Krah američke inicijative za Kosovo?

Širi ugao - Ana Otašević

Trampov izaslanik pokušao je da izdejstvuje nagodbu Beograda i Prištine iza leđa Evropske unije i pokazao koliko je dubok jaz između američke administracije i evropskih saveznika.

Krah američke inicijative za Kosovo?
Foto: BETA

Krah američke inicijative za Kosovo?

Širi ugao - Ana Otašević

Trampov izaslanik pokušao je da izdejstvuje nagodbu Beograda i Prištine iza leđa Evropske unije i pokazao koliko je dubok jaz između američke administracije i evropskih saveznika.

autor teksta
Ana Otašević | Demostat | Beograd 4. Jul 2020 | Analize

Diplomatsku buru u čaši vode je pokrenuo Ričard Grenel, specijalni izaslanik Donalda Trampa za mirovne pregovore Beograda i Prištine, kada je sredinom meseca objavio da će se Aleksandar Vučić i Hašim Tači sastati u Beloj kući 27. juna. Njujork tajms je pogrešno izvestio da će se predsednik Srbije sastati sa Trampom, što je bio povod za niz ishitrenih tumačenja da će u Vašingtonu biti postignuta istorijska „nagodba“ između Vučiča i Tačija, koja bi uključivala razmenu teritorija, o čemu su tajno pregovarali pre dve godine. Grenel je demantovao da će doći do susreta sa Trampom, ne propustivši da se naruga uticajnom dnevnom listu. To, uostalom, ne bi bio prvi put da Vučić razgovara sa Grenelom u Beloj kući – predsednik Srbije se sa Trampovim izaslanikom sastao početkom marta u službenoj rezidenciji američkog predsednika, zajedno sa savetnikom za nacionalnu bezbednost Robertom OBrajanom i specijalnim Trampovim savetnikom Džaredom Kušnerom. Krajem marta je pala Kurtijeva vlada, u čemu je glavnu ulogu odigrao Grenel. Kurti, bivši marksista-lenjinista koji se danas predstavlja kao socijal-demokrata ne bi mogao biti dalje na političkom spektru od Grenela, koji je sa mesta ambasadora pozivao na ujedinjenje konzervativnih snaga u Evropi. 

Ričard Grenel, Hašim Tači, Robert OBrajen i Aleksandar Vučić tokom susreta u Beloj kući (Foto: Savet za nacionalnu bezbednost)

Američki list za spoljnu politiku, Forin polisi, piše da je Trampova administracija „uspešno izdejstvovala pad prijateljske vlade u Prištini“ i da nije bila u pitanju „tajna operacija CIA-je“ već otvoreni pritisak koji je izvršila ambasada SAD i američka administracija, koja je ukinula razvojnu pomoć Prištini i zapretila povlačenjem američkih trupa iz KFOR-a.

Za štampu u Vašingtonu koja je deo bivšeg političkog establišmenta i koja je kritična prema načinu na koji Tramp vodi spoljnu politiku, ovaj potez je protivan američkim interesima, jer je izvršen pritisak na „prijateljsku vladu“ u Prištini, a ne na Srbiju, koja se uvek predstavlja kao ruski saveznik. Tramp, međutim, vodi politiku koja se ne oslanja na nasleđe prethodnika.

Bizarna Klintonova statua u centru Prištine nije mesto na kome će se fotografisati.

Albin Kurti, koji je na mestu premijera Kosova proveo nepuna dva meseca, tvrdio je da je sklonjen zato što se suprotstavio planu o razmeni teritorija. I pre nego što je Grenel ušao u igru, Trampova administracija je napustila dotadašnju politiku SAD. U leto 2018. godine američki predstavnici su pokazali otvorenost za nova rešenja za Kosovo, uključujući i promenu granica. SAD su dugo bile protiv takvog rešenju, ali je 2018. Stejt department promenio pravac, nakon što je doneta interna odluka da se pokaže veća odlučnost na mestima poput Balkana, kako ne bi izgubili uticaj od rivalskih sila Rusije i Kine. Ova promena je delimičnoj usklađena sa zvaničnicima iz EU koji su vodili medijaciju u to vreme.

Džejms Huper, nekadašnji zamenik direktora za Istočnu Evropu u Stejt departmentu, zadužen za Balkan, jedan od najvatrenijih zagovornika bombardovanja SR Jugoslavije, u julu prošle godine je izjavio za Glas Amerike da su Vučić i Tači gotovo postigli sporazum koji je Nemačka odbacila. Huper je objasnio da su njih dvojica postigli sporazum „koji se odnosio na demarkaciju granice, što je uključivalo i relativno malu razmenu teritorija, ali to nisu prihvatili Evropljani", pre svih Angela Merkel.

Grenel, koji imenovan za Trampovog izaslanika za Balkan u oktobru prošle godine, u trenutku dok je još bio ambasador u Nemačkoj, izgleda da je imao ideju da obnovi ovaj proces. Organizovao je sastanke i skupove bez savetovanja sa EU, što je rezultat nesuglasica između SAD i EU koje su postale neskrivene od kada je Tramp na vlasti.

Grenel je profil jastreba, čiji stil se ne razlikuje mnogo od Trampovog. U ulozi ambasadora se tokom dve godine ponašao kao agresivni političar, zbog čega ga u Nemačkoj ne vole. Berlinu je pretio sankcijama zbog projekta gasovoda Severni tok 2 koji spaja Nemačku sa Rusijom, kao i zbog sporazuma sa Iranom o nuklearnom programu. Kritikovao je nemačku politiku prema migrantima i pozivao na ujedinjenje konzervativnih snaga u Evropi, što je ocenjeno kao kršenje bečke konvencije o diplomatskim odnosima, koja nalaže ambasadorima da se ne mešaju u unutrašnju politiku zemalja u kojima službuju. Grenel je iritirao nemački politički establišment u tolikoj meri da je potpredsednik Bundestaga, Volfgang Kubiki, izjavio da « svaki diplomata SAD koji se ponaša kao visoki predstavnik okupacionih vlasti mora da zna da naša tolerancija ima granice». Grenelovo ponašanje je dodatno uverilo nemačku kancelarku Angelu Merkel da je neophodno okrenuti se politici vojne (i političke) neutralnosti Evropske unije od SAD, za šta se zalaže francuski predsednik Emanuel Makron. 

Pre nego što je ušao u Trampov tim, Grenel je bio lobista Viktora Orbana u Sjedinjenim državama, preko nevladine organizacije koju je finansirala mađarska vlada. Jedna od poslednjih žaoka koju je uputio neposreno pre nego što će 1. juna podneti ostavku na mesto ambasadora, bila je kritika nemačkih socijaldemokrata koji su tražili da se zabrani prevoz i stacioniranje američkog atomskog naoružanja u Nemačkoj. Grenel je ponovio Trampov poziv Berlinu da « izvrši obaveze prema NATO-u ». 

Samo što se vratio u Vašington, Grenel je najavio sastanak Vučića i Tačija u Beloj kući.

U tome je video šansu da preotme od Evropske unije proces koji je zapao u ćorsokak i pokaže kako se stvari dešavaju politikom „pogodbe“. Pogodbu priželjkuje i Vučić kada kaže „da ne mogu Srbi sve da izgube, a da Albanci sve dobiju“. To je politika u kojoj se, jednostavno rečeno, ljudima i teritorijama trguje kao sa džakom krompira.

Foto: BETA

Iako ova Vučićeva izjava može da se protumači kao aluzija na razmenu teritorija, o kojoj je pregovarao sa Tačijem, predsednik Srbije odavno govori da se od te ideje odustalo. Američko insistiranje da Tači ostane u igri u pregovorima sa Beogradom bi opet moglo da navede na zaključak da ta ideja nije potpuno van igre. O njoj govori i Njujork tajms, koji je pred sastanak u Vašingtonu pisao da je „iza kulisa postignut dogovor o nekim stavkama budućeg sporazuma, uključujući i ideju o izmeni granica Kosova“, navodeći kao izvor „četvoricu američkih zvaničnika koji su citirali one koji su uključeni u pregovore“. Sam Grenel je u intervjuu za američku televizijsku stanicu Foks njuz 18. juna rekao da je ideja o razmeni teritorija potekla od bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, a ne od Trampa, da su mu obe strane rekle da su to čule od Boltona i da sada on mora da se bori sa tim glasinama. Grenel je rekao da je to jedna od Boltonovih „bestidnih priča“ koje je proširio kako bi prodao svoju knjigu o Trampovoj administraciji, u kojoj se bivši savetnik obračunava sa američkim predsednikom. Bolton je, međutim, izjavio da su SAD otvorene za razmenu teritorija kao deo pogodbe o normalizaciji odnosa između dve strane još u avgustu 2018. godine, tokom boravka u Kijevu. Američka administracija se tada postavila suprotno stavu nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je nedelju dana ranije izjavila da se protivi menjanju granica na Balkanu. „Postoje znaci da su obe vlade spremne da o tome  veoma tiho pregovaraju”, rekao je tada Bolton. 

Grenel je rekao da se razgovara o ekonomskoj saradnji Beograda i Prištine, kao preduslovu za političko rešenje kome će posredovati Evropljani, kao i da su to „ jasno rekli Francuzima i Nemcima“. Njujork tajms je podsetio da je Grenel početkom godine posredovao u tri mini-sporazuma koja bi trebalo da uspostave saobraćajne veze između Kosova i Srbije, ali da u pitanju nisu sporazumi već pisma o namerama koje su potpisali niži službenici, duplirajući prethodne sporazume o saobraćaju u kojima je posredovala EU. U međuvremenu je otkriveno da je kosovska vlada tajno lobirala po svetu za ideju promene granica, za šta je plaćala strane agencije za odnose sa javnošću. 

Američki pokušaj da se umešaju u proces koji vodi Evropska unija još jedan je primer koliko ne haju za međunarodne organizacije i njihove odluke, u ovom slučaju odluku Ujedinjenih nacija koje su Evropskoj uniji dale mandat da posreduje u pregovorima Beograda i Prištine. Na to je podsetio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je nakon sastanka sa Vučićem 18. juna rekao da Rusija podržava proces koji vodi EU, a da će Rusija "nastaviti da štiti interese Srbije u međunarodnim organizacijama".

Na Grenelovu izjavu da se razgovara isključivo o ekonomskoj saradnji Beograda i Prištine, odgovorila je Viola fon Kramon, izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu.

Viola fon Kramon/Foto: Heinrich Böll Stiftung from Berlin, Deutschland / CC BY-SA

„Svakako, kriv je Džon Bolton što ljudi razgovaraju o razmeni teritorija. Sada jadni Ričard Grenel mora da se bori protiv ovih spekulacija...Ma nemojte”, napisala je Kramon, na šta joj je Trampov izaslanik odgovorio da se pozabavi pitanjima za koja je nadležna, kao što je vizna liberalizacija za Kosovo, umesto što kritikuje američku administraciju. Nemačka političarka je reagovala i kada je pala Kurtijeva vlada, što je na svom tviter nalogu nazvala „tragičnom situacijom za Kosovo“, koju je prouzrokovala „stara banda iz (Tačijeve) LDK“ i uprla prstom na SAD. Evropska unija je zato sa najvećim nepoverenjem dočekala Grenelovu najavu sastanka sa Vučićem i Tačijem u Vašingtonu i njegovu izjavu da će doći do istorijskog pomaka i sporazuma. Niz događaja koji su potom usledili bili su odgovor na američku inicijativu. 

Prvog dana nakon parlamentarnih izbora u Srbiji u Beograd je stigao Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik EU za dijalog sa Prištinom, koji je najavio nastavak zamrlih pregovora pod okriljem Evropske unije već u julu i posredovanje u „sveobuhvatnom dogovoru“ za Kosovo koji će „rešiti sva otvorena pitanja jednom za svagda“.

Foto: BETA

Vučić je potom o Kosovu pričao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, uoči parade za Dan pobede, koja je ove godine pomerena zbog zdravstvene pandemije, a potom u Briselu sa predstavnicima Evropske unije. Usred ovog diplomatskog maratona neočekivano je usledilo saopštenje Specijalnog suda za Kosovo sa sedištem u Hagu da je podignuta optužnica protiv Tačija, Kadrija Veseljija i drugih osumnjičenih za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, devet godina pošto je Specijalni istražni tim međunarodnih sudija počeo da se bavi istragama o navodima o umešanosti kosovskog političkog vrha iz OVK u najteže ratne zločine, iznetim u  izveštaju Dika Martija za Savet Evrope, i pet godina pošto je u Hagu ustanovljen sud koji će se bavi tužbama, pod okriljem Evropske unije, uz doprinos SAD, Kanade, Norveške, Švajcarske i Turske. Tači, Veselji i drugi osumnjičeni protiv kojih je podignuta optužnica se terete za skoro sto ubistava. Ekipa sudija je međunarodna, a specijalizovani tužilac je Amerikanac Džek Smit. Bivši Veseljijev savetnik je početkom juna proturio lažnu vest koju su preneli kosovski mediji da će Smit da podnese ostavku na mesto specijalizovanog tužioca kako bi se priključio Trampovom timu u predizbornoj kampanji za predsedničke izbore i da će podizanje optužnica biti pomereno za sledeću godinu, kada bude izabran novi tužilac. Portal Kosev, koji je 8. juna objavio demantij, naveo je da se pred Specijalnim sudom u Hagu nalaze najmanje dve optužnice za ratne zločine počinjene na Kosovu u periodu 1998-2000, a čiji rok za potvrdu od strane suda ističe u julu.

Da li je odluka da objave optužnice tri dana pred sastanak u Vašingtonu politička, kao što veruje bivši američki ambasador u Srbiji Vilijam Montgomeri ili je usledila kao odgovor na „kontinuirane pokušaje Tačija i Veseljija da ometaju i podrivaju rad Specijalizovanih veća“, kao što je navedeno u saopštenju tužioca u Hagu, tek američka inicijativa je propala. Odstranjivanje Tačija iz tajnih pregovora je dodatno umanjilo izglede za sporazum o razmeni teritorija. Tači je u ove pregovore ušao, moguće je pretpostaviti, kako bi dobio međunarodni legitimitet i pokušao da izbegne optužnicu za ratne zločine. Učešćem u ovom tajnom procesu Vučić mu je u tome pomagao. U jednom trenutku se čak govorilo o mogućnosti da, ukoliko postignu sporazum, obojica budu predloženi za Nobelovu nagradu za mir. Farsa je bar na ovaj način izbegnuta, a dalja sudbina pregovora, čiji se ishod ne nazire, zavisi ponovo od evropskog posredovanja.

Komentari
Analize
Samit u Parizu: usamljena pozicija Srbije
Samit u Parizu: usamljena pozicija Srbije

Ideja o razmeni teritorija, kao mogućnost da se postigne trajni sporazum Beogra...

Rušenje kovid režima
Rušenje kovid režima

Ni pripadnici SAJ – Specijalne antiterorističke jedinice – nisu izl...

Studenti i korona demonstracije
Studenti i korona demonstracije

Prvi je veliki povratak korone – masovnog zaražavanja kovidom 19, nakon &...

Amerika namerava da nastavi pregovore o Kosovu
Amerika namerava da nastavi pregovore o Kosovu

I Postoji li mogućnost da se uredno reši kompleksan spor oko stat...

Razlaz saveznika i demokrata u srpskoj opoziciji
Razlaz saveznika i demokrata u srpskoj opoziciji

Očekivano je da taj raspad prati linije podela sadašnje i nekadaš...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

2020. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web