Parlamentarni izbori, ipak, mogući do kraja 2021?

Budući da je Aleksandar Vučić nebrojeno puta do sada pokazao da je majstor da priredi politička iznenađenja, naročito kada je reč o „domaćem terenu“, ne treba smetnuti s uma ni opciju koja bi podrazumevala rekonstrukciju aktuelnog saziva Vlade koju predvodi premijerka Ana Brnabić

Parlamentarni izbori, ipak, mogući do kraja 2021?
Foto: Demostat

Parlamentarni izbori, ipak, mogući do kraja 2021?

Budući da je Aleksandar Vučić nebrojeno puta do sada pokazao da je majstor da priredi politička iznenađenja, naročito kada je reč o „domaćem terenu“, ne treba smetnuti s uma ni opciju koja bi podrazumevala rekonstrukciju aktuelnog saziva Vlade koju predvodi premijerka Ana Brnabić

autor teksta
Demostat | Beograd 6. Jul 2021 | Analize

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više je navrata proteklih meseci javno poručio da se na birališta neće ići u septembru ili oktobru, ali, prema nezvaničnim saznanjima Demostata to ne znači da se neće glasati do kraja ove godine. Kako se spekuliše u političkim krugovima, postoji mogućnost da vanredni parlamentarni izbori budu raspisani krajem jeseni ili početkom zime, a da se, potom, do aprila 2022. glasa u istom danu za predsednika države i lokalne vlasti.

Ne isključuje se ni mogućnost da se objedini glasanje za novi saziv Narodne skupštine i za ustavne promene. S druge strane, ostaje veliko pitanje da li će Vučić, ipak, odlučiti da se izbori na različitim nivoima – i za šefa države i za parlament i na „lokalu“ održe u istom danu. Smatra se, makar kako stvari trenutno stoje, da se taj scenario neće obistiniti, jer bi predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke navedenim potezom pokazao da nimalo ne haje za glasne i neprestano ponavovljene zahteve opozicije da je potrebno razdvajati izbore. Stoga, stiče se utisak da će se najpre glasati na parlamentarnim izborima i na „ustavnom referendumu“.

Budući da je Aleksandar Vučić nebrojeno puta do sada pokazao da je majstor da priredi politička iznenađenja, naročito kada je reč o „domaćem terenu“, ne treba smetnuti s uma ni opciju koja bi podrazumevala rekonstrukciju aktuelnog saziva Vlade koju predvodi premijerka Ana Brnabić, umesto ranih parlamentarnih izbora. Kako Demostat procenjuje, kadrovske rokade i „prateće promene“ mogle bi da se dogode nakon nove Skupštine SNS, koja bi trebalo da se održi u oktobru. Navedeni scenario podrazumevao bi smenu nekoliko ministara. Pored Nebojše Stefanovića i Marije Obradović, čija imena se dovode odranije u vezu sa „krupnim“ aferama, sve učestalije se spekuliše da „nije zagarantovan opstanak u izvršnoj vlasti“ ni Zorani Mihajlović.

NOVI POLITIČKI VETROVI 

Tvrdi se, takođe, da će prilikom „vaganja“ da li mu se više politički isplati da raspiše prevremene parlamentarne izbore ili da „osveži“ Vladu novim kadrovskim rešenjima Vučić voditi računa i o pravcima iz kojih će duvati „međunarodni vetrovi“. Prema prognozama našeg portala, sa najvećom pažnjom pratiće izbore u Nemačkoj, zakazane za septembar. I dalje je pitanje kakav će biti rasplet takve trke, i procenjuje se da je moguće nekoliko ishoda: da stožer vlast u toj moćnoj članici EU ponovo bude Hrišćansko-demokratska unija (CDU/CSU), a da Angelu Merkel, koja svojevoljno odlazi u političku penziju, na kancelarskoj poziciji zameni Armin Lašet. Kako saznajemo, takva opcija išla bi naruku srpskim vlastima, predvođenim Vučićem, koje su prethodnih godina uspostavile dobre odnose sa umerenim konzervativcem Lašetom,  premijerom najmnogoljudnije nemačke pokrajine Severne Rajne-Vestfalije. Po svoj prilici CDU/CSU neće osvojiti dovoljno glasova da vlast formira samostalno, već će, čini se, to učiniti zajedno sa Zelenima, koji beleže stalni uspon (crno-zelena koalicija). Kao druge mogućnosti pominju se: postizborni savez Zelenih, socijaldemokrata i liberala (zeleno-crveno-žuta koalicija, odnosno takozvana „semafor koalicija“). Ne isključuje se ni opcija po kojoj bi izvršnu vlast preuzeli Zeleni, u koaliciji sa socijaldemokratama i Levicom. Iz aktuelnih kombinatorika jedino se isključuju koalicije sa Alternativom za Nemačku.

Veruje se, takođe, da bi nemački Zeleni mogli da preuzmu kormilo spoljne politike, što zvaničnom Beogradu ne odgovara, jer se smatra da bi oni bili još stroži arbitri na putu Srbije ka EU i nastavku pregovora o Kosovu od CDU/CSU. Zamislite, recimo, da Aleksandar Vučić bude primoran da u Beogradu u svojstvu šefa diplomatije Nemačke  prima nekoga od predstavnika Zelenih, poput Viole fon Kramon Taubadel, ko je već poznat po opštrim kritikama izrečenim na račun sporog tempa sprovođenja reformi u Srbiji.

Foto: printscreen Youtube

VREMENSKI TESNAC

Izlazak na parlamentarne izbore do kraja ove godine verovatno bi značio da nisu ispunjeni mnogi zahtevi opozicionih stranaka, naročito onih koji sa vlastima pregovaraju isključivo uz prisustvo posrednika iz Evropskog parlamenta, o unapređenju izbornog procesa, uključujući obezbeđivanje fer medijskih i ostalih uslova za efikasniju kontrolu glasanja. Zvaničan datum pregovora „uživo“ još nije određen, mada se tvrdi da su predstavnici EP - Tanja Fajon, Vladimir Bilčik, Eduard Kukan i Knut Flekenštajn, voljni da dođu u Beograd već u narednih desetak dana, jer kasnije briselska administracija odlazi na kolektivni godišnji odmor, koji će potrajati do kraja avgusta.

U vremenskom „tesnacu“ od septembra do decembra biće ostvareni određeni pomaci u vezi sa izbornom administracijom, ali setimo se i upozorenja da bi novi, žestok talas kovid pandemije mogao ponovo da zapljusne i Srbiju i svet. Imajući u vidu sve navedene dileme i otvorena pitanja, stiče se utisak da postoji nezanemarljiva šansa da veći deo opozicije koja je prošle godine bojkotovala izbore, naročito grupacija stranaka oko Dragana Đilasa, ponovo odbije da učestvuje u izbornoj „trci“. Ipak, vlasti bi to lakše podnele nego u junu 2020, jer se prognozira da će u glasanju učestvovati širi spektar opozicije nego prethodni put. Stiče se utisak da su Dveri sve bliže odluci da ne ponove bojkot, a računa se i na ponovno učešće svih opcija koje već pregovaraju o izbornim uslovima bez prisustva posrednika iz EP, poput koalicije NADA (DSS-POKS) ,DJB i Srpske radikalne stranke. Štaviše, tvrdi se i da je Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića sve bliža odluci da ne bojkotuje novo glasanje. Ukoliko sve navedene političke organizacije, osim onih bliskih Stranci slobode i pravde,  odluče da „trče“ izborni maraton, Srbija će dobiti heterogeniji parlament od postojećeg koji se u očima EU doživljava kao jednostranački, a samim tim i legitimniji.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Analize
Ko će biti predsednički kandidat opozicije
Ko će biti predsednički kandidat opozicije

Kao i na izborima 2017. opozicionog kandidata, neće dati stranke već će o tom...

Šta će biti sa Srpskom naprednom strankom
Šta će biti sa Srpskom naprednom strankom

Na drugo, retoričko pitanje, koje Panović postavlja – a gde će sav taj ...

Čekajući izborni sporazum srpske vlasti i opozicije
Čekajući izborni sporazum srpske vlasti i opozicije

Prvi sastanak na ovu temu održan je 13. oktobra 2018. u zgradi „male&ldqu...

EU bez jedinstvene politike prema Moskvi
EU bez jedinstvene politike prema Moskvi

Inicijativa Pariza i Berlina o neophodnosti diplomatskog približavanja sa Rusij...

Francuska: lekcije regionalnih izbora
Francuska: lekcije regionalnih izbora

Marin Le Pen, simbol francuske krajnje desnice, poražena je na regionalnim izbo...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

2021. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti