Pre nego što je krenuo na evropsku turneju, Donald Tramp je ovako predstavio svoj plan: „Imam NATO, Veliku Britaniju i Putina. Iskreno, mislim da će sa Putinom da ide najlakše”, rekao je u obraćanju američkoj javnosti. Za njega je sastanak sa ruskim predsednikom značajniji od samita najveće svetske vojne sile u Briselu i susreta sa britanskom premijerkom Terezom Mej. 

Tramp je za vodeće evropske saveznike noćna mora. Ne podnosi multilateralne organizacije i nije mu stalo do saveza. Sabotirao je G7, sporazum sa Iranom o nuklearnom programu, transpacifički sporazum i severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini, pariski sporazum o klimi, povećao je carine na uvoz proizvoda iz Evropske unije. 

Svaki njegov korak dodatno urušava multilateralni sistem međunarodnih odnosa uspostavljen nakon Drugog svetskog rata u kome su se do juče znala pravila. U tom sistemu Amerika je imala ulogu dominantne sile koja je spremna da sa saveznicima brani temelje „slobodnog sveta” po svojoj meri, kako u trgovini tako i u odbrani. Ovu strategiju koju je razvio Zbignjev Bžežinski, bivši savetnik američkog predsednika Kartera i ideolog američke dominacije „slobodnim” svetom, Tramp smatra prevaziđenom. Za njega je svet haos u kome vlada princip jačeg. Umesto multilateralnih, Amerikancima je obećao bilateralne sporazume u kojima će SAD izaći kao pobednik. Umesto ideologije „ljudskih prava” na kojoj se temeljila ideološka konstrukcija zapadne dominacije, Trampova vizije spoljne politike se zasniva na tome da napravi dobar „posao” („deal”) za Ameriku. Polazi od principa da svi sporazumi za koje smatra da ne idu u korist Americi mogu ponovo da se pregovaraju, uključujući i sa saveznicima.  

Odnos prema Nemačkoj i Velikoj Britaniji, najstabilnijim evropskim saveznicama, to potvrđuje. Poznato je da Tramp nema veliko mišljenje o Angeli Merkel, kao uostalom i o Terezi Mej. U intervjuu britanskom tabloidu „San” pred susret sa britanskom premijerkom u Londonu hvalio je Borisa Džonsona, šefa britanske dilomatije koji je podneo ostavku, naspram Mej koja nije poslušala njegove savete u vezi sa Bregzitom, odnosno što manje kompromisa sa Evropskom unijom.

Trgovinski rat Berlina

Napadi na Merkelovu potiču od predstave koju imaju u Vašingtonu da Nemačka vodi asimetrični trgovinski rat protiv saveznika i da je u velikoj meri profitirala od svetskog poretka i slobodne tržišne ekonomije. Ne samo što njen izvoz daleko prevazilazi uvoz, već i što automobile, mašine i industrijske proizvode visokog kvaliteta prodaje konkurentnije. Tome doprinosi slab evro naspram dolara, koji omogućava da se nemački proizvodi prodaju jeftinije u SAD, a da se američki proizvodi u Nemačkoj prodaju skuplje. Mercedese i Audije koji su preplavili ulice Njujorka Tramp bi da zameni Fordovima.

Privredno čudo Nemačke, koju je britanski  list „Ekonomist” ne tako davno, 1999. godine, nazivao „bolesnikom evro zone”, rezultat je i jeftine radne snage koju je Nemačka pronašla sa širenjem Evropske unije, među Poljacima i Mađarima koji su sklapali delove za mnogo manje novca nego što bi to radili Nemci. To je razlog zašto je Nemačka jedan od najžešćih zastupnika proširenja Evropske unije.

Pored toga što je nezadovoljan trgovinskim odnosima sa Nemačkom, Tramp zamera Berlinu što ne učestvuje dovoljno u finansiranju NATO-a, organizacije koju inače smatra prevaziđenom. SAD plaćaju nešto manje od 4 odsto BDP-a za budžet NATO-a, ali manje od 10 odsto budžeta ovog vojnog saveza služi za odbranu Evrope.  Ostalo odlazi na operacije u azijskom delu Pacifika, na Bliskom istoku i na američkom kontinentu. SAD imaju neuporedivo najveći vojni budžet na svetu - 610 milijardi evra u 2017, daleko ispred Kine koja za vojsku izdvaja 228 milijardi dolara, za kojom sledi Saudijska Arabija sa 69, pa tek onda Rusija sa 66 milijardi dolara, pokazuju podaci Međunarodnog instituta za mirovna istraživanja u Stokholmu (SIPRI). Nemačka je sa 44 milijarde dolara ispod Indije, Francuske, Velike Britanije i Japana. Od svog godišnjeg nacionalnog bogatstva za budžet NATO-a izdvaja 1, 2 odsto, umesto 2 odsto koliko je preporučeno na samitu u Rigi 2006. godine. Članice NATO-a su se prethodno dogovorile da rok za ispunjavanje ove obaveze bude 2025. godina, ali Tramp sada kaže da plate „odmah”, inače će da im zakine na trgovini. 

Oči u oči sa Putinom

Još jedan razlog za ovu ucenu je – Rusija. „Nemačka je pod potpunom kontrolom Rusije”, rekao je Tramp na doručku sa Jensom Stoltenbergom pred samit u Briselu. Generalni sekretar NATO-a je na drugoj strani stola neuverljivo mahao rukama objašnjavajući Trampu zašto je NATO dobar za Sjedinjene Američke Države i zašto služi američkim interesima i van Evrope, u Aziji, na Bliskom istoku i u Africi. Tramp je uzvratio da ne vidi zašto bi plaćao za odbranu od Rusije kada se Nemačka od nje snabdeva energijom. Berlin je nazvao ruskim „zarobljenikom”. Njegovo pozicioniranje treba posmatrati sa pozicija geopolitičkih interesa SAD. Bes Vašingtona ne jenjava zbog projekta gasovoda „Severni tok 2”, što je rezultat sporazuma koji je Berlin postigao sa Moskvom uprkos protivljenju SAD. Ovaj gasovod koji zaobilazi Ukrajinu, što je do sada bio put snabdevanja Evropske unije ruskim gasom, vodi od Sibira preko Baltičkog mora direktno u Nemačku. Za Ukrajinu će ovaj projekat koji treba da bude gotov do kraja 2019. godine, značiti ekonomsku i energetsku blokadu zemlje. Merkel je na Trampove kritike uzvratila da  Nemačka danas vodi sopstvenu politiku i samostalno donosi odluke. 

Zato Tramp najviše očekuje od sastanka sa Putinom u Helsinkiju. Najavljeno je da će to biti susret oči u oči, bez prisustva savetnika. Tramp se nada da će sa Putinom da napravi „deal” koji će da promeni odnos snaga na Bliskom istoku. Njegov cilj je da, uz pomoć Izraela i Saudijske Arabije, oslabi uticaj Irana u ovom delu sveta, pre svega u Siriji. Zato mu je potreban Putin. Ako mu da odrešene ruke u Siriji i obeća ukidanje sankcija koje su SAD uvele nakon aneksije Krima, očekuje da će Moskva izvršiti pritisak na Teheran da se povuče iz Sirije.

Za Trampa je Rusija nezaobilazna kada je u pitanju vođenje sveta, zato je bio protiv njenog izbacivanja iz G7. Prezir prema saveznicima i poštovanje koje ukazuje ruskom predsedniku izazivaju gnevne reakcije njegovih protivnika. Saveznici SAD govore o vraćanju na sistem međunarodnih odnosa pre 1945, a neki i o povratku u 19. vek. Zaboravljaju da su sistem međunarodnih odnosa ozbiljno narušili njegovi prethodnici, koji su van međunarodnih institucija i sporazuma, van sistema Ujedinjenih nacija koristili NATO za vojne intervencije po svetu, uključujući i u Jugoslaviji.

Uprkos optužbama iz suparničkog tabora da je Putinova pudlica, Trampova popularnost u Americi ne jenjava. Neko tu nešto nije shvatio.