Sadašnja EU je već gotovo prošlost

Majski izbori za Evropski parlament doneće velike promene  u Evropi. O tome se priča i piše već neko vreme, ali mnogi, i to ne samo kod nas, zapravo nisu svesni dimenzija i značaja dolazećih promena.

Sadašnja EU je već gotovo prošlost
Ilustracija: Demostat

Sadašnja EU je već gotovo prošlost

Majski izbori za Evropski parlament doneće velike promene  u Evropi. O tome se priča i piše već neko vreme, ali mnogi, i to ne samo kod nas, zapravo nisu svesni dimenzija i značaja dolazećih promena.

autor teksta
Milomir Mandić | Demostat | Beograd 26. Mar 2019 | Analize

EU shvaćena kao nadnacionalni koncept biće na prvorazrednom ispitu – konceptualno i teritorijalno. Pitanje je, i to više ne potencijalno, u kakvom vidu će Unija produžiti egzistenciju. I šta će biti sa delovima EU koji krenu drugim putem.

Razlika u spolјnopolitičkim opredelјenjima – od stava prema SAD, preko iranskog nuklearnog programa pa do odnosa sa Rusijom – između Briselske elite i vođstva država članica EU, kao i među njima samima, postaju ogromne. Tako je i kada se radi o odnosu prema već permanentnoj migrantskoj krizi, NATO i još mnogo čemu drugom. Austrija, Polјska, Nemačka, Mađarska, Italija, Francuska, posmatrane pojedinačno ili u vezi sa nekim pitanjima grupisane u „blokove“, kao da su članice različitih unija a ne formalno jedinstvene EU.

Nadnacionalna ideologija i u skladu sa tim odnos prema državnosti i suverenitetu u raznim aspektima, ideologija lјudskih prava, odnos prema globalizaciji i tome slično, suštinski su u smislu unifikacije modifikovali, politiku najvećih grupacija „mejnstrim“ partija u Evropskom parlamentu (Evropska narodna stranka, Prоgrеsivnа аliјаnsа sоciјаlistа i dеmоkrаtа), kako se nekada smatralo tzv. desnog i levog centra. Kod njih ili tačnije mnogih segmenata tih grupacija, gotovo da je obesmišlјeno sve ono što je stranke i njihove saveze tradicionalno obeležavalo  u levo-desnom smislu.

Po pravilu su postale veliki neoliberalni centar gde je sve drugo efemerno. Time je ostavlјen veliki prazan prostor na desnici i levici. Taj prostor polako ali sigurno zauzimaju druge partije i lideri, koji u svojim zemlјama osvajaju sve više glasova te tako i na nivou EU postaju faktori (Liga Italija, Slobodarska partija Austrije, mađarski Fides, Švedske demokrate, Melašonovi sledbenici, španski Vox, francuski Nacionalni front). Sve ukazuje da će se takav trend nastaviti.

Foto: Diliff [CC BY-SA 3.0], via Wikimedia Commons

Pri tome treba imati u vidu da ne jačaju i tu se pozicioniraju samo neke stare a ranije marginalne ili sistematski marginalizovane partije, odnosno ubrzano osvajaju prostor nove političke snage. Došlo je i do velike evolucije među nekim strankama koje su u okvirima „mejnstrim“ partijskih grupacija. Naizgled to je kontradiktorno sa onim što je gore rečeno, ali suštinski nije tako. Dok se nominalno levi i desni blokovi i većina njihovih članica približavaju i svi zajedno gotovo stapaju u nekakvom evro-političkom „melting potu“, pojedine partije, najpre iz redova Evropska narodna stranka (EPP), ideološki su se već primakle suverenističko-nacionalnoj desnici a na korak su da to urade i u formalnom smislu napuštajući grupaciju kojoj pripadaju.

O razlikama koje vode ka eksploziji unutar EPP dovolјno govori da su tu Orban, Berluskoni, Merkelova sa svojim strankama. Slična, mada donekle ipak blaža situacija je i unutar druge po veličini EU poslaničke grupe - Prоgrеsivne аliјаnse sоciјаlistа i dеmоkrаtа(PES). Do nedavno se nije postavlјalo pitanje opstanka navedenih blokova u sadašnjem sastavu, sada je jasno da će se brzo transformisati, pitanje je samo obima promena i linija raskola. Kako će se pojedine partije i poslanici opredeliti ostaje nam da vidimo posle izbora, a sada je već očito da često nastupaju kao da nisu deo istog saveza.

Ponovo smo kod centralna tačka predstojećih izbora za Evropski parlament,  koji dolaze posle kulminacije migrantske krize, pobede Trampa i Bregzita. To je borba između „mejnstrim“ partija starog neoliberalnog poretka i partija novog, post neoliberalnog  opredelјenja. Tu se radi o mnogo većim stvarima od rasporeda na evropskoj političkoj sceni. U krajnoj liniji i on je odraz stava prema državi, geopolitici i modelu evropskih integracija.

Kada sve to dubinski sagledamo, jasnije je što je na početku teksta kategorički iskazan stav da je EU u sadašnjem vidu već skoro prošlost. Ono što se nazire kao njen funkcionalan ostatak u senci je Berlina i Pariza. Nemačka i Francuska su sporazumom u Ahenu – što ima simbolički značaj pošto je u pitanju nekadašnje središte carstva Karla Velikog  koje se poklapa sa jezgrom EU – postavile temelјe užeg dela Unije ili manje zone čvršćeg povezivanja unutar nje. Potvrda za to stiže i od francuske ministarke zа еvrоpskе pоslоvе Nаtаli Lоаzо, koja je u Beogradu istakla da proširenja EU neće biti. Samo je jedan korak od toga do skraćena sadašnje EU.

Ostaje nam da vidimo da li je pred nama novi period Evrope sa višezonskom EU ili paralelnim egzistiranjem skraćene EU i evropskih država koje su se opredelile za suverenistički koncept. Videćemo da li će se i one grupisati i na koji način će to činiti, te koji će im biti spoljni oslonci. Nećemo predugo čekati odgovor(e).

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Analize
Kojekude Srbijo - Sviđalo se to nekome ili jok
Kojekude Srbijo - Sviđalo se to nekome ili jok

Meritorno, zar ne? Prisećam se svojevremenog pljuvanja po tzv. delegatskom sis...

Deset godina od dolaska naprednjaka na vlast
Deset godina od dolaska naprednjaka na vlast

Džo Bajden je vratio Kristofera Hila iz penzije i poslao ga u Beograd za ambasa...

A šta posle izbora? Beleške o izborima april 22
A šta posle izbora? Beleške o izborima april 22

Politički procesi i politički događaji, počev od vremena kada postaje očito...

Kaplan: Za spas demokratije treba nam nekoliko dobrih diktatora
Kaplan: Za spas demokratije treba nam nekoliko dobrih diktatora

Predsednik Amerike Džo Bajden priča o ratu koji Rusija vodi u Ukrajini kao o &...

Tesline akcije beleže rast nakon najave "split-a"
Tesline akcije beleže rast nakon najave "split-a"

Kompanija je na Tviteru objavila svoje namere rano u ponedeljak, nakon čega je ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

jastuci smrtovnice

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti