Obnova sankcione politike

Vikend analiza Jasmine Lukač

Koliki je iskorak za Srbiju bio Vašingtonski sporazum, koji sada svi guraju po tepih, kao neželjenu zaostavštinu Donalda Trampa, najbolje pokazuje pokušaj obnove američke sankcione politike.

Obnova sankcione politike
Džozef Bajden/Foto: Printscreen Youtube (Fox News)

Obnova sankcione politike

Vikend analiza Jasmine Lukač

Koliki je iskorak za Srbiju bio Vašingtonski sporazum, koji sada svi guraju po tepih, kao neželjenu zaostavštinu Donalda Trampa, najbolje pokazuje pokušaj obnove američke sankcione politike.

autor teksta
Jasmina Lukač | Demostat | Beograd 19. Jun 2021 | Analize

U svetlu potpisa Džozefa Bajdena na uredbu koja je na snazi od 2001. o vrlo širokom opsegu grehova zbog kojih se balkanskim političarima mogu izreći kaznene mere, i zbog kojih mogu dospeti na američke crne liste, događaj od 4. septembra 2020. u Beloj kući uopšte ne izgleda tako gubitnički po Srbiju. Barem ne tako kako su odmah nastojali da ga protumače posmatrači i sa levog i sa desnog stanovišta.

To što se predsednik Aleksandar Vučić trgao u zaprepašćenju kada je Tramp pročitao tačku o seljenju ambasade u Jerusalim, što je Marko Đurić, sadašnji ambasador u SAD delovao karikaturalno, nije bilo od suštinske važnosti, kako je primljeno u najvećem delu javnosti.

Suština je bila da je taj događaj bio najdalji iskorak ka tome da Beograd bude prihvaćen kao američki saveznik i partner (koji će biti nagrađen), u odnosu na prethodni tretman kao partnera i protivnika, nad kojim visi pretnja kaznom (sankcijama). A taj prethodni tretman partnera i protivnika upravo nastoji da obnavi Trampov naslednik Bajden zajedno sa obnovom velikog atlantskog saveza Amerike i Zapadne Evrope.

I što je posebno zanimljivo, kao da su na tu Bajdenovu sankcionu uredbu odahnuli i u zvaničnom Beogradu, ali i Banjaluci, isto kao i u drugim prestonicama članica bivše Jugoslavije. Jer, to se stanje uzima kao normalno, kao istorijska datost, kao da su stvari došle na svoje mesto posle trampističke neslavne epizode, iako to zaista nije, niti mora da bude tako.

Sankciona politika Amerike prethodne tri decenija prema Srbiji, delom i prema Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, imala je ogroman uticaj na društva u ovim državama. Zahvaljujući toj sankcionoj politici, nastao je upravo ovakav društveni tok. Sankcije jestu bile prevashodno ekonomske, ali ekonomija je oduvek bila primenjena politika. Oni koji su se obogatili na ratnom švercu i kršenju sankcija i ekonomske blokade, predstavljaju i dalje jezgro srpske politike i poslovne zajednice. Njihova nastojanja da dobiju oprost grehova i skidanje sa sankcione crne liste osoba kojima se zabranjuje ulazak u Ameriku, ili im se zaleđuje i oduzima imovina, uticalo je na društveni tok kroz spremnost da se zauzvrat učini i više od traženog.

Sa druge strane, oni koji su izgradili svoju poziciju u društvu na unutrašnjoj podršci sankcionim merama kao opravdanoj akciji protiv bezakonja i nasilništva, i danas su jezgro liberalnog, dakle politički najuticajnijeg javnog menjenja.

Ukidanje sankcija bio je jedan od glavnih izvora podrške postmiloševićevskoj vlasti - kampanja se na primer vodila kroz dolazak konvoja cisterni "Energija (nafta) za demokratiju" iz Norveške, koju je sprovodila grupa stručnjaka G17 predvođena Mlađanom Dinkićem.

