Ruska Federacija regrutuje strance za rat protiv Ukrajine putem fiktivnih agencija za regrutovanje. Rusija je 2025. godine poslala najmanje 18.000 građana iz 126 zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike u rat protiv Ukrajine. Od njih je 3.300 već poginulo u borbi. Prosečan životni vek regruta je oko 72 sata. Još 700 plaćenika iz 40 zemalja je zarobljeno u Ukrajini. Regrutovanje često podseća na šeme trgovine ljudima. U Africi, regruteri koji su već uključeni u radnu migraciju angažuju sunarodnike da ih pošalju u Rusiju. U zemljama gde je prisutna Vagner grupa (na primer, u Maliju ili Centralnoafričkoj Republici), postali su kanal za regrutovanje Afrikanaca. U drugim slučajevima, to su radile lokalne agencije koje su već bile uključene u vize, karte i smeštaj za radne migrante. Mnogi strani plaćenici koje su zarobili ukrajinski vojnici kažu da su prevareni: obećani su im civilni ili logistički poslovi, ali su bili primorani da potpišu dokumenta na ruskom jeziku, koji nisu razumeli, a pasoši su im oduzeti. Rusija svakodnevno gubi oko hiljadu poginulih, što stvara ogromnu potražnju za novim regrutima. Atraktivnost pridruživanja ruskoj vojsci za mnoge Afrikance leži u visokoj plati od oko 2,3 hiljade dolara mesečno i bonusima poput dobijanja ruskog pasoša. Regrutovanje u Africi, Latinskoj Americi i Aziji ne tiče se samo muškaraca: žene se varaju obećanjima o radu u fabrikama dronova u Tatarstanu.

Neki centralnoazijski mediji su izvestili da se migrantskim radnicima iz zemalja Centralne Azije koji su završili u ruskim zatvorima nudi da odu u rat u Ukrajinu u zamenu za njihovo puštanje na slobodu. Ako su nakon početka potpune invazije na Ukrajinu, žene iz Centralne Azije zatvorene u ruskim zatvorima bile indirektno uključene u rat – primorane da šiju dukserice i dušeke za vojnike – sada im se uporno nudi da odu u zonu borbenih dejstava kao pomoćno osoblje: medicinske sestre, pralje, kuvarice. Abdurahmon Tašanov, šef udruženja za ljudska prava „Ezgulik“ (Uzbekistan), podseća na apele rođaka zatvorenika koji dižu uzbunu. Prema rečima A. Tašanova, od početka rata u Ukrajini dobija sve više apela od ljudi koji prijavljuju da su njihovim rođacima koji su otišli na rad u Rusiju tajno stavljene u džepove  narkotici. Oni koji su pritvoreni sa zabranjenim supstancama krivično se smatraju odgovornim. Nakon što budu osuđeni, migranti su primorani da potpišu ugovore sa ruskim Ministarstvom odbrane i odu u rat putem ubeđivanja i pretnji. Izveštaji da Rusija šalje žene iz zatvora u rat stižu od kraja 2022. godine. Uprkos činjenici da je Moskva sprovela „delimičnu mobilizaciju“ i pokrenula kampanju regrutacije, obećavajući visoke isplate vojnicima po ugovoru, ruska vojska se suočila sa nedostatkom ljudskih resursa zbog velikih gubitaka tokom „masovnih napada“. Grupe za ljudska prava izvestile su da je oko hiljadu žena prebačeno iz kolonija na ratište, i direktno na prvu liniju fronta. Neke od njih su umrle, neke su se vratile kući nakon pomilovanja. Zvanični Taškent pokušava da održi neutralnost u vezi sa ratom u Ukrajini i ne kritikuje invaziju ili regrutovanje uzbekistanskih građana u Rusiji. Međutim, u Uzbekistanu, kao i u Kazahstanu i Kirgistanu, pokrenute su desetine krivičnih prijava protiv onih koji su se borili u Ukrajini. Neki od plaćenika koji su se vratili u domovinu suđeni su i osuđeni na zatvorske kazne, uglavnom do 5 godina zatvora. Hiljade drugih iz azijskih zemalja nastavljaju da se bore na strani Ruske Federacije.

