srpski english

Analize / Početak rušenja kulta Vladimira Putina u Srbiji

Protest ultradesničara na Sretenje simbolični je početak rušenja kulta Vladimira Putina u Srbiji i jasnog zaokreta srpske spoljne politike ka Evropskoj uniji i Zapadu. Kult ruskog predsednika u Srbiji dekonstruisaće onaj koji ga je pažljivo gradio čitavu deceniju, iskoristivši ga i za podizanje sopstvenog imidža – predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Sredstva koja će upotrebiti za rušenje mita o Vladimiru Putinu ista su ona kojima se služio i za njegovo stvaranje. Provladini mediji, posebno televizije sa nacionalnom frekvencijom i tabloidi, podobni analitičari, kao i proputinovski orijentisane desničarske organizacije i pojedinci. Duh iz boce simbolično je pušten u javno mnjenje na Sretenje i sada povratka nema – na kraju puta su demontiranje mita o Putinu, pad podrške građana naše zemlje ruskoj agresiji u Ukrajini i okretanje javnog mnjenja ka EU, koja je i do sada formalno bila glavni spoljnopolitički cilj Srbije. Značajan doprinos padu podrške Rusiji i Putinu već daju i izjave ruskih zvaničnika kojima se sve više demaskira stvarni interes Rusije na Balkanu. To potvrđuju i nalazi Demostatovih fokus grupa. 

Početak rušenja kulta Vladimira Putina u Srbiji
Foto: Printscreen Youtube

Analize / Početak rušenja kulta Vladimira Putina u Srbiji

Protest ultradesničara na Sretenje simbolični je početak rušenja kulta Vladimira Putina u Srbiji i jasnog zaokreta srpske spoljne politike ka Evropskoj uniji i Zapadu. Kult ruskog predsednika u Srbiji dekonstruisaće onaj koji ga je pažljivo gradio čitavu deceniju, iskoristivši ga i za podizanje sopstvenog imidža – predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Sredstva koja će upotrebiti za rušenje mita o Vladimiru Putinu ista su ona kojima se služio i za njegovo stvaranje. Provladini mediji, posebno televizije sa nacionalnom frekvencijom i tabloidi, podobni analitičari, kao i proputinovski orijentisane desničarske organizacije i pojedinci. Duh iz boce simbolično je pušten u javno mnjenje na Sretenje i sada povratka nema – na kraju puta su demontiranje mita o Putinu, pad podrške građana naše zemlje ruskoj agresiji u Ukrajini i okretanje javnog mnjenja ka EU, koja je i do sada formalno bila glavni spoljnopolitički cilj Srbije. Značajan doprinos padu podrške Rusiji i Putinu već daju i izjave ruskih zvaničnika kojima se sve više demaskira stvarni interes Rusije na Balkanu. To potvrđuju i nalazi Demostatovih fokus grupa. 

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 18. Feb 2023 | Analize

Više stotina pripadnika desničarskih organizacija okupilo se u sredu, na Dan državnosti, ispred spomenika ruskom caru Nikolaju II, kako bi iskazali protivljenje potpisivanju francusko-nemačkog plana. Okupljeni su nosili transparente „Nema predaje“, „Ko izdaje Kosovo, izdaće i Rusiju“, kao i srpske i ruske zastave. Učesnici protesta poslali su preteće poruke onome ko potpiše francusko-nemački sporazum. Čule su se pretnje da su spremni na mnogo više od uličnih nereda, kao i povici „ko potpiše, njega ubiše“ i „sve ćemo vas pobiti“. Protest je eksalirao, pa je u jednom trenutku bila probijena i zaštitna ograda ispred zgrade Predsedništva, gde ih je dočekao kordon policije za razbijanje demonstracija. Nakon skupa su uhapšeni vođa desničarske organizacije Narodna patrola Damjan Knežević i vlasnik i urednik portala srbin.info Dejan Zlatanović, kojima se na teret stavlja pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka, dok je uoči protesta priveden pripadnik Narodne patrole Dejan Buboček, kog kojeg je policija pronašla karabin sa optičkim nišanom. Knežević i Zlatanović su, između ostalih, bili organizatori skupa, a Zlatanović je izgovorio rečenicu „Ko potpiše, njega ubiše”. Na protest su, na društvenim mrežama, pozivali i neki pripadnici parlamentarnih desno orijentisanih stranaka okupljenih u patriotski blok, koji čine Novi DSS, Dveri, Poks i Zavetnici, ali i Narodne stranke. Oni su kasnije odbacili optužbe da su organizatori protesta. Isto veče Vučić se sastao sa ključnim predstavnicima bezbednosnog sektora u Srbiji, da bi se potom obratio građanima uživo na televiziji Pink. On je rekao da ne zna da li su demonstranti proruski, ali da zna da su antisrpski jer rade protiv svog naroda, te dodao da, za razliku od njih, ima svoja uverenja i da mu ne treba neko iz Vagnera da ga tapše po ramenu. Rekao je i da neće dozvoliti bilo kojim nasilnicima i ekstremistima da uz ma kakvu zaštitu spolja ugrožavaju ustavni poredak Srbije. On je tada istakao da ispred Predsedništva nisu bile neformalne desničarske grupe, već da ih podržavaju i četiri parlamentarne stranke. 

Osim što će taj događaj Vučić iskoristiti kao početak demontiranja mita o Rusiji i Putinu koji je i sam dugo gradio, dobro mu je poslužio i da pokaže kako je desnica u parlamentu daleko od ekstrema koji nam preti.

Foto: Printscreen Youtube 

Šta se dogodilo na Sretenje? 

Činjenica je da aktuelna vlast kontroliše deo ekstremnih desničarskih grupa i da ima informacije o tome kako se te grupe finansiraju i čije centre posećuju njihovi članovi. Međutim, iako smo sličan scenario i scenografiju – pominjanje pokušaja državnog udara ili pokušaja atentata - već videli više puta tokom vlasti Aleksandra Vučića i iako nije teško pomisliti da je ovakav događaj dirigovan sa Andrićevog venca, postoji umešanost i ruskog faktora i ruskih službi. 

Vučić u sredu uveče nije rekao da su Rusi umešani u organizaciju događaja, ali je naveo da zna da je bilo podrške u „kešu”. Premijerka Ana Brnabić istakla je u petak da ne veruje da Rusija stoji iza protesta ili da na bilo koji način podržava organizatore. 

Pa ipak, dok srpski zvaničnici ne upiru direktno na Istok, novinari provladinih medija, podobni analitičari i dežurni komentatori na televizijama sa nacionalnom frekvencijom odjednom ne štede Rusiju. Njihov narativ, koji je bio izrazito proruski, sada se polako menja. Na televizijama sa nacionalnom frekvencijom ostavlja se široki prostor za mogućnost da je Rusija umešana u protest. Govori se o ekstremistima koji su marširali sa ruskim zastavama, navodi da nikada do sada nije bilo objašnjenja iz Rusije otkud to da neki ljudi nose ruske zastave na protestima, a gaze po srpskim. Pominje se i mešanje Rusije u srpska unutrašnja pitanja. Poruka ruskog ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka, koji je osudio pretnje sa skupa i istakao da se Rusija ne meša u unutrašnja pitanja Srbije, ocenjuje se kao zakasnela i štura, a primećuje se i da bi predstavnici ruske ambasade u Beogradu trebalo da se usaglase, budući da ambasador osuđuje, dok su pojedinci mahali demonstrantima sa prozora. Izjavu Marije Zaharove da bi po Srbiju bilo štetno da izabere saradnju sa Zapadom umesto sa Moskvom sada na nacionalnim frekvencijama vide kao mešanje u unutrašnja pitanja Srbije. Konstatuje se i da nema razlike između takve izjave i ucena koje stižu sa Zapada u vezi sa uvođenjem sankcija i zaključuje da nas niko ne štiti i ne radi za nas. Na nacionalnim frekvencijama se navodi i da su organizaciji poput Narodnih patrola potrebna velika sredstva i podseća na Vučićevu izjavu da je bilo podrške u kešu. Prema saznanjima Demostata, iz Rusije se kešom finansiraju pojedini alternativni, nacionalistički i rusofilski kanali na Youtube.  

Ovo upućuje na zaključak da je vlast Aleksandra Vučića prelomila, jer je shvatila da više ne može da sedi na dve stolice, a skup ispred spomenika ruskom caru označio je početak okretanja od Rusije. I to je na neki način i pravedno – da čovek koji je najviše doprineo izgradnji kulta Vladimira Putina taj mit i demontira. 

