska odbrana
Boris Džonson, foto: EU2017EE Estonian Presidency [CC BY]/Emanuel Makron, foto: Remi Jouan [CC BY]

Bregzit i evropska odbrana

Širi ugao - Ana Otašević

Pariz smatra da nije u interesu ni Velike Britanije ni Evrope da London prekine veze sa Evropskom unijom u domenu evropske odbrane, ako se ima u vidu stanje u kome se nalazi Evropa i svet, kao i nepouzdanost američkog saveznika

autor teksta
Ana Otašević | Demostat | Beograd 5. Feb 2020 | Analize

Evropska unija je do 31. januara imala dve nuklearne sile, dva stalna člana Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, dve vojske u stanju da ratuju van evropskog kontinenta. Nakon Bregzita, Francuska je jedina zemlja u uniji koja ima takvu vojsku, na kontinentu na kome ne postoji zajednička vojna strategija  i gde vlada neizvesnost ko treba da ga brani.

„Bregzit je rasparao naše odnose kakvi su ustanovljeni pre 47 godina. Sve je potrebno ponovo izgraditi“, rekao je Mišel Barnije, šef tima Evropske komisije zadužen za pregovore o budućim vezama Velike Britanije sa Evropskom unijom, u intervjuu  koji je u ponedeljak dao francuskom radiju Frans enter. Ovi pregovori se odnose i na prirodu vojne saradnje između ostrvske kraljevine i dojučerašnjih partnera u Evropskoj uniji.

U domenu vojne saradnje Francuska želi da održi bliske veze sa Velikom Britanijom, a Britanci žele da sačuvaju ulogu prvog reda u evropskoj odbrani. O ovoj temi su često razgovarali proteklih meseci. 

Velika Britanija tradicionalno ima najsnažnije veze sa Sjedinjenim državama u svim oblastima, pa tako i u oblasti odbrane. To se vidi i po tome što London sledi Vašington u odlukama koje se odnose na strane intervencije, kao u slučaju katastrofalnog rata u Iraku 2003. godine, kome se Francuska usprotivila, ili kada su 2013. godine Britanci odustali od bombardovanja Sirije nakon što se prvi povukao Barak Obama, na veliko razočaranje Francuza. Uprkos bliskim odnosima sa SAD i uprkos istorijskom rivalitetu sa Francuskom, vojna saradnja Velike Britanije i Francuske je vremenom osnažila. Pored toga što su obe zemlje u NATO, Pariz i London vezuje serija sporazuma koji su kulminirali sporazumom o operativnoj saradnji iz Lankaster hausa 2010. godine. Na osnovu tog sporazuma su britanski helikopteri danas u akcijama sa francuskom vojskom u Sahelu i rade zajedno u vojnoj industriji, proizvode rakete i dronove. 

Načelnik francuskog Generalštaba, Fransoa Lekoentr, insistira na tome da su francuska i britanska vojska važni i bliski partneri koji imaju tradiciju angažovanja na stranom terenu i moć nuklearnog razuveravanja. Ove veze se neće promeniti nakon Bregzita jer nisu izgrađene u okvirima Evropske unije i NATO, već su bilateralne.

Iako ima snažnu političku saradnju sa Nemačkom, Pariz smatra da je na vojnom planu potreban trougao sa Britancima. Kada je reč o evropskoj odbrani Nemačka je uzdržana zbog istorijskog nasleđa, što usporava dijalog sa Francuskom o strateškim pitanjima.

Velika Britanija troši na odbranu troši više nego bilo koja druga članica Evropske unije. Sa oko 44 milijardi evra, budžet odbrane Velike Britanije u NATO je drugi posle SAD i peti u svetu. Bregzit je zato veliki udarac za evropski budžet za odbranu, iako ima onih koji smatraju da će izlazak Londona iz unije podstaći ideju evropske odbrane.

Aktiviranje evropske odbrane je jedna od ključnih ambicija francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji želi vojnu samostalnost Evropske unije od SAD. Ideja nije nova, začeta je još u Sporazumu iz Mastrihta 1992. godine, osnivačkom aktu Evropske unije, u kome se govori i o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici. „Politika zajedničke odbrane“ nikada, međutim, nije dobila na zamahu zahvaljujući tome što je NATO imao dominantnu ulogu a članice Evropske unije nisu videle potrebu da se menja priroda odbrambenog sistema uspostavljena nakon Drugog svetskog rata, u kome je glavnu ulogu igrao Vašington. To se promenilo sa razilaženjem evropskih i američkih interesa u vreme Obame, razlaz koji je produbio Donald Tramp. Od dolaska na vlast američki predsednik ne prestaje da opominje evropske saveznike da ne ispunjavaju kvotu od 2 odsto nacionalnog bruto dohotka za NATO i da preti da će SAD da se povuku iz vojnog saveza, što bi značilo i njegov kraj. Za sada je uspeo da smanji ulaganja SAD u NATO. Pored SAD i Velike Britanije samo još nekoliko zemalja ispunjava kvotu, Estonija, Litvanija, Letonija, Rumunija, Poljska i Grčka. 

