srpski english

Analize / Šta nam donose izbori za Evropski parlament?

Petogodišnji mandat odlazećeg saziva Evropskog parlamenta, obeležili su brojni izazovi, od kojih su neki stavili na test jedinstvo Evropske unije. Najznačajniji događaji, koji su obeležili prethodne godine, su izlazak Velike Britanije iz EU (učestvovala je na izborima 2019. godine), pandemija COVID-a, ruska agresija na Ukrajinu. Pitanje koje je izazvalo najviše nesuglasica i podela unutar EU, još od velikog migrantskog talasa 2015. godine, je politika migracija i azila. Upravo na ovoj temi profitirale su brojne partije krajnje desnice i to ne samo na izborima za Evropski parlament, već i na nacionalnom nivou.


Ankete predviđaju da će Evropska narodna partija(EPP) osvojiti 176 mandata, što je manje u odnosu na 182 mandata koliko je osvojila na prethodnimizborima. Grupa Socijalista i demokrata (S&D) umesto sadašnjih 156, imaće 144 mandata. Očekuje se da politička grupa Obnovimo Evropu dobije 82, umesto sadašnjih 108 mandata. Najveći pad predviđa se političkoj grupi Zeleni/Evropska slobodna alijansai to sa 74 na 41. Levica takođe beleži pad sa 41 na32. Krajnje desničarska Identitet i demokratija može da osvoji 66mandata, 6 manje u odnosu na sadašnjibroj mandata. Očekuje se rast Evropskih konzervativaca i reformista sa 62 na 72. Ovoga puta značajno će se povećati broj poslanika koji će pripasti nezavisnom poslničkom klubu.

 

Glasanje za izbor poslanika Evropskog parlamenta počinje danas, u Holandiji, a do nedelje 9. juna održaće se u svih 27 država članica Evropske unije. Preko 350 miliona birača izabraće 720 poslanika Evropskog parlamenta, 15 više od sadašnjih 705. Najveći broj poslanika u Evropskom parlamentu imaće Nemačka 96, Francuska 81, Italija 76, Španija 61, Poljska 53, a najmanje po 6 poslanika Kipar, Luksemburg i Malta. Broj članova Evropskog parlamenta koje ima svaka zemlja proporcionalan je njenom broju stanovnika. Evropski parlament je jedina institucija Evropske unije čiji se članovi biraju direktno na izborima.

Šta nam donose izbori za Evropski parlament?

Analize / Šta nam donose izbori za Evropski parlament?

Petogodišnji mandat odlazećeg saziva Evropskog parlamenta, obeležili su brojni izazovi, od kojih su neki stavili na test jedinstvo Evropske unije. Najznačajniji događaji, koji su obeležili prethodne godine, su izlazak Velike Britanije iz EU (učestvovala je na izborima 2019. godine), pandemija COVID-a, ruska agresija na Ukrajinu. Pitanje koje je izazvalo najviše nesuglasica i podela unutar EU, još od velikog migrantskog talasa 2015. godine, je politika migracija i azila. Upravo na ovoj temi profitirale su brojne partije krajnje desnice i to ne samo na izborima za Evropski parlament, već i na nacionalnom nivou.


Ankete predviđaju da će Evropska narodna partija(EPP) osvojiti 176 mandata, što je manje u odnosu na 182 mandata koliko je osvojila na prethodnimizborima. Grupa Socijalista i demokrata (S&D) umesto sadašnjih 156, imaće 144 mandata. Očekuje se da politička grupa Obnovimo Evropu dobije 82, umesto sadašnjih 108 mandata. Najveći pad predviđa se političkoj grupi Zeleni/Evropska slobodna alijansai to sa 74 na 41. Levica takođe beleži pad sa 41 na32. Krajnje desničarska Identitet i demokratija može da osvoji 66mandata, 6 manje u odnosu na sadašnjibroj mandata. Očekuje se rast Evropskih konzervativaca i reformista sa 62 na 72. Ovoga puta značajno će se povećati broj poslanika koji će pripasti nezavisnom poslničkom klubu.

 

Glasanje za izbor poslanika Evropskog parlamenta počinje danas, u Holandiji, a do nedelje 9. juna održaće se u svih 27 država članica Evropske unije. Preko 350 miliona birača izabraće 720 poslanika Evropskog parlamenta, 15 više od sadašnjih 705. Najveći broj poslanika u Evropskom parlamentu imaće Nemačka 96, Francuska 81, Italija 76, Španija 61, Poljska 53, a najmanje po 6 poslanika Kipar, Luksemburg i Malta. Broj članova Evropskog parlamenta koje ima svaka zemlja proporcionalan je njenom broju stanovnika. Evropski parlament je jedina institucija Evropske unije čiji se članovi biraju direktno na izborima.

autor teksta
Vesna Marković | Demostat | Beograd 6. Jun 2024 | Analize

Petogodišnji mandat odlazećeg saziva Evropskog parlamenta, obeležili su brojni izazovi, od kojih su neki stavili na test jedinstvo Evropske unije. Najznačajniji događaji, koji su obeležili prethodne godine, su izlazak Velike Britanije iz EU (učestvovala je na izborima 2019. godine), pandemija COVID-a, ruska agresija na Ukrajinu. Pitanje koje je izazvalo najviše nesuglasica i podela unutar EU, još od velikog migrantskog talasa 2015. godine, je politika migracija i azila. Upravo na ovoj temi profitirale su brojne partije krajnje desnice i to ne samo na izborima za Evropski parlament, već i na nacionalnom nivou.

Ključne teme o kojima se razgovaralo u ovoj kampanji su bezbednost Evropske unije, situacija u Ukrajini, migracije, Zeleni dogovor (plan za klimatski neutralnu EU), životni standard.
  

Ankete predviđaju da će Evropska narodna partija (EPP) osvojiti 176 mandata, što je manje u odnosu na 182 mandata koliko je osvojila na prethodnim izborima. Grupa Socijalista i demokrata (S&D) umesto sadašnjih 156, imaće 144 mandata. Očekuje se da politička grupa Obnovimo Evropu dobije 82, umesto sadašnjih 108 mandata. Najveći pad predviđa se političkoj grupi Zeleni/Evropska slobodna alijansa i to sa 74 na 41. Levica takođe beleži pad sa 41 na 32. Krajnje desničarska Identitet i demokratija može da osvoji 66 mandata, 6 manje u odnosu na sadašnji broj mandata. Očekuje se rast Evropskih konzervativaca i reformista sa 62 na 72. Ovoga puta značajno će se povećati broj poslanika koji će pripasti nezavisnom poslničkom klubu. 

U sadašnjem sazivu Evropskog parlamenta koaliciju koja ima većinu čine Evropska narodna partija (EPP), Socijalisti i demokrate (S&D), Obnovimo Evropu (RE) i Zeleni. Ukoliko se rezultati koje predviđaju ankete potvrde na izborima, ova koalicija će imati većinu i narednom sazivu Evropskog parlamenta. Najveće političke grupacije, poput EPP i PES, isključile su mogućnost saradnje sa krajnje desničarskim partijama. To je u svom obraćanju, prilikom poslednje TV debate izjavila Ursula fon der Lajen, sadašnja predsednica Evropske komisije i kandidat EPP za reizbor. “Ako pogledate Nacionalni savez (Marin Le Pen) ili AFD, svi oni imaju nešto zajedničko: oni su Putinovi prijatelji i žele da unište Evropu”, rekla je Fon der Lajen.

Jedan od vodećih lidera političke grupacije Obnovimo Evropu, francuski predsednik Emanuel Makron u svojim govorima i političkim inicijativama, ističe potrebu za reformom Evropske unije, pre svega, evropske bezbednosne i odbrambene arhitekture, kako bi EU mogla da odgovori na savremene izazove i pretnje. Na predavanju na Sorboni, istakao je da EU želi da bude „svetski lider do 2030. godine“ u pet strateških sektora: veštačka inteligencija, svemir, biotehnologija, kvantne informacije i obnovljivi i nuklearni energetski kapaciteti.

Kandidatkinja političke grupacije Zelenih, Teri Rajntke, smatra da je uspon desničarskih populista i njihova bliskost sa Rusijom najveća pretnja Evropi. Pomenula je da veliki broj desničarskih partija iznosi stavove koji su naklonjeni Rusiji i da su pojedini poslanici EP “produžena Putinova ruka” i da se “neki poslanici se sumnjiče da su dobili novac iz Moskve.”
 

U političkoj grupaciji Identitet i demokratija najuticajnije partije su Nacionalni savez Marin Le Pen i Alternativa za Nemačku (AFD) koji imaju najveći broj poslnika u EP u okviru ove grupacije. Kao svoje prioritete u ovoj kampanji naveli su zaustavljanje ilegalnih migracija, sprečavanje islamizacije Evrope,  borbu protiv birokratije u EU, povećanje bezbednosti.
 

Glasanje za izbor poslanika Evropskog parlamenta počinje danas, u Holandiji, a do nedelje 9. juna održaće se u svih 27 država članica Evropske unije. Preko 350 miliona birača izabraće 720 poslanika Evropskog parlamenta, petnaest više od sadašnjih 705. Najveći broj poslanika u Evropskom parlamentu imaće Nemačka 96, Francuska 81, Italija 76, Španija 61, Poljska 53, a najmanje po 6 poslanika Kipar, Luksemburg i Malta. Broj članova Evropskog parlamenta koje ima svaka zemlja proporcionalan je njenom broju stanovnika. Poslaničku grupu može da formira najmanje 23 poslanika iz 7 zemalja. Evropski parlament je jedina institucija Evropske unije čiji se članovi biraju direktno na izborima.
 

Ključni razlozi za izlazak na prethodne izbore


Na poslednjim izborima za Evropski parlament, održanim 2019. godine, zabeležena je najveća izlaznost još od izbora 1994. godine i iznosila je 50,66% što je za 8,06% više u odnosu na 2014. godinu. Analize su pokazale da je to povećanje bilo rezultat većeg odziva mladih, koji je povećan za 14%. Od 1999. do 2014. godine izlaznost je bila ispod 50%. Ipak, ostaju velike  razlike u izlaznosti između država članica koje se kreću od 88,47% u Belgiji do 22,74% u Slovačkoj. Glasanje je obavezno u pet zemalja Evropske unije: Belgiji, Bugarskoj, Luksemburgu, Kipru i Grčkoj. 

Glavna pitanja koja su ohrabrila građane da glasaju bili su ekonomija i rast (44%), borba protiv klimatskih promena i zaštita životne sredine (37%), promovisanje ljudskih prava i demokratije (37%), način na koji bi Evropska unija trebala da funkcioniše u budućnosti (36%) i imigracija (34%). Ekonomija i rast bili su najveći problem za birače u 16 država, dok su klimatske promene i životna sredina bile glavno pitanje u osam zemalja.

Prema Izveštaju koji je objavio Evropski parlament, nakon izbora 2019, 75% Evropljana je veoma ili prilično zadovoljno slobodnim i poštenim izborima (što predstavlja rast od 5 %), 74% slobodom govora (+5 %) i 73% poštovanjem osnovnih prava (+8%). Najniži nivoi zadovoljstva se vide u odnosu na borbu protiv dezinformacija u medijima  i iznosi 48%, sa rastom od 8 %, i borbu protiv korupcije 43%, rast od 7 % u odnosu na prethodne izbore.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Analize
Birači dali poslednju opomenu opoziciji
Birači dali poslednju opomenu opoziciji

Krajem prošle jeseni izgledalo je da da počinje trend uspona opozicijski...

Šta nam donose izbori za Evropski parlament?
Šta nam donose izbori za Evropski parlament?

Petogodišnji mandat odlazećeg saziva Evropskog parlamenta, obeležili su...

Beogradski ubleha izbori
Beogradski ubleha izbori

1. Uvodno pitanje. Šta bi bilo sa bilo kakvim izborima ako bi na izbore ...

Debate na RTS – pokušaj simulacije dijaloga
Debate na RTS – pokušaj simulacije dijaloga

Analizirajući debatne emisije na Radio televiziji Srbije, Demostat je do&scar...

RTS is conducting a sophisticated pro-Russian campaign
RTS is conducting a sophisticated pro-Russian campaign

The pro-Putin and anti-Western narratives are promoted through all government-co...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja
Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja

* Pomeranje zadatih rokova za završetak deonice Preljina - Požega je u...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti