I izvoz i uvoz prema Ruskoj federaciji imaju negativnu dinamiku. Tako je u periodu januar – maj 2026. godine izvoz redukovan sa 339 miliona evra na 289 milion evra, ili za čak 15%.

Uvoz sa ruskog tržišta vredeo je 610 miliona evra. To je za čak 14,1% manje u odnosu na stanje iz perioda januar – maj 2025. godine. Sem zabranjenog uvoza nafte, radi se i o smanjenim nabavkama plavog energenta zbog stavljanja u fokus ranije napunjenih skladišta gasa. No, već sada treba računati sa jačanjem uvoza prirodnog gasa zbog potrebe popunjavanja skladišnih prostora za zimski period, što će pojačati uvoznu dinamiku iz Ruske federacije u narednom periodu, ali opet ispod prošlogodišnjeg nivoa.

Sa stanovišta izvoza, rusko tržište je po značaju za Srbiju s udelom od tek 2% u prvih pet meseci ove godine palo na deobu 18. i 19. mesta sa Austrijom.  Podsećamo da je u 2021. godini, dakle godini pre agresije na Ukrajinu, Ruska federacija bila na visokom sedmom mestu po važnosti izvoza za srpsku privredu. 

S uvozne strane ovo tržište u ukupnim srpskim nabavkama je učestvovalo sa 3% i zauzimalo je osmu poziciju po značaju za srpsku ekonomiju, predominantno zbog prirodnog gasa. U 2021. godini rusko tržište je po faktoru uvoza bilo na čak četvrtom mestu po prioritetu za srpsku ekonomiju. 

Sa energetskom diversifikacijom i istiskivanjem Ruske federacije iz NIS-a treba računati sa daljim osetnijim slabljenjem ekonomskih pozicija ruskog tržišta u Srbiji. To signalizira koliko je u proteklom periodu bila jaka ruska propaganda koja je ukazivala na nepostojanje alternative za srpsku ekonomiju u pogledu energenata, pa se s tim u vezi preko domaćih igrača radilo na opstrukciji diversifikacije izvora nabavki prirodnog gasa, posebno prema Rumuniji, ali i prema Severnoj Makedoniji. Cilj je bio politički vezati Srbiju u svoju orbitu preko ucenjivačkog potencijala na energentima. U tom pravcu je puštana priča o BRIKS-u, odnosno potrebi Srbije da nadje svoj dom u toj političkoj grupaciji zemalja koje su geografski udaljene i sa kojima Srbija, izuzimajući Kinu, ima slabe ekonomske relacije. Ako se ima u vidu da čak 63,1% srpskog izvoza u periodu januar – maj 2026. godine odlazi na zemlje EU, a 55,2% na uvoz sa tog tržišta, pri čemu transfer nove tehnologije dolazi iz tog kluba zemalja, uz pojedinačne slučajeve iz Kine u poslednje vreme, postaje više nego jasno da se radi o političkoj agendi stvaranja kakofonije u zbunjenom društvu u kome bi se mogli realizovati odredjeni geopolitički dobici Ruske federacije u sukobu sa Zapadom. Uz to, spoljnotrgovinska razmena sa EU beleži rastuće tendencije, dok ona prema ruskom tržištu ima negativnu dinamiku.    

Ako se u analizu uključe i zemlje Zapadnog Balkana, onda je sa njihovim udelom od 13,1% u izvozu, odnosno 3,6% u uvozu na srpsko tržište, uz naglašen spoljnotrgovinski suficit od blizu 1,3 milijarde evra koji Srbija beleži u robnoj razmeni sa tom grupacijom zemalja, nedvosmisleno da Srbija mora da razvija svoju i političku i shodno tome i ekonomsku saradnju sa svojim najbližim susedima i EU. Zajedno EU i Zapadni Balkan u srpskom izvozu u prvih pet meseci ove godine participirali su sa 76,2%, a u uvozu sa 58,8%.

Pri tome, treba naglasiti da ta ekonomska saradnja medju zemljama Zapadnog Balkana nije još uvek zadovoljavajuća, jer se zbog političkih i bezbednosnih prepreka ne omogućava razvoj zajedničkih investicionih projekata, poput energetskih ili projekata u oblasti ekologije, namenske industrije, zajedničkih nastupa na trećim tržištima, razvoja saobraćajne infrastrukture, posebno železničke, itd. 

Dakle, ne uzimajući u analizi podatke o investicijama, postaje jasno da je po spoljnotrgovinskim parametrima srpska privreda dominantno upućena na tržište EU, dok rusko tržište sve više postaje periferno. U životu uvoznu dinamiku sa tog tržišta još uvek drži samo prirodni gas. 

Autor je mr Saša Đogović, urednik Makroekonomskih kretanja u Srbiji