Nezadovoljan načinom na koji se Vašington ponaša prema evropskim saveznicima, Makron se u okviru “inicijative za Evropu” koju je izložio u septembru 2017. godine založio za formiranje evropske vojske, zajednički budžet za vojsku i zajedničku vojnu doktrinu. Lisabonski sporazum iz 2007. godine predviđa « trajnu strukturnu saradnju » (PESCO) koja omogućava snažnije udruživanje zemalja koje žele da rade na zajedničkoj odbrani. PESCO je trebalo da bude aktiviran još 2010. godine, ali se to desilo 2017. godine, na Makronov podsticaj. Francuski predsednik je predložio da u ovoj odbrambenoj strukturi bude manji broj zemalja, ali je Nemačka tražila da u njoj učestvuje 25 zemalja članica. Pitanje je koje mesto će u evropskoj odbrani imati Velika Britanija, kao, uostalom, i druge evropske zemlje koje nisu deo Evropske unije. Holandija, Belgija i Luksemburg su 2018. godine tražile da se PESCO otvori ka spoljnim članovima. Neke zemlje, među kojima je i Francuska, izrazile su bojazan da bi to smanjilo obim poslova u vojnoj industriji za članice Evropske unije, dok su Austrija i Grčka bile zabrinute da li će EU u tom slučaju morati da ponudi sličan sporazum i Turskoj. Evropska služba za spoljne poslove (EEAS), telo Evropske unije u nadležnosti Visokog predstavnika za spoljne poslove i politiku bezbednosti, predložila je u septembru prošle godine da sporazum bude otvoren za zemlje van bloka, ali samo od slučaja do slučaja. 

Velika Britanija je deo Evropske inicijative za intervencije (IEI), koja je oformljena 2018. godine van institucionalnog kadra Evropske unije. U ovoj nezavisnoj strukturi koja operativno dopunjava PESCO, nalaze se Francuska, Nemačka, Belgija, Danska, Španija, Estonija, Holandija, Portugal, Finska, Italija. Učešće Velike Britanije govori da je zainteresovana da bude u prvom planu evropske bezbednosti. Evropa ostaje strateški nezaobilazna čak i za Britance.

Makron je prošle godine izašao sa još jednim predlogom, da Velika Britanija i nakon Bregzita bude deo francusko-nemačke inicijative za osnivanje « Evropskog Saveta bezbednosti ». Pariz smatra da nije u interesu ni Velike Britanije ni Evrope da London prekine veze sa Evropskom unijom u domenu evropske odbrane, ako se ima u vidu stanje u kome se nalazi Evropa i svet, kao i nepouzdanost američkog saveznika.

U intervjuu francuskom radiju u novembru prošle godine Mišel Barnije je rekao da je potrebno da se NATO reformiše i da se radi na „istinskoj evropskoj odbrani“. Nekadašnji francuski ministar spoljnih poslova koji sada radi u evropskoj administraciji objasnio je tada da će evropski budžet ubuduće da se koristi sa strateške ciljeve, prvi put nakon 60 godina, i da će u Briselu biti otvorena direkcija za odbranu. Sa svoje visoke pozicije u evropskoj administraciji poručio je da „Rusija, uz nas, mora da bude strateški partner, pod uslovom da se poštuju pravila igre“. Nakon izlaska Velike Britanije iz Evropske unije Francuzi kroz svoje predstavnike u evropskim institucijama podstiču drugačiju ideju evropske saradnje. Ona ne isključuje ni Rusiju ni Veliku Britaniju.

Komentari
Analize
Studenti i korona demonstracije
Studenti i korona demonstracije

Prvi je veliki povratak korone – masovnog zaražavanja kovidom 19, nakon &...

Amerika namerava da nastavi pregovore o Kosovu
Amerika namerava da nastavi pregovore o Kosovu

I Postoji li mogućnost da se uredno reši kompleksan spor oko stat...

Razlaz saveznika i demokrata u srpskoj opoziciji
Razlaz saveznika i demokrata u srpskoj opoziciji

Očekivano je da taj raspad prati linije podela sadašnje i nekadaš...

Krah američke inicijative za Kosovo?
Krah američke inicijative za Kosovo?

Diplomatsku buru u čaši vode je pokrenuo Ričard Grenel, specijalni izas...

Pobednici i gubitnici uoči Vidovdana
Pobednici i gubitnici uoči Vidovdana

Preslikavanje je moguće zato što je Beograd Srbija u malom, kao š...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

2020. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web