Trenutna dinamika ukazuje na sistemske probleme u oblasti budžetskog planiranja i upravljanja javnim finansijama Ruske Federacije. Postojeća prihodna baza sve manje odgovara obimu rashoda, pre svega onih vojnog karaktera. U takvim okolnostima značajno raste verovatnoća daljeg povećanja poreskog opterećenja za privredu i stanovništvo.

Kremlj je faktički završio prelazak ekonomije na ratni režim, a federalni budžet pretvoren je u instrument finansiranja rata protiv Ukrajine. Izdaci za odbranu i bezbednosni sektor postali su dominantne stavke državne potrošnje, značajno ograničavajući mogućnosti finansiranja civilnih grana privrede. Koncentracija resursa u vojno-industrijskom kompleksu, koji ne stvara dodatnu vrednost za civilni sektor ekonomije, produbljuje strukturne neravnoteže i smanjuje dugoročni potencijal ekonomskog razvoja zemlje.

Centralna banka Ruske Federacije već je upozorila na potrebu dugotrajnog zadržavanja visoke referentne kamatne stope zbog rastućeg budžetskog disbalansa. Odlaganje postizanja uravnoteženog budžeta do 2029. godine praktično znači očuvanje skupih kreditnih resursa, slabu dostupnost hipotekarnih kredita i pojačane inflatorne pritiske tokom narednih godina. U tom kontekstu, tvrdnje Ministarstva finansija RF da nema potrebe za obimnim unutrašnjim zaduživanjem deluju nedovoljno uverljivo i mogu prikrivati pripreme za dodatno pooštravanje fiskalnog opterećenja ekonomije.

Fond nacionalnog blagostanja, koji se tradicionalno smatra glavnim rezervnim mehanizmom za očuvanje budžetske stabilnosti, pri sadašnjem tempu rasta deficita rizikuje da iscrpi likvidni deo svoje imovine već do kraja godine. Kako se unutrašnje rezerve budu smanjivale, vlasti će biti prinuđene da traže dodatne izvore prihoda kroz proširenje progresivne poreske skale, zadržavanje visokih stopa indirektnih poreza i uvođenje novih fiskalnih mehanizama.

Rast prihoda koji nisu povezani sa naftom i gasom za 12,4%, na 11,8 biliona rubalja, ne predstavlja dokaz ozdravljenja ekonomije. On je posledica pojačanog poreskog i carinskog opterećenja uvedenog početkom 2026. godine. Država faktički nadoknađuje gubitke od pada prihoda od nafte i gasa izvlačenjem dodatnih resursa iz privrede i stanovništva putem povećanja poreza, taksa i ukidanja poreskih olakšica. Takva praksa slabi realni sektor ekonomije, podstiče sivu ekonomiju i smanjuje investicionu aktivnost.

U tom kontekstu, u Rusiji se aktivno razmatra mogućnost povećanja maloprodajnih cena benzina i dizel goriva za približno 1,5 rubalja po litru radi finansiranja mera zaštite naftno-prerađivačkih postrojenja. Potpredsednik Vlade RF Aleksandar Novak naložio je Ministarstvu energetike i drugim nadležnim institucijama da pripreme odgovarajuće predloge. Među mehanizmima koji se razmatraju nalaze se izmene akcizne politike, korekcija dampferskog mehanizma, revizija veleprodajnih cena ili zaključivanje posebnih sporazuma sa naftnim kompanijama.

Trenutno je rast cena goriva zvanično ograničen nivoom inflacije, a sektor se orijentiše prema indeksu potrošačkih cena koji izračunava Rosstat. Istovremeno, vlada namerava da obezbedi usmeravanje dodatnih prihoda naftnih kompanija ka finansiranju mera bezbednosti gorivne infrastrukture. Konkretni parametri inicijative još nisu definisani, ali predstavnici vlasti već govore o postojanju više instrumenata za njenu realizaciju.

Prema procenama predstavnika industrije, za jačanje zaštite rafinerija, logističkih objekata i skladišta goriva na nivou cele zemlje tokom naredne godine potrebno je obezbediti desetine milijardi rubalja. Velike naftne kompanije već godinama ulažu značajna sredstva u zaštitu sopstvene infrastrukture. Krajem maja predsednik Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika Šohin izjavio je da je poslovna zajednica spremna da učestvuje u finansiranju ovih mera, ali da su za uspostavljanje sveobuhvatnog sistema bezbednosti potrebni dodatni finansijski mehanizmi i koordinacija između države, privrede i regionalnih vlasti.

Predložena inicijativa vlasti sprovodi se bez adekvatnog uvažavanja stvarnog ekonomskog položaja stanovništva, čiji su prihodi već dugo pod pritiskom inflacije. Gorivo se u Rusiji tradicionalno doživljava kao osnovno društveno značajno dobro i jedan od faktora društvene stabilnosti. Zbog toga će čak i minimalno povećanje cena na benzinskim stanicama neizbežno izazvati negativnu reakciju građana i biti shvaćeno kao dodatno finansijsko opterećenje.

Istovremeno, nespremnost velikog biznisa da u potpunosti finansira zaštitu sopstvene imovine na račun smanjenja profita i dividendi može pojačati društveno nezadovoljstvo i osećaj socijalne nepravde. Administrativno povećanje cena nosi rizik širenja sivog tržišta goriva i maziva, posebno u depresivnim regionima i među komercijalnim prevoznicima. Radi smanjenja troškova, deo potrošača može preći na upotrebu nekvalitetnog ili surogatnog goriva koje se prodaje preko nelegalnih kanala. Kao posledica toga, legalni sektor će izgubiti deo prihoda, što će u velikoj meri neutralisati očekivani ekonomski efekat predloženih mera.

Treba imati u vidu da ruski vlasnici vozila već plaćaju značajan iznos poreza i taksi, uključujući porez na motorna vozila i akcize sadržane u ceni svakog litra goriva. Upravo se ove uplate zvanično predstavljaju kao izvor finansiranja razvoja i bezbednosti infrastrukture. U tom kontekstu, uvođenje dodatne nadoknade faktički izgleda kao prikriveno dvostruko oporezivanje građana, koji su primorani da ponovo plaćaju funkcije koje se već finansiraju postojećim poreskim mehanizmima.

Pored toga, takva inicijativa protivreči ranije deklarisanom principu ograničavanja rasta cena goriva u okvirima zvanične inflacije. Pokušaji da se poskupljenje sprovede putem izmena akciza, korekcije dampferskog mehanizma ili drugih indirektnih instrumenata faktički ukazuju na nastojanje da se zaobiđu sopstvena normativna ograničenja. U budućnosti to može stvoriti presedan za dalje povećanje cena pod izgovorom finansiranja drugih državnih potreba.

S obzirom na to da je gorivo jedna od osnovnih komponenti troškova većine roba i usluga, poskupljenje benzina i dizel goriva neminovno će imati multiplikativni inflatorni efekat. Ono će dovesti do rasta troškova logistike, prevoza putnika i robe, građevinskih radova, eksploatacije specijalne tehnike i proizvodnje širokog spektra proizvoda. Kao rezultat toga, finansijske posledice ove odluke osetiće praktično svaki građanin Rusije kroz dalji rast potrošačkih cena, bez obzira na to da li poseduje motorno vozilo.