Ruski opozicionar Aleksej Navaljni preminuo je u petak u kaznenoj koloniji, na zapadu Sibira.

Kako je saopštila nadležna služba, Navaljni (47) se nakon šetnje u zatvorskom krugu osećao loše, izgubio je svest, “urađene su sve neophodne mere reanimacije, ali nisu dale pozitivne rezultate”.

“Lekari Hitne pomoći su konstatovali smrt osuđenog. Uzroci smrti se utvrđuju”, navodi se u saopštenju.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je ruski predsednik Vladimir Putin obavešten o smrti Navaljnog, ali da još nema zvaničnu informaciju o uzroku smrti.

Navaljni, jedan od najoštrijih kritičara aktuelnog režima u Rusiji, od 6. februara se nalazio u zatvorskoj samici, a 2020. je jedva preživeo nakon trovanja nervnim otrovom. Bio je uhapšen u januaru 2021, na aerodromu u Moskvi, kada se vraćao iz Nemačke, sa lečenja od posledica tog trovanja.

U martu 2022. osuđen je na devet godina zatvora zbog nepoštovanja suda i pronevere, što su on i njegove pristalice negirale, ističući da se radi o politički motivisanom suđenju.

U međuvremenu je protiv Alekseja Navaljnog pokrenuta još jedna istraga, zbog optužbi za ekstremizam. Avgusta prošle godine produžena mu je zatvorska kazna na 19 godina i poslat je u zatvor sa “posebnim režimom”.

Brojni zvaničnici sa Zapada javno su reagovali na smrt Navaljnog. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel poručio je da je reč o čoveku koji se “borio za vrednosti slobode i demokratije, za svoje ideale, podneo je krajnju žrtvu”.

“EU smatra ruski režim jedinim krivcem za ovu tragičnu smrt”, ocenio je Mišel.

U sličnom tonu, šefica nemačke diplomatije Analena Berbok napisala na mreži X:”Više nego bilo ko drugi, Aleksej Navaljni bio je simbol slobodne i demokratske Rusije. Upravo je to razlog zbog kojeg je morao da umre”.

Britanski premijer Riši Sunak izjavio je:”Ovo je užasna vest. Kao najglasniji zagovornik ruske demokratije, Aleksej Navaljni ispoljio je neverovatnu hrabrost tokom svog života”.

Predsednica Evropske komisija Ursula fon der Lajen kazala je:”Putin se najviše plaši disidenata iz svog sopstvenog naroda. Mračni podsetnik o tome kakvi su Putin i njegov režim. Hajde da se ujedinimo u našoj borbi da sačuvamo slobodu i bezbednost onih koji se usude da se usprotive autokratiji”.

Smrt Navaljnog nastupila je u jeku kampanje za predsedničke izbore u Rusiji. Na glasanju, koje će se održati 17. marta, Putin se nadmeće za peti mandat šefa države.

Kritičari ruskog predsednika tvrde da će njegov reizbor povećati rizik od novog, “velikog rata u Evropi”. Kako navode, uoči kampanje, cenzura u Ruskoj Federaciji je pooštrena, a “svako neslaganje s režimom potisnuto”.

Štaviše, Putin neretko naglašava da će se rat u Ukrajini nastaviti sve dok je on na vlasti. U tom kontekstu, smatra se da će period od 2024. do 2030. biti vreme “geopolitičke turbulencije u Rusiji koja zahteva od Zapada maksimalnu konsolidaciju i koheziju”.

Oni koji se ne slažu sa Putinovom politikom tvrde da je Kremlju smetala kandidatura Borisa Nadeždina za predsedničke izbore, jer se zalagao za okončanje rata u Ukrajini. Centralna izborna komisija Rusije odbacila je njegovu kandidaturu, uz obrazloženje da su utvrđene “višestruke greške u potpisima podrške”.

Tvrdi se da rusko društvo umorno od rata, pa su milioni Rusa mogli da glasaju za Nadeždina, što bi predstavljalo udarac za Putinov imidž. Putin, naime želi da dobije najmanje 65 odsto glasova, uz što veću izlaznost na izborima.

U diplomatskim krugovima na Zapadu i intervju ruskog predsednika američkom novinaru Takeru Karlstonu smatra se kao “predizborni manifest lidera Kremlja upućen zapadnim državama”, a kao posebno alarmantna doživljavaju se Putinova pominjanja Hitlera. Kako se tvrdi:”Putin jasno nagoveštava da je otvaranje drugog fronta protiv Evrope više nego verovatno, pitanje je samo da li Rusija ima dovoljno resursa potrebnih za ratove. Nije slučajno da su u svim većim gradovima Ruske Federacije postavljeni plakati "Granica Rusije se nigde ne završava".