Kazahstan zauzima posebno mesto na geopolitičkoj mapi Evroazije. Njegova populacija broji 20,5 miliona ljudi, ali teritorija je 2 miliona 725 hiljada kvadratnih kilometara, što zemlju stavlja na 9. mesto u svetu. Kazahstan je veoma bogat mineralnim resursima, što njegovu teritoriju čini privlačnom ne samo za strane investicije, već i za moguće teritorijalne posezanja. Naravno, govorimo o želji Rusije da osvoji ovu zemlju. Moskva smatra da bi  lako mogla da osvoji ovu državu s obzirom na relativno mali broj stanovnika na odnosno velikoj teritoriji. Takođe, zbog kompaktnog prisustva ruskog stanovništva u severnim i istočnim regionima zemlje.

U međuvremenu, Astana je zapravo optužila Moskvu za pranje novca. Predsednik Kasim-Žomart Tokajev optužio je Moskvu za pranje oko 14 milijardi dolara preko jedne od kazahstanskih banaka, nazivajući takve postupke skandaloznom činjenicom. Izjava je data tokom sastanka posvećenog borbi protiv finansijskog kriminala. U njoj je šef Kazahstana vešto naveo „susednu zemlju“ i naglasio da još uvek postoji mnogo takvih šema. Optužbe Astane protiv Moskve došle su u kontekstu pooštravanja kontrole Kazahstana nad ruskim građanima. Oni su masovno otvarali nove platne kartice. To se dogodilo nakon što su njihove sopstvene kartice bile pod zapadnim sankcijama. U 2024. godini u Kazahstanu je otkriveno 6,2 hiljade slučajeva pranja novca u vrednosti od 47 miliona dolara putem kartica koje pripadaju nerezidentima. Od 2024. godine u Kazahstanu je zabranjeno daljinsko izdavanje identifikacionih brojeva. Uvedena je obavezna biometrija, mesečna identifikacija, limiti i posebna kontrola nad transferima preko 1.000 dolara.

Predsednik Tokajev je takođe napomenuo da je Kazahstan među liderima u ilegalnom povlačenju kapitala korišćenjem kriptovaluta. Stoga se Astana bori protiv takvih zločina. U zemlji je već likvidirano više od 130 ilegalnih kripto menjačnica sa ukupnim prometom od preko 124 miliona dolara. Ranije je Agencija za finansijski nadzor Kazahstana izvestila o likvidaciji najvećeg kripto servisa u ZND, berze RAKS. Platforma sa prometom od 224 miliona dolara sarađivala je sa 20 najvećih darknet tržišta. Čija je ukupna publika premašila 5 miliona korisnika. Generalno, Kazahstan pokazuje oprezan trend ka smanjenju političke i finansijsko-ekonomske zavisnosti od Rusije, uz održavanje formalnih savezničkih obaveza.

I u ovom trenutku, priliv kapitala iz Rusije u Kazahstan je počeo da opada. Za 9 meseci 2025. godine, on je naglo opao. Samo 180 miliona dolara u odnosu na 1,2 milijarde dolara godinu dana ranije, što signalizira kraj investicionog buma 2023.-2024. Ranije, u periodu 2013-2022, prosečan priliv je bio oko 167 miliona dolara godišnje. Ali 2023. godine je premašio milijardu dolara, a 2024. godine dostigao je 1,7 milijardi dolara. Trenutno su kapitalne investicije i reinvestirani profit naglo smanjeni. Povećali su se samo dužnički instrumenti. Pad ruskih investicija u Kazahstanu povezan je sa prilagođavanjem logistike sankcijama. Ruskom biznisu više nije hitno potrebno da gradi infrastrukturu za paralelni uvoz preko Kazahstana. Deo tokova je preusmeren na druge zemlje sa mekim porezima. Dodatni efekat je pad cena nafte, što smanjuje prihode kompanija koje se bave proizvodnjom. Takođe, visoka ključna kamatna stopa Centralne banke Rusije, koja ograničava kredite i, shodno tome, komercijalnu aktivnost. Još jedan razlog je taj što rukovodstvo Kazahstana pokušava da se pridržava režima sankcija. Uvele su ga zapadne zemlje protiv Rusije. Pored toga, Kazahstan postepeno smanjuje svoju finansijsku i ekonomsku zavisnost od Ruske Federacije kroz diverzifikaciju trgovine i finansijsku opreznost. Grade se i alternativni transportni pravci. Pre svega, ograničeno korišćenje ruskih finansijskih instrumenata.

Pored toga, Astana je preduzela korake koji bi mogli da ograniče njeno učešće u Evroazijskom ekonomskom savezu (EAEU). Kazahstan je ograničio tranzit ruske robe preko svoje teritorije i namerava da počne sa nametanjem visokih carina i taksi na rusku robu. Reč je o automobilima i poljoprivrednim mašinama, što može otežati njihovu prodaju u Centralnoj Aziji. Ovi koraci će doprineti povećanju konkurencije na tržištu Kazahstana i drugih zemalja u regionu. Govorimo o prednostima robe iz EU, SAD i Južne Koreje, u odnosu na rusku. Ovo stvara novi ekonomski pritisak na Moskvu. Takve akcije kazahstanske strane mogu biti deo šire strategije usmerene na slabljenje EAEU i ekonomske saradnje između Kazahstana i Rusije. Uz održavanje ekonomske zavisnosti od Ruske Federacije, Kazahstan je primoran da balansira između različitih globalnih i regionalnih centara. Takođe, sprovodi uravnoteženu politiku višestrukih odnosa. Pored toga, Astana razmatra prevremeni raskid ugovora o zakupu sa Rusijom za kosmodrom Bajkonur. Kazahstan razmatra takav korak zbog kašnjenja u ruskim plaćanjima. To bi moglo dovesti do ozbiljnih posledica po ruski svemirski program. Ugovor o zakupu kosmodroma važi do 2050. godine, ali je Rusija odložila plaćanje zakupa za 2025. godinu. To je postao formalni razlog za reviziju sporazuma. Gubitak Bajkonura mogao bi da izbaci Rusiju iz punopravnog rasporeda lansiranja u svemir na 5-10 godina. Situacija bi mogla negativno uticati na naučne programe, komercijalne ugovore i vojne zadatke. Takođe bi uticala na raspoređivanje satelitske konstelacije Rassvet. Bajkonur je dobro uspostavljen sistem sa stabilnom logistikom i kvalifikovanim osobljem. Takođe ima razvijenu infrastrukturu izgrađenu decenijama. Prisustvo kosmodroma Vostok u Rusiji još uvek nije u stanju da u potpunosti zameni Bajkonur. Kako po obimu lansiranja, tako i po raznovrsnosti zadataka koje obavlja. Kosmodrom na Dalekom istoku je i dalje inferioran po broju lansiranja, dometu raketa i nivou optimizacije procesa. Potpuna tranzicija će trajati najmanje 5-10 godina.

U međuvremenu, neke javne ličnosti u Kazahstanu pozvale su na pripreme za gerilski rat sa Rusijom. Nezavisni vojni stručnjak Daulet Žumabekov pozvao je narod Kazahstana da se pripremi za gerilski rat. On je tvrdio da nijedna postsovjetska zemlja nije sposobna da izdrži otvoreni sukob sa ruskom vojskom. Na njegov stav utiču izjave date na ruskim televizijskim kanalima. Govore o potrebi sprovođenja specijalne vojne operacije ne samo u Ukrajini, već i u drugim zemljama. Misli se na bivše republike Sovjetskog Saveza. Najčešće se pominju baltičke zemlje (Estonija, Litvanija i Letonija), Moldavija, Jermenija i Kazahstan. D. Žumabekov je odbacio iluzije o dugoročnom otporu kazahstanske vojske i društva, kao u slučaju Ukrajine. On smatra da će Kazahstan moći da izdrži najviše godinu i po dana. Neki kazahstanski stručnjaci i deo društva takođe izražavaju zabrinutost da je rat u Ukrajini pokazao mogućnost agresije Kremlja u regionu. To izaziva izvesni strah kod stanovništva. Nakon potpune invazije Rusije na Ukrajinu, bezbednosna situacija u Centralnoj Aziji je postala napetija. Kazahstanski analitičari takođe razmatraju teorijsku mogućnost ruske intervencije. Ali oni naglašavaju da je danas malo verovatno da će Ruska Federacija izvršiti potpunu invaziju na Kazahstan. Nema velike resurse koji su već uključeni u Ukrajinu. Zvanični stav Astane ne podržava tezu o direktnoj ruskoj invaziji. Vlada zauzima neutralan stav u vezi sa ratom Moskve protiv Ukrajine. Ne izjavljuje otvoreno stvarnu pretnju od zauzimanja njene teritorije. Iako govori o državnoj nezavisnosti i sopstvenoj spoljnoj politici.

Kada su ruske trupe u februaru 2014. godine izvršile invaziju na teritoriju ukrajinskog Krima, tadašnji predsednik Nursultan Nazarbajev izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog agresivnih akcija ruske vojske. Tada se ruski predsednik V. Putin odmah javno oglasio u ruskim medijima. Izjavio je da po kom osnovu Kazahstan ima tako veliku teritoriju, koju istorijski ne zaslužuje. Nakon toga, zvanična Astana se više nije usudila da otvoreno kritikuje Kremlj u vezi sa ratom u Ukrajini.

Međutim, odsustvo javnih zvaničnih kritika Moskve od strane kazahstanske vlade ne znači da se Astana ne priprema za razne scenarije, uključujući i one najgore. Kazahstan aktivno koristi veze sa Sjedinjenim Državama, ima značajna američka ulaganja u ekonomiju i učestvuje u Savetu za mir koji je formirao Tramp. Poseban kolosek je strateška saradnja sa Kinom. Peking je već izjavio spremnost da zaštiti interese svojih strateških partnera. I konačno, saradnja sa Turskom u okviru saradnje turkijskih naroda. Ankara je spremna da zaštiti interese turkijskog govornog područja na međunarodnoj sceni. Stoga bi Moskva trebalo dobro da razmisli o tome da li da pokvari odnose sa Sjedinjenim Državama, Kinom i Turskom zbog Kazahstana.