Valja se podsetiti kako je naša štampa o sankcijama UN pisala pre gotovo punih 30 godina, kada su uvedene, u maju 1992. "Rezoluciju Saveta bezbednosti 757. kojom su uvedene sankcije Srbiji i Crnoj Gori i koja je predviđala potpuni međunarodni ekonomski embargo prema nepriznatoj SRJ predložile su Francuska, Velika Britanija, SAD, Belgija, Maroko i Mađarska, izglasana je uz podršku Rusije sa 13 prema 0, a uz uzdržavanje Kine i Zimbambvea. Istovremeno SAD je donela odluku o zamrzavanju svih sredstava i imovine koju SRJ i RS poseduju u Americi. Džejms Bejker u UN izjavljuje da ukoliko budu iscrpljena sva ekonomska sredstva za opamećivanje Srbije, može doći i do primene vojne sile".

Sankcije UN, ali i EU, pratile su one glavne američke, koje su zvanično ukinute 2001. kada su pojedinci iz Miloševićevog režima "skinuti" sa crnih lista, ali ne i svi. Na snazi je međutim, ostala predsednička uredba, koju je sada Bajden ponovo potpisao, i po kojoj je moguće primeniti kanzene mere prema onima koji ne poštuju međunarodne sporazume, ali je sada naglasak i na mogućoj korupciji, podmićivanju, ili bilo čemu što može da se odredi i definiše kao politički greh i podrivanje stabilnosti.

Ne ulazeći u to kolika je sada snaga Amerike i da li je reč o pukom marketinškom potezu Bajdena u prvoj godini mandata, obnova sankcione politike može biti promašena iz nekoliko razloga. Prvi je što su sankcije u prethodnih 30 godina postale uobičajeno i široko primenjivano sredstvo u međunarodnim odnosima i više jednostavno nemaju tu težinu javnom mnjenju. Na primer, koliko pre godinu, Tramp je potpisivao trgovinsku sankcionu listu prema Evropskoj uniji, sa spiskom proizvoda čiji je uvoz u Ameriku zabranjen, na kojima su bile i neke vrste francuskih sireva. Ko se recimo, uopšte seća da je 2019. postojala vest da je Stejt department proglasio sankcije protiv određenih pojedinaca i firmi iz Srbije, zbog izvoza oružja u svetskim zonama pod embargom?

Drugi, isto tako jak razlog, jeste što je ovo vreme drugačije društvene normalnosti usled korona pandemije, koje proširuje pojam sankcije na razne prihvaćene zdravstvene zabrane i time tupi "kaznenu" oštricu. Na primer, o ulasku nevakcinisanih stranaca u određenu državu i slično.

Treće, jedini ozbiljan odjek koji bi obnovljena sankciona politika mogla da donese jeste da se određeni političar/vladar stavi na "crnu listu" i označi kao opasan po mir na Balkanu. Međutim, to isto tako može biti vrlo opasno samo po sebi, jer nosi rizik rušenja trodecenijske političke konstrukcije Balkana na štetu upravo Vašingtona, kao glavnog konstruktora.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Analize
Ko će biti predsednički kandidat opozicije
Ko će biti predsednički kandidat opozicije

Kao i na izborima 2017. opozicionog kandidata, neće dati stranke već će o tom...

Šta će biti sa Srpskom naprednom strankom
Šta će biti sa Srpskom naprednom strankom

Na drugo, retoričko pitanje, koje Panović postavlja – a gde će sav taj ...

Čekajući izborni sporazum srpske vlasti i opozicije
Čekajući izborni sporazum srpske vlasti i opozicije

Prvi sastanak na ovu temu održan je 13. oktobra 2018. u zgradi „male&ldqu...

EU bez jedinstvene politike prema Moskvi
EU bez jedinstvene politike prema Moskvi

Inicijativa Pariza i Berlina o neophodnosti diplomatskog približavanja sa Rusij...

Francuska: lekcije regionalnih izbora
Francuska: lekcije regionalnih izbora

Marin Le Pen, simbol francuske krajnje desnice, poražena je na regionalnim izbo...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

2021. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti