srpski english

Analize / Nacionalistički patriotizam i pristajanje uz relevantne političke stranke

Nacionalistički patriotizam i pristajanje uz relevantne političke stranke
Foto: Printscreen Youtube (Insajder video)

Analize / Nacionalistički patriotizam i pristajanje uz relevantne političke stranke

autor teksta
Srećko Mihailović | Demostat | Beograd 4. Apr 2023 | Analize

Velika analiza glavnog istraživača Demostata, sociologa Srećka Mihailovića, o ideološkom fenomenu nacionalističkog patriotizma u Srbiji, koju objavljujemo u nastavcima. Prvi deo analize možete pročitati ovde, drugi deo je na ovoj stranici, a treći, pretposlednji na ovoj

O pristajanju uz političke partije sudili smo na osnovu procenjene izborne orijentacije na mogućim izborima u Beogradu na proleće 2023. godine. To pitanje o izbornoj orijentaciji glasilo je: „Pretpostavite da će na proleće biti izbora u Beogradu, za koju partiju ćete glasati?“. 

Izborni odnos Beograđana prema političkim partijama

Izborne orijentacije, dobijene od ispitanika na osnovu odgovora na otvoreno pitanje, podelili smo u tri grupe političkih partija za koje bi ispitanici glasali i grupu ispitanika koji su najavljivali svoju apstinenciji uključiv tu i one koji nisu odgovorili na pitanje ili se rekli da ne znaju da li izaći na izbore. 

Brojčane vrednosti odgovora ispitanika na 18 pitanja u kojima su tematizovana ideološka i uopšte politička opredeljenja naših ispitanika pokazivale su tendenciju grupisanja u tri klastera. 

Središnje vrednosti odgovora na 18 pitanja razlikuju se od klastera do klastera u meri koja pokazuje različite  ideološke i političke identitete. Povezivanje tih identiteta sa izbornim orijentacijama, omogućilo nam je grupisanje izbornih orijentacija u četiri grupe - tri grupe pristajanja uz političke partije i jedna grupa sačinjena od pojedinaca izvan političkih partija (partijski neopredeljeni - izborno neodlučni) - videti grafik 3.

Pokazalo se pri tom da su izborne pristalice svake partije bliže proseku svih pristalica partija u datoj grupi, nego proseku koji obeležava partije u drugim grupama: 

  1. Partije na vlasti - SNS, SPS, SDPS i druge koje sada učestvuju u vlasti (22 posto u odnosu na sve ispitanike, a 44 posto u odnosu na ukupan broj izborno orijentisanih); 
  2. Partije centra i levo od centra - Stranka slobode i pravde, Ne davimo Beograd, SRCE, Demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Pokret slobodnih građana i druge (14 posto u odnosu na sve ispitanike, a 28 posto u odnosu na ukupan broj izborno orijentisanih); 
  3. Partije desno od centra - Dveri, Nova demokratska stranka Srbije, Narodna stranka, Zavetnici, SRS, Suverenisti, POKS i druge (14 posto u odnosu na sve ispitanike, a 28 posto u odnosu na ukupan broj izborno orijentisanih);
  4. Partijski neopredeljeni - izborno neodlučni, apstinenti u najavi, bez odgovora (50 posto u  odnosu na ukupan broj ispitanika). 

Iako je iz podataka vidljivim u tabeli 4 jasno da su grupe ispitanika klasifikovanih po izbornoj  orijentaciji relativno homogene po ideološkim i političkim opredeljenjima pripadnika, to ne znači da tvrdimo da grupnoj  homogenosti partijskih pristalica odgovara i ideološka i politička sloga lidera partija koje pripadaju toj grupi. Dakle, moguće je da bi partijska rukovodstva drukčije locirala svoje partije od ovih lokacija koje proizlaze iz odgovora ispitanika.  

Razlike između pristalica partija na vlasti i partija centra i levo od centra

Najveća razlika unutar svih pripadnika navedene četiri grupe punoletnih Beograđana javlja se između pristalica partija na vlasti i pristalica partija političkog centra i levo od centra. Pripadnici političkih partija desno od centra i partijski neopredeljeni ispitanici, gotovo u svim relevantnim slučajevima nalaze se između onih koji podržavaju vlast i onih koji podržavaju partije centra i levo od centra. Važno je primetiti da su partijski neopredeljeni ispitanici nešto češće bliži pripadnicima partija centra i levo od centra, nego partijama na vlasti. 

