Na drugo, retoričko pitanje, koje Panović postavlja – a gde će sav taj SNS otići jer neće jednostavno iščeznuti – može se reći, da će naprednjake snaći sudbina slična onoj koja je zadesila JUL i DS po silasku sa vlasti.

Mada su Jugoslovenska levica i Demokratska stranka različite vrste partija i mada se čini da je JUL jednostavno nestao brzinom zvezde padalice, dok je DS nastavio da postoji, iako u komadićima, ali sa nadom u obnovu, jedna stvar im je zajednička. A to je da su brojni pojedinci iz obe partije zadržali visoke pozicije u državi ili stekli nove, još značajnije.

I na taj način dokazali da su oni samo delovi jednog političkog sistema koji ne zavisi od podrške i glasova građana toliko koliko je u stanju da se obnavlja „sam od sebe“ zahvaljujući međusobnoj ličnoj uvezanosti i interesima. Koliko bi uostalom glasova dobili na bilo kojim izborima pokazuje belodano i to kako je na izborima 2020. prošla lista na kojoj je bila demokratkinja i ministarka Gordana Čomić, a koja nije domašila ni blizu cenzusa od tri odsto.

Izvesno je da bi se i u slučaju pada SNS, jedan broj funkcionera jednostavno ponovo pozicionirao u vlasti. A toj budućoj vlasti će, makar je činio i odred političkih svetaca, neko vreme biti potrebno i da postoji „opozicioni SNS“ makar kao pokazatelj i potvrda njihove pobede.

Samo, šta ako pravilo „dvanaestice“ treći put neće važiti? SNS i njen lider Aleksandar Vučić dosegli su na opštim izborima 2020. stepen političke kontrole kakav možda nema ni Jedinstvena Rusija Vladimira Putina. Sem predsednika, premijera, parlamenta, Vojvodine, svih srpskih glasova na Kosovu, SNS nije pobedila samo u 7 opština – Čajetina, Ražanj, Beočin, Svilajanac, Topola, Surdulica i Novi Beograd, od kojih su neke samo formalno „ne-sns“. A Novi Beograd „prinet“ je naprednjacima na dar time što je Aleksandar Šapić postao potpredsednik SNS.

Ipak, čisto formalno, na izbornoj skupštini SNS najavljenoj za septembar, to bi Šapićevo naimenovanje trebalo da se potvrdi. Ta izborna skupština, za koju javnost saznaje isključivo kroz Vučićeve izjave i medijska obraćanja, trebalo bi da pokaže novo lice stranke. Kao i da iskaže njenu sposobnost da se „očisti“ od onih koji su podlegli korupciji, a i da se obnovi.

U suštini međutim, to će biti događaj isključivo u funkciji Vučićeve predsedničke kampanje za mandat 2022-2027. Sva svrha tog stranačkog skupa biće da se potvrdi Vučićev način vladanja, u kome on ne deli vlast unutar SNS-a ni sa kim, a što će se objašnjavati  time da je on predsednik svih građana Srbije. Moguća su i iznenađenja iako ne preterana budući da se o tome već neko vreme nagađa, a to je da premijerka Ana Brnabić, sadašnja poverenica beogradskog odbora SNS, postane i formalni lider naprednjaka.

Vučić, koji više nije formalni lider stranke jeste adut za predsedničku trku. Brnabić, kao liderka SNS, „išla“ bi skladno i sa promenama u Nemačkoj na izborima, a time i šire u EU, koje treba da se dese isto u septembru. Nije isključeno i da je sadašnja poseta premijerke Americi i Njujorku, prestavljena javnosti kao čista biznis misija, u sklopu partnerstva sa IT i drugim kompanijama, deo tih namera, i način da Brnabić pridobije i podršku u određenim krugovima američke politike.

Za evenutalno ustoličavanje Brnabićeve, potrebno je međutim i da iz SNS bude potpuno sklonjen jedan od njenih osnivača i doskorašnji predstavnik drugog partijskog krila – Nebojša Stefanović. Za potiskivanje Stefanovića upotrebljena je medijska kampanja ogromne snage, kroz slučaj „Belivuk“ o njegovim vezama sa brutalnim kriminalno-fudbalskim klanom, kakva nije upotrebljena ni u razdoblju 2012-2014 protiv biznismena Miroslava Miškovića, ni u vreme od 2014. - 2017. protiv prvog predsednika SNS Tomislava Nikolića.

Taj intenzitet svedoči o tome da čvrstorukaško upravljanje ogromnom masovnom partijom, traži sve jače i sve surovije kampanje. SNS će verovatno biti u stanju da to podnese i iznese, osim ako ne dođe do neočekivane promene okolnosti na spoljnom planu i do neke jasne krize u odnosima Vučića i velikih sila.

U septembru će se nešto više znati i o tome, kada istekne godišnjica potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, a samim tim i moratorijum Prištini na nova priznavanja nezavisnosti od Srbije, i moratorijum Beogradu na otpriznavanja.

Autorka je i novinarka Danasa