Pirati na evropskom nebu

- Protasevič je jedan od viđenijih mladih lidera pokreta protiv beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka koji predvodi prozapadno nastrojena, desno orjentisana omladina.
- Belorusija je još jedna zemlja oko koje se razilaze evropski i ruski interesi, što pokazuje i slučaj hapšenja opozicionara Romana Protaseviča. Dok Evropska unija govori o „državnom terorizmu“, predsednik Aleksandar Lukašenko ima podršku Vladimira Putina, od koga sve više zavisi njegov politički opstanak. 
- Hapšenje beloruskog opozicionara iz putničkog aviona koji je prinudno sleteo u Minsk Evropska unija je doživela kao direktnu provokaciju.
Pirati na evropskom nebu
Foto: kremlin.ru/Printscreen Youtube (РБК)

Pirati na evropskom nebu

- Protasevič je jedan od viđenijih mladih lidera pokreta protiv beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka koji predvodi prozapadno nastrojena, desno orjentisana omladina.
- Belorusija je još jedna zemlja oko koje se razilaze evropski i ruski interesi, što pokazuje i slučaj hapšenja opozicionara Romana Protaseviča. Dok Evropska unija govori o „državnom terorizmu“, predsednik Aleksandar Lukašenko ima podršku Vladimira Putina, od koga sve više zavisi njegov politički opstanak. 
- Hapšenje beloruskog opozicionara iz putničkog aviona koji je prinudno sleteo u Minsk Evropska unija je doživela kao direktnu provokaciju.
autor teksta
Ana Otašević | Demostat | Beograd 5. Jun 2021 | Analize

Širi ugao - Ana Otašević

Avion irske kompanije se kretao između dva grada Evropske unije, Atine i Viljnusa, kada ga je presreo mig u beloruskom vazdušnom prostoru i preusmerio ka aerodromu pored prestonice. Zvanični razlog – dojava o bombi u avionu – ispostavio se kao neosnovan – eksploziv nije pronađen, ali let nisu nastavili dvadesetšestogodišnji Roman Protasevič, novinar i bloger, njegova devojka, studentkinja na litvanskom univerzitetu, inače ruska državljanka, kao i još troje lica, za koje se pretpostavlja da su agenti koji rade za belorusku službu koji su ga pratili iz Atine. Narednog dana su beloruski mediji objavili snimak sa njegovim „priznanjem“ da je bio organizator masovnih nemira u Minsku, na kome još kaže da je sve u redu sa njegovim zdravljem.

Protasevič je jedan od viđenijih mladih lidera pokreta protiv beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka koji predvodi prozapadno nastrojena, desno orjentisana omladina. Zemlju je napustio pre dve godine i nastanio se u Poljskoj, plašeći se da će u svom rodnom gradu biti uhapšen, što je sudbina koja ga je snašla u nedelju. 

Dok je bio u egzilu beloruski KGB ga je optužio za terorizam i podrivanje sistema, kao jednog od osnivača medija na društvenim mrežama koji je bio glavni izvor informacija za vreme demonstracija protiv Lukašenka prošle godine i služio za koordinaciju protesta. Desetine hiljada Belorusa je protestvovalo nakon izbora na kojima je Lukašenko osvojio šesti predsednički mandat sa 80 odsto glasova (na vlasti je od 1994. godine). Ove izbore je opozicija proglasila nelegitimnim. Protesti u Minsku prošle jeseni imali su karakter prevrata koji su se u poslednjih dvadeset godina dogodili u zemljama bivšeg sovjetskog prostora, u Gruziji, Ukrajini i Kirgistanu, u kojima je važnu ulogu imala zapadna pomoć i obuka. U treniranju beloruskih opozicionara metodama nenasilnog otpora, sličnim onim koje je koristio Otpor protiv Slobodana Miloševića, učestvovala je i organizacija iz Srbije, Kanvas.

Putinova podrška

Evropska unija, koja podržava belorusku opoziciju na čijem je čelu Svetlana Tihanovskaja, koja se sklonila u Litvaniju, nazvala je presretanje aviona i hapšenje Protaseviča „državnim terorizmom“ i „piratskim“ aktom kojim se krši međunarodno pravo. „To je neprihvatljivo, šokantno, nečuveno“, prokomentarisao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. „To je udar na demokratiju, udar na slobodu izražavanja i udar na evropski suverenitet“, dodala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na zajedničkoj konferenciji za novinare.

Američki državni sekretar Antoni Blinken je u sličnom tonu osudio „šokantan čin" i rekao da administracija predsednika Džoa Bajdena „usaglašava naredne korake sa našim partnerima“.

Usledila je jednoglasna odluka Evropske unije da se zabrani vazdušni saobraćaj sa Belorusijom i da se uvedu nove sankcije. Zemlja se tako našla u još većoj izolaciji. U evropskoj štampi je pokrenuta lavina optužbi protiv „sumanutog diktatora“, dok je u ruskim državnim medijima ton drugačiji. Podseća se, na primer, da je 2013. godine avion bolivijskog predsednika Eva Moralesa preusmeren u Austriju i primoran na prinudno sletanje na zahtev Sjedinjenih Američkih Država koje su tragale za odbeglim uzbunjivačem iz Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) Edvardom Snoudenom, koji nije bio u avionu. 

Lukašenko ima podršku Vladimira Putina, od koga sve više zavisi njegov politički opstanak. Putin, koji ni sam ne bira sredstva u borbi protiv opozicionara po zapadnom modelu – Aleksej Navaljni je primer -  ne bi voleo da u susednoj zemlji vidi nekog sličnog profila. Rusija zato podržava Lukašenka, koji 28. maja treba da dođe u treću posetu Moskvi od početka godine (prethodno je bio u februaru i aprilu).

Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, izjavila je da je zadržavanje „jednog od osnivača kanala Nekta Telegram“, koji je „umešan u ekstremističke aktivnosti“, „unutrašnja stvar“ susedne države. U vezi sa hitnim sletanjem aviona irske kompanije Zaharova je rekla da je „u skladu sa pravilima o bezbednosti vazdušnog saobraćaja“, u slučaju „pretnje terorističkim aktom“.

Nejasna strategija prema Rusiji

Na samitu EU bila je predviđena rasprava o Rusiji, ali je odložena nakon hapšenje beloruskog opozicionara. Učesnici samita su kritikovali poteze Moskve i tražili da se preispita odnos EU prema Rusiji. Ursula fon der Lajen je optužila Moskvu za uporne pokušaja da ospori vrednosti i interese Evropske unije putem „sajber napada, sabotaže i širenja dezinformacija", kao i njeno „mešanje i destabilizaciju" Ukrajine, Moldavije i Gruzije. „Ovo ponašanje se ne menja - ono se pogoršava", rekla je predsednica Evropske komisije, ali je potom ublažila ton, dodajući da „istovremeno Rusija i Evropska unija imaju zajedničku budućnost. Rusija je naš najveći sused i sa njom se nastavljaju trgovina i investicije. Životi Evropljana i Rusa su međusobno povezani, a Rusija je važan akter kada je reč o odgovoru na globalne izazove i regionalna pitanja “. 

Za predsednicu Evropske komisije „ako pogledate Severni tok 2 i rusko ponašanje, to pokazuje da naši dugogodišnji pokušaji poboljšanja odnosa sa Rusijom nisu uspeli. Ekonomska saradnja postaje sve složenija jer je ruska ekonomija u velikoj meri zavisna od prihoda od nafte, gasa i energije “. Na snazi je još uvek „pet principa“ u odnosima sa Rusijom, koji su uspostavljeni 2016. godine. Ovi principi se tiču odnosa Rusije prema Ukrajini i poštovanja sporazuma iz Minska kao preduslova za promenu odnosa EU prema Moskvi, jačanja veza sa istočnim partnerima Evropske unije i njihovim susedima, uključujući i u centralnoj Aziji, jačanja odbrambenih moći Evropske unije (u oblasti energetske bezbednosti, hibridnih pretnji ili strateških komunikacija), mogućnosti selektivnog udruživanja sa Rusijom oko pitanja koja su u interesu Evropske unije i potrebe da se uspostave direktni kontakti i podrži rusko civilno društvo.ž

Evropski lideri se slažu da treba preispitati odnose sa Moskvom, ali ne i šta to podrazumeva. Za razliku od Belorusije, o Rusiji ne postoji jedinstven stav među članicama Evropske unije.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Analize
Nepolitički kandidat
Nepolitički kandidat

Stanje raštrkanosti u srpskoj opoziciji vodi ka pojavi nepolitičkog kand...

AUKUS novi savez za odbranu od Kine
AUKUS novi savez za odbranu od Kine

Nož u leđa – tako je ministar spoljnih poslova Francuske, Žan Iv Le Dri...

Ekološki ustanici
Ekološki ustanici

Krenimo od prvih koji Vučićevu vlast karakterišu kao diktatorsku, za ra...

Svet nakon 11. septembra
Svet nakon 11. septembra

Epilog istorijskih događaja često ruši iluzije njihovih učesnika. Tako...

Može li Evropa da se osloni na NATO
Može li Evropa da se osloni na NATO

Pad Kabula i uloga Sjedinjenih Američkih Država u ratu u Avganistanu ponovo su...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

2021. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti