Tako nešto se, naravno, moglo i očekivati, budući da zemlje poput Amerike ipak retko dozvoljavaju sebi da neke njihove važne odluke nagoveštava lokalna štampa. Ako zaista imaju nešto novo da kažu, to obično čine njihovi visoki predstavnici, poput Mičela.

Mičel je imao peh da tokom njegove posete regionu iznenada bude smenjen Reks Tilerson. U srpskoj javnosti (ali i u regionu) takve odluke se često tumače kao nagoveštaji nekog novog političkog kursa, ali se redovno ispostavi da velike sile poput Amerike ne menjaju strateška opredeljenja sa svakom promenom u vrhu vlasti. Zato na samom početku treba raščistiti – niti će smena Tilersona uticati na tok i ishod posete Vesa Mičela regionu, niti će dovesti do nekih bitnih promena u američkoj politici.

Već mesecima sve se, zapravo, svodi na nekoliko stavki. Prva je da Beograd i Priština treba da potpišu takozvani obavezujući sporazum o regulisanju odnosa, druga da Srbija neće praviti smetnje Kosovu na međunarodnom planu, uključujući i neki oblik članstva u UN, treća da Kosovo neće ometati formiranje Zajednice srpskih opština a četvrta da će se dve strane dogovoriti o razgraničenju. Iza takvog pristupa čvrsto stoje i Vašington i Brisel, što se i u Prištini i u Beogradu veoma dobro razume, pa iz vrha vlasti u oba grada i ne dolaze (ili bar nisu javno iskazana) oštrija protivljenja.

Uostalom, ni medijske spekulacije o američkim zahtevima koje navodno donosi Mičel nisu izlazile iz okvira pomenute tri stavke. One su, što se Beograda tiče, pre poslužile da se srpskoj javnosti još jednom pokaže kako se Srbija nalazi pod sve snažnijim pritiskom Vašingtona da prihvati obavezujući  sporazum sa Kosovom, nego što su zaista donele nešto novo. Jer, unapred se zna da Mičel (kao ni drugi zvaničnici iz Brisela I Vašingtona) neće javno govoriti o detaljima, nego će načelno da ponovi da njegova zemlja podržava normalizaciju odnosa.

Ciljevi SAD

Prva stanica Mičelove posete regionu je bila Priština, čime je Vašington još jednom želeo da pokaže koliko značaj za Američku regionalnu politiku ima Kosovo. "Kosovo ima dobre odnose sa SAD i oni će se i dalje produbljivati. SAD se zalaže za demokratsko Kosovo… Želim da vam kažem da ćemo sledeće godine imati aktivniju ulogu", kazao je on u Prištini. Takodje je stavoi do znanja da se Vašington ne protivi jačanju kosovskih oružanih snaga, rekavši da niko ne može da ima pravo veta na transformaciju Bezbednosnih snaga Kosova u oružane snage i da će njegova zemlja nastaviti da podržava tu transformaciju. 

Na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem Mičel je rekao ono što ovdašnja javnost želi da čuje - da SAD Srbiju vide kao osnovu čitavog Balkana. "Želimo da se vratimo na staru stazu tesne bliskosti i saradnje SAD i Srbije. I dalje verujemo da je vizija slobodne i prosperitetne Srbije u skladu i u miru sa susedima i integrisana sa Zapadom cilj svih nas, i radujem se saradnji sa predsednikom Srbije i njegovim timom na razvijanju tih ciljeva", rekao je on.

Ni već jednom izrečena priča o podršci osnivanju kosovske vojske nije mogla da bude zaobidjena. "Bilo je različitih priča u medijima u vezi sa mojim izjavama u Prištini. Ja sam govorio o dugoročnoj poziciji kada je u pitanju Kosovo. Rekao sam da se podrazumeva da Kosovo ima pravo da organizuje snage koje se bave bezbednošću... profesionalne Bezbednosne snage na Kosovu su multietnička snaga i nisu pretnja Srbima", rekao je Mičel i dodao  da, ukoliko bude došlo do formiranja vojnih snaga, to mora da se uradi "na pravi način".

Isticanje teme o oružanim snagama nije nimalo prijatno po Beograd, koji pokazuje spremnost za prihvatanjem obavezujućeg sporazuma. Vučić, a pre njega i ministar odbrane Aleksandar Vulin, oštro su se usprotivili ideji o oružanim snagama Kosova, ali je optimizam u pogledu nastavka pregovora ipak zadržan, uz pažljivo nastojanje da se ne poremete odnosi sa Vašingtonom. Vučić je, pored ranije poznatih stavova da je Srbija za kompromis ali da neće prihvatiti da bude ponižena, na zajedniočkoj konferenciji za novinare nakon sastanka sa Mičelom, rekao da građani moraju da znaju da se do rešenja pitanja Kosova ne može doći bez Sjedinjenih Država, i da je naivan onaj ko veruje u suprotno.

Bilo bi logično očekivati da transformacija kosovskih bezbednosnih snaga dodje na red tek nakon sklapanja obavezujućeg sporazuma, a činjenica da je Mičel našao za shodno da je pomene tokom posete Prištini može se tumačiti kao ohrabrenje kosovskim vlastima da što pre stvore uslove za sklapanje sporazum sa Srbijom i kao neka vrsta garancije da podrška Vašingtona Prištini neće prestati ni nakon toga. Tek treba da se vidi da li će to motivisati kosovske vlasti da u dogledno vreme prihvati formiranje Zajednice srpskih opština i tako ispune osnovni zahtev srpske strane.

Kampanja

Važno je podsetiti da je Vučić po povratku u Beograd iz Bona, gde se neposredno uoči lokalnih beogradskih izbora sastalo sa kanceklarkom Angelom Merkel koja mu je pružila podršku, po prvi put otvoreno I javno rekao da Srbija mora da prihvati takozvani obavezujući sporazum sa Kosovom. Uoči dolaska Mičela srpsku javnost su o tome šta Beograd mora da učini, kroz spekulaciju o američkim zahtevima koje navodno donosi Mičel, podsetili mediji (Večernje novosti) a ne neko od državnih funkcionera.

Nema potvrde da je Merkelova Vučiću tokom sastanka ispostavljala konkretne zahteve ili rokove, kao što nema potvrde da je Mičel zaista sa sobom poneo neke zahteve kako bi ih isporučio Srbiji. Ni Vašington ni Brisel ni Berlin očigledno ne žele da se upuštajui u “dnevno kanalisanje” toka pregovora izmedju Beograda I Prištine, niti vodeći zvaničnici iz tih centara žele da pri susretima sa zvaničnicima u Beogradu I Prištini u detalje ponavljaju šta im je činiti.

Od Prištine I Beograda se očekuje da se sami više potrude, ali na platformi čije osnove su odavno utvrdjene. Srpski državni vrh očigledno razume kakvi poslovi čekaju vladajući blok, pa se stiče utisak da je Vučić izjavom da Srbija mora da prihvati obavezujući sporazum započeo kampanju kojom vlasti polako pripremaju domaću javnost za neizbežne odluke. Kao deo te kampanje mogu se posmatrati I medijske spekulacije uoči Mičelovog dolaska u region. Srbija se, uprošteno rečeno, polako priprema za sporazum sa Prištinom.

Sporazumno rešenje, odnosno politički dogovor je, uostalom, I jedino mogući način da počne ozbiljan rada na rešavanju kosovskog problema. Vučićeva izjava po povratku sa sastanka sa Merkelovom pokazala je da I u srpskoj javnosti, makar prećutno, vlada takvo uverenje. Jer, pomenutu izjavu Vučić je dao u jeku predizborne kampanje, ali ona nije ni na koji način narušila njegov rejting, niti rejting njegove stranke. Naprotiv, Srpska napredna stranka (SNS) je odnela ubedljivu izbornu pobedu.