Kada Rusija regrutuje zatvorenice iz zemalja Centralne Azije da učestvuju u ratu protiv Ukrajine, to ukazuje na ozbiljan nedostatak ljudskih resursa u ruskoj vojsci i želju Moskve da nadoknadi velike gubitke. Upotreba zatvorenica u ovom formatu naglašava napore Kremlja da mobiliše sve raspoložive grupe stanovništva za vođenje rata. Takođe pokazuje degradaciju kadrovske politike ruske vojske, koja je primorana da se okrene najmarginalizovanijim grupama. Takva praksa krši osnovne norme međunarodnog prava, posebno Ženevske konvencije, koje zabranjuju učešće civila i ranjivih grupa u oružanim sukobima. Upotreba zatvorenica kao vojnog ili pomoćnog osoblja može se smatrati prisilnom mobilizacijom i ratnim zločinom. Ovo postavlja presedan koji se može koristiti za međunarodne tužbe protiv Rusije. Pored toga, takva praksa jača argumente organizacija za ljudska prava o sistemskoj prirodi kršenja ljudskih prava od strane Kremlja. Priča o regrutovanju zatvorenih žena iz zemalja Centralne Azije od strane Rusije za učešće u ratu protiv Ukrajine ističe ranjivost radnika migranata iz Centralne Azije koji završavaju u ruskim zatvorima. One postaju dvostruke žrtve – prvo ruskog represivnog sistema, a zatim i vojne mašinerije. Ova situacija pokazuje kako Rusija koristi socijalno ranjive grupe da bi ostvarila svoje vojne ciljeve. Takođe ističe nedostatak efikasne zaštite od zemalja porekla, koje ne mogu da garantuju bezbednost svojih građana u inostranstvu. Reakcija zvaničnog Taškenta, koji ostaje neutralan i ne kritikuje Rusiju, komplikuje međunarodni odgovor i daje Kremlju dodatni prostor za zloupotrebe. Istovremeno, slučajevi gonjenja plaćenika u zemljama Centralne Azije svedoče o pravnoj nesigurnosti i rizicima za migrante. Takve prakse su element hibridnog ratovanja, koje kombinuje vojni pritisak sa kršenjem ljudskih prava i međunarodnog prava. Organizacije za ljudska prava u samim zemljama Centralne Azije, uprkos političkim rizicima, efikasno postaju jedini kanal komunikacije između žrtava i međunarodnih institucija, dokumentujući slučajeve kršenja prava.

Neki ruski mediji i Telegram kanali objavili su informacije da je 2025. godine regrutovanje vojnika po ugovoru za rat u Ukrajini naglo smanjeno u Moskvi. Ukupno je iz ruske prestonice na front otišlo 24,5 hiljada ljudi, što je 25% manje nego 2024. godine. Iz podataka administracije gradonačelnika prestonice, koji su stigli do novinara, poznato je da je u Moskvi naglo smanjeno regrutovanje vojnika po ugovoru za rat u Ukrajini. Posebno primetan pad je primećen u decembru, kada je samo 879 ljudi potpisalo ugovore u odnosu na skoro 2 hiljade u 2024. godini. Ovo je najniža brojka za celo vreme regrutovanja dobrovoljaca, iako su prepreke za slanje Rusa u rat sve manje: medicinski zahtevi su smanjeni, spisak bolesti koje im ne dozvoljavaju da se bore, a optuženima za zločine bilo je dozvoljeno da odu na front odmah u fazi istrage. Izvor u administraciji gradonačelnika Moskve objasnio je da su Rusi umorni od rata, a oni koji su zaista želeli da idu na front, to su odavno učinili. „Svi idu“, opisao je situaciju izvor i naveo primer gde kandidat nije mogao da se nosi sa standardnim upitnikom, nije mogao da odgovori na 17 pitanja od 25, imao je poteškoća da formuliše svoje misli tokom intervjua i nije mogao da navede nikakve ciljeve za učešće u takozvanoj specijalnoj vojnoj operaciji. Međutim, to ga nije sprečilo da potpiše ugovor. „Svaki rat nosi akumulirani zamor, tako da će se protok vojnika po ugovoru prirodno smanjivati“, kaže predstavnik moskovske gradske skupštine, predviđajući dalji pad pokazatelja zbog „pogoršanja finansijske situacije“ u Rusiji. Ruska predsednička administracija je upoznata sa podacima o ugovorima, manjak u 2025. godini zabeležen je na celoj teritoriji Rusije. Teški gubici u ratu sa Ukrajinom potkopali su čak i ograničenu motivaciju na kojoj je bio zasnovan ruski sistem ugovora. Nedostatak jasno formulisanih ciljeva takozvane specijalne vojne operacije čini žrtve sve besmislenijim u očima potencijalnih regruta. Umor od rata danas nije postao emocionalna reakcija, već potpuno racionalan zaključak. Smanjenje protoka dobrovoljaca je oblik masovnog odbijanja Rusa da učestvuju u besmislenom ratu. Ekonomska kriza u Rusiji, pogoršana ratom i sankcijama, uništava prethodnu percepciju rata u kojoj je novac nadoknađivao rizik. Finansijski podsticaji više ne funkcionišu u uslovima inflacije i opšte nestabilnosti. Za mnoge, učešće u ratu više nema šansu da poboljša njihove živote, već je ubrzani put ka smrti bez garancija za njihove porodice. Ruska ekonomska stvarnost je već došla u direktan sukob sa vojnom propagandom. Smanjenje zdravstvenih zahteva i pravnog statusa regruta pokazuje teško stanje ruskog sistema regrutovanja. Vojska je sve više popunjena ljudima sa društvene margine, umesto motivisanim građanima. Ovo je direktna posledica rata, koji, uništavajući ljudski kapital, ne ostavlja prostora za kvalitativnu selekciju. Odbijanje ljudi da idu u rat nije manifestacija slabosti ruskog društva, već instinkt za samoodržanje.