Analize / Srpska politička scena i ruski uticaj

Tabloidni "ključ"

Ako bi se naslovne stranice tabloida uzimale kao ozbiljno i relevantno štivo, Srbija bi trenutno bila dominantna vojna sila sa desetinama borbenih aviona i sofisticiranim oružjem i opremom, uključujući i "nevidljive uniforme".

Photo by Digital Buggu from Pexels

Analize / Srpska politička scena i ruski uticaj

Tabloidni "ključ"

Ako bi se naslovne stranice tabloida uzimale kao ozbiljno i relevantno štivo, Srbija bi trenutno bila dominantna vojna sila sa desetinama borbenih aviona i sofisticiranim oružjem i opremom, uključujući i "nevidljive uniforme".

Dragan Janjić | Demostat | Beograd 9. Jul 2019 | Analize

Ako bi se naslovne stranice tabloida uzimale kao ozbiljno i relevantno štivo, Srbija bi trenutno bila dominantna vojna sila sa desetinama borbenih aviona i sofisticiranim oružjem i opremom, uključujući i "nevidljive uniforme".

Oružje i oprema uglavnom "stižu" iz Rusije i Belorusije, odakle dolaze i poruke o spremnosti da Srbiju brane do kraja i svim sredstvima. Tabloidi gotovo svake nedelje pišu da službe zapadnih zemalja samo što nisu pokrenule državni udar, atentat na nekog od srpskih političara ili iznenadnih napada armija susednih zemalja, ali u regionu i dalje vlada mir i nema izveštaja o pokušajima atentata.

Vesti ovog tipa se ponekad smenjuju iz dana u dan, i to bez pokušaja da se proveri da li se ono što je objavljeno juče ili prošle nedelje zaista dogodilo. O ratovima i planovima stranih službi za terorističke napade se uglavnom javlja na osnovu dobro obaveštenih izvora koji nikada nisu preciznije locirani, a izveštajima nedostaje čak minimalan pokušaj da se informacije provere kako bi se ispunio delić onoga što se zove dužna novinarska pažnja. Nema ni pokušaja da se, makar nekoliko nedelja kasnije, odnosno nakon što se ispostavi da nije bilo nikakvih akcija ili atentata, razjasni da li ih nije bilo zato što su ih srpske službe uspešno osujetile, ili zato što su informacije bile naprosto pogrešne.

Čak i površna analiza ovakvog postupanja medija i funkcionera vladajućeg bloka pokazuje da ono ide u prilog desnici i antievropski raspoloženim centrima moći u Srbiji i da podrazumeva otvorenost ka čvršćem vezivanju za Rusiju. Jer, upravo odatle dolaze moćna ubojita sredstva koja treba da obezbede pobedu srpskog oružja u eventualnim ratovima, kao i spremnost da se, ako treba i vojno, podrži Srbija. Praktično ne postoji (proverena ili neproverena) vest u tabloidima o nastojanju neke službe koja ne pripada zemljama Zapada da organizuje puč ili likvidaciju vodećih političara u Srbiji.

^{Photo by Daria Obymaha from Pexels}

Uticaj

Javnosti se kroz tabloide, ukratko, nudi uprošten narativ o Zapadu kao zloj sili koja nastoji da nas uništi i spremnosti Rusije i drugih zemalja koje nisu pod uticajem Zapada, da nas zaštite. Objašnjenje za očigledan uspeh takvog narativa delimično treba tražiti u matricama nasledjenim iz minulih decenija tokom kojih je Srbija (najpre sama, a onda i u sastavu Jugoslavije) nastojala da održi neutralnost i slobodu. Matrica o kojoj je reč jednostavo je "prekopirana" u moderno doba koje se dramatično razlikuje od onoga u kome je formirana i u kome se razvijala. Ona se, naravno, ne uklapa u realnost, ali se uklapa u nasledjena shvatanja velikog dela glasačkog tela, što je za političare sasvim dovoljno da je neguju.

Činjenica je da takav pristup u velikoj meri odgovara željama i interesima Moskve, a da medju domaćim političarima nema naznaka nekog ozbiljnijeg otpora njegovom razvoju i učvršćivanju. Naprotiv, tabloidni pristup se neguje jer drži pažnju birača, a sadašnji vladajući blok na tome u velikoj meri zasniva svoj opstanak na političkoj sceni. Bilo bi, naravno, važno utvrditi u kolikoj je meri Rusija u minulim decenijama (finansijski i na druge načine) uticala na formiranje ovakvog pristupa informisanju i u kolikoj meri utiče danas, ali to ipak nije od suštinskog značaja. Suština je da na domaćoj političkoj sceni upravo takav narativ lako prolazi i da se održava i jača uz podršku vladajućih struktura.

Reč je o višedecenijskoj tradiciji negovanja tabloidnog pristupa plasiranju informacija koju su tolerisale, ili čak snažno podržavale, i stranke za koje se ne može reći da su izrazito populistički orijentisane. Naprosto, prihvatalo se, a i danas se prihvata, sve što donosi glasove. Istovremeno, takozvani mejn strim mediji su, svakako pod snažnim uplivom politike i političara, vremenom gubili kritičku notu i nisu učinili dovoljno da zainteresuju javnost za činjenice i da je motivišu da sve što se objavljuje u medijima ne uzima zdravo za gotovo. Ukratko, nije i ne može biti kriv narod, krivi su oni koji pripadaju takozvanoj političkoj eliti.

Rusija u takvim okolnostima i ne mora da ulaže naročito veliki novac u pokretanje novih medija ili finansiranje postojećih. Dovoljno joj je da proceni realno stanje na političkoj sceni u Srbiji, prepozna nasušnu potrebu političkih elita da sve podrede rejtinzima i podstakne medije (a time i javnost) da se baƒve onim temama koje su u skladu sa ruskim interesima, naravno na način na koji to ruskim interesima odgovara. A to su, naravno, kosovska kriza preko koje Moskva može da utiče na prilike u regionu i večita priča o neprijateljima protiv kojih se treba boriti svim sredstvima, pri čemu je Rusija prirodni i najpoželjniji saveznik.

^{Photo by Kaboompics .com from Pexels}

Navikavanje

Kako je srpska javnost uopšte došla u situaciju da mediji sistematski nude krajnje bombastične i neproverene vesti koje sama stvarnost brzo demantuje, a da tim istim medijima, umesto da padaju, tiraži rastu ili ostaju na istom nivou? Odgovor je jednostavan - strpljivom i dugom pripremom i neprekidnim ponavljanjem istih ili sličnih scenarija. Otprilike kao u priči o kuvanju žabe - deo medijske publike je, i ne shvatajući kakve to posledice može da ima, na informacije počeo da gleda kao na popularnu muziku koju sluša. A to znači da ne proveravaju da li je reč o istini, nego da polaze od toga da li im lepo zvuči, da li je u skladu sa njihovim očekivanjima i da li pogadja njihov "ukus".

Tako su, korak po korak, tabloidi i drugi mediji sa tabloidnim pristupom izveštavanju (prevashodno TV stanice) zauzeli poziciju koju su ranije imali mejn strim mediji, a mejn strim mediji su čak počeli da se ravnaju prema tabloidima koji su postali dominantni. Mediji koji se ne mogu svrstati u tabloide i dalje izbegavaju da prenose bombastične naslove tipa "nevidljive uniforme za srpsku vojsku" ili izveštaje o spremnosti ruskog predsednika Vladimira Putina da, koliko sutra, udje u rat sa bilo kim kako bi zaštitio Srbiju i pomogao joj da zadrži Kosovo, ali takodje ne pokušavaju (ili veoma retko pokušavaju) da kritički preispitaju stvarnost i da realno definišu medjunarodnu poziciju Srbije.

U takvoj atmosferi visoki funkcioneri, uključujući i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, mogu svake nedelje da ponavljaju da je Srbija prevashodno zainteresovana za mir, da želi najbolje odnose sa susedima i dobre odnose sa svim drugim zemljama u svetu, ali to neće bitnije uticati na percepciju velikog dela biračkog tela koje se informiše preko tabloidno orijentisanih medija. Oni razumeju da su se svi urotili protiv Srbije, da srpsko rukovodstvo ima rešenje za sve probleme i da će, ako bude potrebno, Putin poslati vojsku da zaštiti Srbe. Osim toga, iz vladajućih krugova praktično i nema kritika na račun tabloidnog izveštavanja, nego gotovo isključivo na račun medija koji pišu kritički o stvarnosti.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.