Teoretski, postoji šansa da se u sedam poslednjih dana situacija promeni na štetu SNS. Ali, jedva teoretski. Naprednjaci su uspeli da izbegnu atmosferu za i protiv – Vučić ili Dragan Đilas. Umesto toga iskonstruisali su atmosferu otrovnih svađa opozionih političara. Primenili su na Pinku u televizijskom formatu ono što je radio Tanjug pre 20 godina koaliciji Zajedno. Agencija je tada svakog dana emitovala “pregled štampe” - šta su Zoran Đinđić, Danica Drašković, ali i Vesna Pešić i Vojislav Koštunica izjavljivali jedni o drugima u tadašnjim dnevnim tabloidima. Taj tekst je posle udarno prenosila Politika, i čitao se na RTS i u drugim medijima. Sada to TV Pink radi na hiper nivou - pravi kombinaciju izjava iz tabloida i postova sa društvenih mreža, emituje sve to bezbroj puta, uz gostujuće podobne komentatore i analitičare.

Zasad to daje rezultat. Jer, naprednjaci ne samo što apstinente ostavljaju kod kuće – podaci sa terena im govore da su spustili Đilasa na ispod 20 odsto. A to znači da Đilas nije nesporni vođa opozicije – tu je i Saša Janković sa svojih 16 odsto sa predsedničkih izbora.

Ne zna se da li slične nalaze ima i opozicija, ali očite su pripreme za dan posle beogradskih izbora na kojima će Vučić pobediti. Tako Janković ide sa najavom zahteva za parlamentarne izbore – ne zna se što taj zahtev nije tako naglasio posle predsedničkih izbora prošle godine. Šutanovac, Tadić i Živković se ponovo reujedinjuju u Demokratsku stranku. Ali, to će biti polako – prvo više od koalicije a manje od ujedinjenja. Jer, to je tako dobar alibi ako kojim slučajem ne uspeju da pređu cenzus – mogu priču skrenuti ka nastavku hamletovske drame da li će DS postojati ili neće.

Ima i prognoza da, koliko god da je ishod predvidiv, novi saziv gradskog parlamenta neće biti mačji kašalj. I naprednjacima neće biti isto kao što je bilo. Jer, u Skupštini grada im se mogu naći Boško Obradović i Saša Radulović, koji će se nadmetati u opstrukciji i izazivanju kriznih momenata. Ali, gledajući naročito Radulovićev DJB po lokalnim skupštinama, takav scenario uopšte nije izvestan. Jer, nije baš da tu ima direktnog televizijskog prenosa kao u Skupštini Srbije, samim tim i motivacija radulovićevaca za pravljenje spektakla neće biti baš toliko visoka. Drugo, u DJB se nisu pokazali imunima na prelete. U više beogradskih opština odbornici DJB preleteli su na stranu onih koji su formirali vlast – ka naprednjacima.

A to je jedan međuscenario koji je Vučićev štab ozbiljno razmotrio. Pošto svi koji se vrte oko cenzusa, vrlo lako mogu pasti ispod njega, pa tako i socijalisti Ivice Dačića, u SNS su spremni na ono što zovu “manjinskom podrškom”. A to znači, da će im sa neke od lista koja bude ušla umesto socijalista, doći pojedini odbornici i njihovi glasovi. Dakle, Dveri-DJB, radikali, ali i bilo koja opoziciona lista, pa čak i pravoverna Inicijativa Ne davimo Beograd. Jer, ko može da bude siguran u bilo koga u današnje vreme da neće podleći iskušenju ili pritisku.

Ali, vratimo se onoj jedva teoretskoj mogućnosti, koja može da uzdrma Vučićevu kampanju. To u poslednjih sedam dana može da se dogodi samo ako Đilas ima neku jako dobru priču protiv Vučića i njegovih kadrova u gradskoj vlasti. Nije da Đilas ne bi mogao da dođe do takvog materijala – moguće je da je u meandrima gradske uprave ostao neko ko mu je dovoljno lojalan da mu kompromitijuće podatke dostavi. Moguće je i da nije, ali da je nekom pukao film zbog načina vladavine SNS. Ako se Đilas odlučio da tako nešto čuva do poslednjeg trenutka, kako naprednjaci ne bi imali vremena za kontrastrategiju, to mu neće biti dovoljno. Trebaće mu i malo sreće – neki saobraćajni kolaps ili bilo šta slično, što će Beograđane malo da razjari. Ništa u ovom trenutku ne govori da će do takve situacije doći – jedino što je uočljivo je da je Đilas kampanju vodio dobro. I to dobro s obzirom na uslove i na to sa kim je morao da stupi u savez, kao i kako je morao da počne. Đilas je uspeo koliko toliko da izdvoji sebe kao bivšeg gradonačelnika, kao nekog ko je samostalna politička ličnost, drugačija od teškog nasleđa DS i njenih ne baš omiljenih kadrova. Izmakao se u nastupu dovoljno i od Borka Stefanovića i od Vuka Jeremića, a opet ne toliko da ne bude prepoznat kao nekog ko ima podršku za novi opozicioni projekat, bolji od bivše i sadašnje DS. To je izdvajanje dobro za obe opcije – da kaže pokušao sam i opet se povlačim, kao i da kaže nastavljam dalje, spremam se za parlamentarne izbore. Čekamo da vidimo koja će se obistiniti.