Ilustracije radi navodim (u tabeli 4) nekoliko primera najvećih razlika između pristalica partija na vlasti i partija centra i levo od centra. 

Ključna je pak razlika između ove dve uslovno rečeno, ekstremne grupe partijskih pristalica, ona koja se javlja u društveno-ekonomskom statusu ispitanika u ravni socio-klasne pokretljivosti. Pokretljivost smo okvirno i uprošćeno indikovali na osnovu odgovora na pitanje: „Da li danas živite bolje, isto ili gore nego pre deset godina?“. Izborne pristalice partija na vlasti u 50 posto slučajeva danas žive bolje nego pre 10 godina, a gore živi 10 posto. Izborne pristalice partija centra i levo od centra u 17 posto slučajeva žive bolje nego pre 10 godina, dok 41 posto živi gore. 

Na osnovu navedenih indicija ukazujemo na verovatne promene u društveno ekonomskom statusu pristalica partija na vlasti i pristalica partija centra i levo od centra. Vertikalni uspon na lestvici socijalne pokretljivosti obeležava polovinu pristalica partija na vlasti (50 posto) i nepunu petinu pristalica partija centra i levo od centra (17 posto). Kada je reč o silaznoj pokretljivosti ona je četiri puta češća među Beograđanima koji podržavaju opozicione partije centra i levo od centra nego među Beograđanima koji podržavaju partije na vlasti (41 prema 10 posto). 

Inače, prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma („The Global Social Mobility Report 2020“) o socijalnoj pokretljivosti u 82 zemlje, Srbija je na 41. mestu (na prvom mestu je Danska, Slovenija je na 13. a Hrvatska na 36. mestu). 

PODNASLOV: Kakav je odnos Beograđana prema nacionalističkom patriotizmu

Nacionalistički patriotizam prihvata, gledano u odnosu na ukupan broj anketiranih Beograđana, ukupno četvrtina ispitanika (27 posto). Tih 27 posto sačinjavaju 13 posto partijski neopredeljenih, 8 posto izbornih pristalica partija na vlasti, 4 posto izbornih pristalica desnih partija i 2 posto izbornih pristalica partija centra i levo od centra. 

Nacionalistički patriotizam odbacuje, gledano u odnosu na ukupan broj anketiranih Beograđana,  nešto iznad polovine ispitanika (53 posto). Tih 53 posto sačinjavaju 25 posto partijski neopredeljenih građana, 10 posto pristalica partija na vlasti, 10 posto pristalica partija centra i levo od centra i 8 posto pristalica desnih partija. 

Neodređen odnos prema nacionalističkom patriotizmu (oni koji malo prihvataju a malo odbacuju NP) ima jedna petina ispitanih Beograđana (20 posto). Tih 20 posto čine 12 posto partijski neopredeljenih Beograđana, 4 posto pristalica partija na vlasti, 2 posto pristalica partija centra i levo od centra i 2 posto pristalica desnih partija. 

Odbacivanje nacionalističkog patriotizma ima tanku apsolutnu većinu i u ukupnom broju ispitanih Beograđana dva puta je zastupljeniji stav nego prihvatanje ove ideološke opcije (53 prema 27). Ako se gleda samo ovaj nalaz onda je vidljivo da su Beograđani bliži kompromisnom rešenju pitanja Kosova nego drugim održivim rešenjima. Međutim, u istraživanju Demostata ima i podataka koji dovode u izvesnu sumnju isključivi zaključak o beogradskom odbacivanju nacionalističkog patriotizma, ili barem upućuju na puni oprez pri zaključivanju (o tome govore i podaci u tabeli 5). 

Ključ za odgonetanje društvenih posledica praktičnog delanja ideologije nacionalističkog patriotizma, nalazi se u rukama političke elite i njenih prilepaka i najkonkretnije, u rukama onih koji vode i rukovode relevantnim političkim partijama. Jer, kako je davno rekao Mojsije Ostrogorski, jedan od utemeljivača političke sociologije, partije su podstrekači uniformisanja mišljenja i gubitka političke posebnosti građana, kao i porasta političke apatije. Otuda je i važno pitanje koje se bavi vezom između mnenja partijskih pristalica, partijske politike i nacionalističkog patriotizma. Dakle, kakav je odnos partijskih pristalica (identifikovanog na osnovu izbornih orijentacija na mogućim proletnjim beogradskim izborima) prema nacionalističkom patriotizmu? 

PODNASLOV: Pristajanje uz političke partije i nacionalistički patriotizam. 

Pristalice partija centra i levo od centra, po svom odnosu prema NP, faktički se jedine znatno razlikuju od pristalica ostalih političkih partija i partijski neopredeljenih Beograđana. Gotovo tri četvrtine Beograđana koje pristaju uz ove partije imaju odbojni odnos prema NP, a jaka četvrtina ostalih podeljena je na one koji prihvataju NP i one koji su neodlučni ili imaju pomešane stavove prema ovoj ideologiji. 

Pristalice desnih partija i partijski neopredeljeni pojedinci imaju donekle sličan odnos prema nacionalističkom patriotizmu - blago natpolovično ga odbacuju, nešto malo više NP prihvataju pristalice desnih partija u odnosu na partijski neopredeljene (30 prema 26 posto), a neodlučnih prema NP ima nešto više među partijski neopredeljenim nego među pristalicama desnih partija (23 prema 15 posto). 

Pristalice partija na vlasti u manjoj meri od svih ostalih odbacuju nacionalistički patriotizam, a u većoj meri ga prihvataju (36 posto) i kao takvi oni su glavni opozit pristalicama partija centra i levo od centra.  

(Prilikom uvida u ove podatke treba imati na umu da se oni odnose na mišljenje partijskih pristalica a ne i partijskog rukovodstva.)

Potreban je oprez u tumačenju natpolovičnog odbacivanja nacionalističkog patriotizma i u tumačenju relativno niskog (27 posto) prihvatanja nacionalnog patriotizma. Pre svega treba istaći da odbacivanje nacionalističkog patriotizam ima apsolutnu većinu jedino među izbornim pristalicama partija centra i levo od centra, da među pristalicama desnih partija ima blagu većinu, da je gotovo tačno na polovini u slučaju partijski neopredeljenih Beograđana, dok među pristalicama partija na vlasti ima samo relativnu većinu. S druge strane među pristalicama partija na vlasti nalazimo 36 posto onih koji prihvataju NP i 20 posto onih koji imaju konfuzan odnos prema NP (neodlučni); među pristalicama desnih partija ima nalazimo 30 posto onih koji prihvataju NP i 15 posto onih koji imaju konfuzan odnos prema NP, a tu je među partijski neopredeljenim Beograđanima i četvrtina (26 posto) koja prihvata NP i nepuna četvrtina koja ima konfuzan odnos prema nacionalnom patriotizmu.

Zašto je potreban oprez? Zato što je nacionalizam zla kob srpske politike. Udruživanje ekstremnog nacionalizma i ekstremnog patriotizma samo pojačava negativne posledice prihvatanja i zastupanja lažnog identiteta njegovih nosilaca. Zato što je nacionalizam, po „osećaju“ i mnenju mnogih ovdašnjih ljudi, magična reč koja ima moć čarobnog štapića, abrakadabra, koja nam u trenutku pričini uzlet u nebo dok padamo u provaliju. Blesak koji zaseni i zbog kojeg ne vidimo ništa. I onda, zbogom pameti!

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Analize
Vučić nagoveštava da će lokalni izbori u Beogradu biti ponovljeni
Vučić nagoveštava da će lokalni izbori u Beogradu biti ponovljeni

Najnoviji prevremeni izbori u Srbiji nikako se ne mogu nazvati “fer i po...

EU prepoznaje licemerje vlasti u Srbiji
EU prepoznaje licemerje vlasti u Srbiji

Deklaracija usvojena na najnovijem samitu EU-Zapadni Balkan jasno je pokazala da...

Protiv partokratije i autokratije
Protiv partokratije i autokratije

Što smo bliži danu izbora sve je izrazitija podela na one među nama koj...

Izrael i Palestina - šta će se desiti "prekosutra"
Izrael i Palestina - šta će se desiti "prekosutra"

Izraelske snage uspostavile su kontrolu nad severnim delom Pojasa Gaze, ali se s...

Izborne prognoze u uslovima učestalih krađa političkog identiteta birača
Izborne prognoze u uslovima učestalih krađa političkog identiteta birača

UVOD Pod krađom političkog identiteta podrazumevam svako nelegalno ili nelegi...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja
Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja

* Pomeranje zadatih rokova za završetak deonice Preljina - Požega je u...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti