Studentski pokret i zborovi građana kao novi akteri na političkoj i društvenoj sceni Srbije doneli su promene na svim poljima a pre svega novu energiju i inicijativu koja u proteklih par godina nije postojala, ili bar ne u tolikoj meri. Pokazali su da postoji velika motivacija i želja ljudi, pre svega u lokalnim, manjim sredinama, da se samoorganizuju, udruže i rešavaju pitanja i probleme koji direktno utiču na njihove živote. To za podkast “Pola sata Demostata”, u razgovoru sa voditeljkom Mirjanom Stevanović, kaže Bojana Džulović, projektna menadžerka u Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ). Pod pokroviteljstvom Evropske unije, BOŠ je razvijajući projekat EU Resurs centar za civilno društvo, sproveo istraživanje o tome kako svoju ulogu vide organizacije civilnog društva sada, kad su i u njihov delokrug rada ušli novi akteri.

- Ovi pokreti okupili su ljude koji nisu deo ni političkih partija, ni institucija, niti tradicionalnog civilnog društva. Za nas koji radimo u civilnom društvu imaju pozitivan efekat, naterali su nas da preispitamo svoj dosadašnji tradicionalni način rada, pre svega da se zapitamo koliko smo prisutni na terenu, koliko direktno pričamo sa građanima kojih se naše teme tiču i da li smo spremni da podržimo neke inicijative koje nisu izrazito formalne, projektne prirode. Istovremeno, između civilnog sektora, studenta i građana, postoji snažna energija. Kada se ukrste iskustvo i znanje civilnog sektora sa novom energijom i inicijativama koje unose i studentski pokret i zborovi građana, dobijamo snažan i pozitivan efekat – kaže Džulović.

Objašnjava da u načinu delovanja tradicionalnih i novih formi građanskog udruživanja postoje razlike – dok su organizacije civilnog društva opterećene administracijom, hijerarhijom i procedurama na koje su obavezni prema donatorima, studentski pokret i zborovi nemaju formalne strukture pa su brži i efikasniji. Postoji i velika razlika u jeziku kojim se ti novi akteri obraćaju građanima, jer su neposredniji, razumljiviji za građane.

- Razlika postoji i u načinu na koji se obraćamo institucijama. Organizacije civilnog društva i dalje koriste institucionalne kanale i mehanizme da se obrate donosiocima odluka, dok novi pokreti, ta nova energija koristi netradicionalne kanale. Možda su učili na našem iskustvu, jer posebno proteklih nekoliko godina nemamo toliko uspeha u saradnji sa institucijama niti kroz saradnju možemo da utičemo na procese donošenja odluka – ističe sagovornica Demostata.

Ko je potcenio lokalne sredine?

Potvrđuje da studentski pokret jeste “izazivač” postojećim strukturama sa političke i društvene scene. Od pojave tog neformalnog organizovanja i civilno društvo i opozicione partije pitaju se zašto neke teme koje su potencirali i bavili se njima proteklih nekoliko decenija, dobijaju na važnosti tek sada, kada su ih pokrenuli studenti ili neki lokalni zborovi? Ali, smatra da tradicionalno organizovanje ne bi trebalo da kopira studente, već da svaki od oblika ima svoju nišu delovanja. Ipak, kaže da bi valjalo preispitati način delovanja i pre svega to koliko su nevladine organizacije prisutne na lokalu. EU Resurs centar za civilno društvo već četiri godine, koliko radi sa Delegacijom Evropske unije, potencira decentralizaciju, prisustvo na terenu pa kad ljudi imaju problem u lokalnoj sredini, Kruševcu ili Vranju, mogu rešenje da traže u svojoj sredini, svom regionu.

Džulović se slaže da su i civilno društvo i političke partije, čak i državna administracija, potcenili lokal i da decentralizacija u Srbiji nije zaživela. Regioni se zato prazne, ljudi odlaze jer pre svega mladi nemaju šansu da svoj potencijal ostvare u sredinama u kojima su se rodili.

- Kroz projekat sa EU želeli smo da primenimo princip decentralizacije što jeste novina na kojoj radimo od 2023. godine. Uspostavili smo tri regionalna centra: u Novom Sadu, za područje Vojvodine, u Nišu, za jug i jugoistok Srbije, i u Užicu, za zapad i jugozapad. Građani se sada njima obraćaju jer oni bolje prepoznaju konkretne probleme svoje regije – ističe Džulović.

Na pitanje kakav je odnos između studentskog pokreta i građanskih zborova sa tradicionalnim organizacijama civilnog društva, kaže da nema univerzalnog modela saradnje između ta dva sektora. Postoji velika javna podrška organizacija civilnog društva studentskom pokretu, čak do toga da su pojedinci iz NVO na lokalu i lično involvirani u aktivnosti i do toga da im doniraju hranu, prostor, daju pravni savet. Saradnja je vidljivija u većim centrima, Beogradu, Novom Sadu, Nišu, a dosta je manje izražena u lokalnim sredinama gde se svi međusobno poznaju.

Simulacija dijaloga

- Deo civilnog društva jeste rezervisan prema studentskom pokretu pa to opet otvara pitanje kako tu novu, kratkoročnu energiju mobilisati, kako je zadržati i pretvoriti u neku dugoročnu promenu, nešto što je stabilno. Najzad, u odnosu civilnog društva i studentskog pokreta, građanskih zborova, postavlja se i suštinsko pitanje: da li delimo iste vrednosti? Saradnja svakako postoji i drago mi je da se studentski pokret odlučio na koncept decentralizacije, kampanju od vrata do vrata, kojom pokušavaju da dođu do svakog domaćinstva. Ipak, mislim da će do poverenja na malo višem nivou doći tek u narednom periodu, kada se i vrednosni stavovi iskristališu – ukazuje Džulović.

Ona ističe da je organizacijama civilnog društva poslednjih godina sve teže da utiču na odluke državnih organa, čak i kada su uključene u javne rasprave, u pripreme tih dokumenata pa i u radne grupe.

- Ponekad imam utisak da država poziva organizacije civilnog društva na simulaciju dijaloga samo da bi ubeležila njihovo prisustvo i imala izgovor kako je proces bio otvoren i transparentan. Međutim, nije dovoljno da mi sednemo za sto, da svako priča neku svoju priču apsolutno bez efekta. Mislim da je uticaj na odluke zapravo merilo koliko je dijalog u jednom društvu uspešan – ističe ona.

Naglašava da ozbiljnost situaciji daje činjenica da civilni sektor, umesto da na svojim ciljevima radi sa građanima na lokalu, mora više da brine o tome kako da zaštiti ljude iz svojih organizacija i da istovremeno potroši značajno vreme za dokumentovanje napada i pritisaka.

- Ne možemo govoriti o demokratiji ni o demokratskom društvu, o evropskim integracijama i politikama, ako nemamo bazična prava: slobodu izražavanja i aktiviste koji slobodno mogu da deluju u okviru Ustava i zakona naše zemlje. Na sve te anomalije troši se previše vremena, jer je civilno društvo stalno pod nekom vrstom diskreditacije, stigmatizacije. A to vrlo negativno utiče, jer kad odemo na lokal, umesto da pričamo sa građanima o problemima koji njih tište, moramo da objašnjavamo ko smo, zašto smo tu, ko nas plaća… A sve je to posledica sveopšteg diskursa koji postoji u javnom životu, u medijima sa nacionalnom pokrivenošću, da se organizacije civilnog društva i dalje posmatraju kao strani plaćenici, domaći izdajnici, a malo manje kao prirodni partneri – tvrdi sagovornica Demostata.

Gde se krije izazov?

Džulović navodi da EU Resurs centar za civilno društvo radi na lokalnom nivou sa velikim brojem neformalnih grupa i organizacija civilnog društva, pa je u prethodne tri i po godine podržao oko 250 takvih udruženja, dok su potrebe za podrškom bile četiri puta veće.

- Ti ljudi dosta rade i sa predstavnicima lokalnih samouprava. Imali smo primere iz Beograda, Niša, Požarevca, Užica, gde su kolege iz civilnog sektora imale vrlo uspešne kampanje javnog zagovaranja sa predstavnicima lokalnih institucija, što znači da su uspeli da promene određene lokalne politike. Zato dijalog koji nam se na nacionalnom nivou čini kao apstraktan i nemoguć pojam, na lokalu pokazuje da je apsolutno moguć i da promene mogu i treba da krenu suprotno, odozdo – naglašava Džulović i naglašava da je Delegacija EU u Srbiji prirodni partner BOŠ-a i da sarađuju godinama unazad kao i da su sve grupe koje su podržali u prethodnom periodu vezane za plasiranje evropskih vrednosti, od prava na čist vazduh, sanitarne deponije do prava da znamo kako lokalna samouprava troši novac građana.

Na pitanje šta će biti najveći izazov civilnog društva posle izbora, kaže da neće biti najvažnije pitanje ko će pobediti, već na koji način će građani moći da ostvaruju svoja prava i da budu u centru dešavanja. Posmatrajući ovu ali i prethodne kampanje, vidi da političarima, kad osvoje vlast, građani više nisu važni, obraćaju im se samo od izbora do izbora. Zato je važno da se energija, zanos koji su uneli studenti zadrži i posle izbora, tokom celog četvorogodišnjeg perioda. To će biti glavni izazov, zaključuje Bojana Džulović.

Nagrade za pokretače promena

Krajem oktobra, na dan predizborne tišine, BOŠ organizuje konferenciju na kojoj će okupiti ljude i organizacije sa kojima sarađuje, najavljena je dodela nagrada za najuspešnije pokretače promena. “Rad na lokalu omogućava da se upoznaju sjajni ljudi, pojedinci, neformalne grupe i organizacije koje menjaju svoju sredinu i tim ljudima treba dati više prostora”, kaže Bojana Džulović.