Foto: Printscreen Youtube (Al Jazeera Balkans)

Propagandni aparat vlasti je uključen i sada se može očekivati postepeni pad podrške Vladimiru Putinu i agresiji Rusije u Ukrajini. Kao što je kult Vladimira Putina građen na manipulacijama emocijama, isto tako će se taj kult i urušiti - biće demontiran demistifikacijom istih.

Kako će se to postići? Javno mnjenje se kreira uz pomoć dominantnih slika u medijima, ljudi formiraju svoje stavove po vrlo jasnim propagandnim političko-medijskim agendama. Nisu važne samo informacije koje se plasiraju, već i način na koji se interpretiraju i vrednuju, jer ljudi usvajaju komentare i vrednovanja koja su dominantna. 

U današnje vreme, svi narativi mogu se lako menjati. U medijski prostor uvode se informacije koje menjaju dosadašnju sliku događaja ili odnosa, radi se na prividnoj jednoglasnosti svih u društvu po određenom pitanju, od političara do intelektualaca i umetnika. Upravo tako društvo dođe do toga da tvrdi podržavaoci određene ideje uglavnom ostaju na svojoj poziciji, dok se meki prelivaju u pravcu u kojem ih usmere medijski narativi.

Doprinos padu podrške Rusiji i Putinu daju i izjave ruskih zvaničnika 

Značajan doprinos padu podrške Rusiji i Putinu daju i izjave ruskih zvaničnika u kojima se sve više demaskira stvarni interes Rusije na Balkanu, poput već navedene poruke Marije Zaharove. To potvrđuju i nalazi Demostatovih fokus grupa. Ubedljivo najveći broj učesnika fokus grupa bio je osetljiv na Putinovo pozivanje na kosovski presedan kao opravdanje za rusku agresiju na Ukrajinu i pokušaj okupacije. Sve je manje iluzija o Rusiji i taj trend če se nastaviti sa nastavkom rata u Ukrajini. 

Naime, čini se da u svim izjavama ruskih zvaničnika, pa i u onim o francusko-nemačkom predlogu koji  kritikuju, kao najvažnije provejava upozorenje da se ne uvode sankcije.  

Putinova čestitka povodom Dana državnosti, u kojoj navodi da Rusija visoko ceni izbalansirani spoljnopolitički kurs koji Beograd sprovodi u aktuelnim međunarodnim okolnostima, kao i pominjanje srpsko-ruskog strateškog partnerstva, jasna je poruka Srbiji da ne uvodi sankcije Rusiji.  

Foto: Printscreen Youtube (Al Jazeera Balkans)

S druge strane, ruski zvaničnici se nisu libili da komentarišu Bajdenovu čestitku Srbiji povodom Dana državnosti, u kojoj se pozdravlja podrška predlogu EU o normalizaciji odnosa i navodi da dve zemlje zajedno moraju da nastave da podržavaju narod Ukrajine i pozovu Rusiju na odgovornost. 

Tako je Marija Zaharova ocenila da je reč o pokušaju otvorenog pritiska, dok je Bajdenovu čestitku komentarisao i sekretar ruskog Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev, navodeći da su poruke američkog predsednika licemerne, kao i ideja da se Rusija pozove na odgovornost za situaciju u Ukrajini. 

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Analize
Beogradski ubleha izbori
Beogradski ubleha izbori

1. Uvodno pitanje. Šta bi bilo sa bilo kakvim izborima ako bi na izbore ...

Debate na RTS – pokušaj simulacije dijaloga
Debate na RTS – pokušaj simulacije dijaloga

Analizirajući debatne emisije na Radio televiziji Srbije, Demostat je do&scar...

RTS is conducting a sophisticated pro-Russian campaign
RTS is conducting a sophisticated pro-Russian campaign

The pro-Putin and anti-Western narratives are promoted through all government-co...

Zašto narod glasa za partije čijim radom je nezadovoljan?
Zašto narod glasa za partije čijim radom je nezadovoljan?

Drukčiji je pak status naroda koji u istraživanjima javnog mnenja iskazuje nez...

Novi izbori u Beogradu - Pokret vs Front
Novi izbori u Beogradu - Pokret vs Front

Trećeg marta je i zvanično istekao rok za konstituisanje Gradske skupšt...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja
Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja

* Pomeranje zadatih rokova za završetak deonice Preljina - Požega je u...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti