“Apetit” ultradesničara i populista umnogome je porastao u protekle četiri i po godine, od prethodnih izbora za Evropski parlament - dok su u kampanji 2014. želeli da dobiju više mandata nego ranije, ovoga puta u “trku” su ušli sa ciljem da uspostave dominaciju u EP i drugim institucijama “posustale” Evropske unije. Mada ostaje da se vidi ishod glasanja zakazanog za maj 2019, poznavaoci prilika saglasni su u oceni da će snage desnice širom Starog kontinenta uspeti da mobilišu veliki broj birača, razočaranih u “mejnstrim” konzervativce, kao što je Evropska narodna stranka, ali i onih koji su nekada nade u “bolji život” polagali u levicu, naročito u Partiju evropskih socijalista.

Radikalni desničari su u aktuelnom sazivu Evropskog parlamenta podeljeni u tri “tabora” - “Evropski konzervativci i reformisti”, kojima, između ostalog, pripada poljska stranka Pravo i pravda, “Evropa za slobodu i direktnu demokratiju”, čiji predstavnici su Alternativa za Nemačku i Pokret pet zvezdica iz Italije, dok je treća grupa “Evropa nacija i slobode”, u čijim redovima su Nacionalno okupljanje Marin le Pen, italijanska Liga za sever,  Slobodarska partija Austrije...

 ^{Alexander Gauland (Afd ) Alexander Gauland, foto: Olaf Kosinsky [CC BY-SA 3.0 de], from Wikimedia Commons}

Evroskeptici su ove godine izvojevali pobedu na izborima u Italiji. Vladu premijera Đuzepea Kontea analitičari opisuju kao “mešavinu ministara iz dve antisistemske i desničarske partije”, čiji program glasi: “Italija na prvom mestu”, što je zabrinulo lidere EU. Vicepremijeri su Luiđi di Majo, lider Pokreta pet zvezdica i Mateo Salvini, vođa Lige za sever, koji je postavljen i za ministra unutrašnjih poslova. Pokret pet zvezdica poznat je po žestokim kritikama na račun zvaničnog Brisela, zagovaranju izlaska Italije iz evrozone i napuštanju NATO-a, dok je Salvini nedavno poručio da “politički spektar krajnje desnice uključuje istinske branioce evropskih vrednosti”. On je poznat po antimigrantskim stavovima, a na predstojeće izbore za EP gleda kao “na priliku da u evropsku vladu uđe snaga koja nije socijalistička”.

^{Marin le Pen, foto: Kremlin.ru [CC BY 3.0 or CC BY 4.0 ], via Wikimedia Commons}

Ultradesnica je “institucionalizovana” prošle godine u Austriji, budući da je konzervativna Narodna partija, koju predvodi kancelar Sebastijan Kurc, formirala vladu sa ekstremno desničarskom Slobodarskom partijom. Kurc, koji zagovara “zaoštravanje” kursa EU u migrantskoj politici, smatra se neformalnim “predvodnikom” nove “osovine” u Uniji, koja je suprotstavljena nemačkoj kancelarki Angeli Merkel.

Kao mogući “faktor ujedinjenja” ultradesničara i populista na Starom kontintentu doživljava se Stiv Benon, bivši strateg američkog predsednika Donalda Trampa.  Benon, kome se pripisuje značajan deo zasluga što je Tramp postao “stanar Bele kuće”, pokuša da okupi evrospektike u Evropi u  “široki savez”, kako bi uspeli da na izborima za EP osvoje dovoljno mandata i blokiraju odluke proevropskih stranaka.

^{Mateo Salvini}

Gregori Rejmond, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Bojsi u Ajdahu, kaže za Demostat da očekuje uspon evrospektika na izborima za EP.

- Kao što je pokazala nedavna pobeda Bolsonaroa na predsedničkim izborima u Brazilu, čini se da postoji međunarodni trend podrške “politici čvrste ruke”. Pored Brazila i “slučaja Tramp” u Sjedinjenim Državama, vidimo dokaz za takvu tvrdnju u Italiji, Mađarskoj i Poljskoj, kao i u istraživanjima javnog mnjenja u velikim  delovima Evrope. Drugo, imajući u vidu nedavnu odluku Angele Merkel da se više ne kandiduje na izborima u Nemačkoj, ostaje nejasno ko će voditi Evropu. Velika Britanija je odustala od uloge jedne od glavnih država,  jer se odlučila za “bregzit”, a stiče se utisak da Emanuel Makron, predsednik Francuske, nije mnogo uticajan u EU. Imajući u vidu činjenicu da se na “horizontu” ne nazire lider demokratskog centra koji bi “umirio političke vode” i da problemi EU koji se odnose na izbeglice, migraciju i ekonomiju nisu rešeni, EU će se, verovatno, suočiti sa ogromnim izazovima kako se budu približavali izbori za EP, uključujući uspon krajnje desnice u politički duboko podeljenim državama, smatra Rejmond.

“Neliberalna elita”

Pojedini predstavnici diplomatskih krugova u Evropi tvrde da evrospekticima nije cilj da “sruše Evropsku uniju, već da zavladaju njome”. U tom kontekstu, ljudi poput Salvinija stekli su epitet “neliberalna elita”, što podrazumeva da su spremni da prekrše liberalne vrednosti, uključujući “zatvaranje vrata izbeglicama” ili da zahtevaju da se “muslimani asimiluju u evropsko hrišćansko društvo ili da se vrate odakle su došli”.