Duže od dve decenije Srbija pokušava da uskladi svoje zakonodavstvo u delu zaštite potrošača sa normativima Evropske unije. Oblast važna jer je obuhvaćena Poglavljem 28 iz Klastera 2 (unutrašnje tržište) koje još nije otvoreno a poslednje zabeležene aktivnosti, prema podacima sa sajta Ministarstva za evropske integracije, odvijale su se 3. i 4. februara 2015. kada je održan bilateralni skrining poglavlja. Otvaranje tog poglavlja kao i celog klastera podrazumeva ne samo normativno usklađivanje nego i primenu u punom kapacitetu, što može biti dodatni problem sa kojim se mi susrećemo ne samo u ovom sektoru.

Druga nevolja je, ocenjuju stručnjaci, to što se tržišta ubrzano menjaju, novi proizvodi i trgovačke prakse jedna drugu sustižu pa tu dinamiku normativi jedva uspevaju da prate. U Srbiji je prosečan vek trajanja zakona u toj oblasti oko pet godina, što znači da je državna administracija neprestano u izradi novog ili u popravljanju postojećeg kako bi se usaglasili sa standardima EU. Istina je i da se pravila EU na koja se ugleda naš zakonodavac i sama relativno često menjaju i uređuju tu oblast na fragmentaran način. Međutim, i kad se sve to uzme u obzir, stoji ocena da neprestani rad domaćih institucija na pisanju novog ili popravljanju postojećeg okvirnog potrošačkog zakona, angažuje značajne resurse, generiše pravnu nesigurnost i daje povoda za stav da taj proces nije osmišljen i sproveden na optimalan način, tvrde pravnici i dodaju da mnogo širu analizu zahteva pitanje zašto propisi koji su često u znatnoj meri i usklađeni s pravom EU, ne žive dovoljno u praksi.

Državne firme i dalje zaštićene

U Skupštini Srbije upravo je krajem aprila usvojen novi Zakon o zaštiti potrošača (ZZP) čija će primena početi od 1. avgusta, sa izuzetkom dva člana po kojima se već postupa. U organizacijama i udruženjima koja se bave zaštom potrošača, ističu da je jedan od njih, član 4, sporan ne samo zato što je zakonodavac ostao nem na primedbe koje su se čule u javnoj raspravi. Naime, taj član propisuje da se novi ZZP primenjuje na odnose između potrošača i trgovca ali ima i izuzetak - kada je taj odnos uređen nekim od posebnih zakona i u delu odnosa sa potrošačima usklađen sa pravnim tekovinama Evropske unije (EU). Inače, posebni zakoni koji sadrže odnose sa potrošačima, regulišu komunalne delatnosti, energetiku, elektronske komunikacije, trgovinu… A u tim oblastima, prema iskustvima domaćih udruženja, bilo je najviše žalbi korisnika. I upravo u tim odnosima može biti najveće razilaženje norme i stvarnosti. Kada dođe do žalbe potrošača, institucije koje bi takav problem trebalo da reše ne uvažavaju dovoljno činjenicu da je građanin ekonomski i faktički slabija strana i po pravilu spor rešavaju u korist velikih državnih ili lokalnih sistema.

Jedna od dobrih vesti za potrošače sadržana je u čanu 6. On precizira da će trgovci na čitak i lako uočljiv način morati da istaknu i prodajnu i cenu po jedinici mere kao i da na svojoj internet stranici objave cenovnik i to u digitalnom obliku koji je pogodan za automatsku obradu i pristupačan za softverska rešenja kojima se upoređuju prethodne cene roba ili usluga. Cenovnik mora biti ažuriran u realnom vremenu a trgovac je dužan i da ga objavi na Nacionalnom portalu otvorenih podataka u okviru svog naloga. Detalji objavljivanja cenovnika trebalo bi da budu preciznije propisani podzakonskim aktom, ali dokumenta još nema na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine iako je to jedan od članova čija je primena predviđena za “odmah”.

Jedan od problema je, kažu u udruženjima potrošača i to što je skraćen rok za reklamaciju po osnovu saobraznosti proizvoda. Potrošač po tom osnovu može da reaguje u roku od mesec dana, ranije je bilo šest meseci, ali ostaje period od naredna 23 meseca u kojima se prigovor rešava i kada odlučuje da li će raskinuti ugovor ili prihvatiti umanjenje cene.

U korist potrošača, novim zakonom pružalac usluga neće moći da dug potrošača odmah preda javnom izvršitelju, već je obavezan da najpre uruči opomenu pred izvršenje. Ukoliko je korisnik uložio prigovor, a uredno plaća naredne obaveze, neće biti moguće uskraćivanje usluge već će o tome da udlučuje sud.

Teško do registra

Inače, iz starog zakona preuzete su odredbe o uslovima za upis u registar udruženja i saveza koji se vodi kod Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Registrovane organizacije imaju pravo da kod državnih organa konkurišu za projekte u oblasti zaštite potrošača, ali da bi došle na tu listu potrebno je da ispune određene uslove. Moraju u kontinuitetu da rade tri godine, da dokažu stručnost i veštinu, raspolažu odgovarajućim kadrovskim, materijalnim i tehničkim kapacitetima neophodnim za tu delatnost i da sve to dostave kroz izveštaj Ministarstvu. Uslovi praktično održavaju status quo od ukupno 12 udruženja i saveza upisanih u registar i praktično zaustavljaju svaki pokušaj osnivanja novih udruženja, jer teško da tokom tri godine neka nova organizacija preživi bez finansiranja. Još su manje šanse da angažuje stručnjake i ostvari neku značajniju aktivnost kojom bi potvrdili zahtevano iskustvo, stručnost i veštine.

Zakon o zaštiti potrošača, sa više od 200 članova, napisan na preko 100 strana, ipak nije regulisao ulogu trgovaca kada kreditiraju kupce kroz odloženo plaćanje, niti obavezu prodavca na predugovorno informisanje potrošača ali je rešenje te problematike najavila Narodna banka Srbije. “Trgovci koji nameravaju da svojim kupcima odobravaju bilo koji oblik finansiranja iz svojih sredstava, izuzev odloženog plaćanja čekovima, moraće da budu licencirani i biće pod nadzorom NBS”, objavila je krajem maja centralna banka najavljujući da u cilju usaglašavanja sa normativima EU, priprema izmene i dopune Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga usvojenog pre manje od godinu dana.