- Azerbejdžanska državna naftna kompanija (SOKAR) zainteresovana je za preuzimanje većinskog paketa akcija Naftne industrije Srbije i u vezi sa tim u kontaktu je kako sa Vladom Srbije tako i sa većinskim vlasnikom NIS-a ruskom državnom kompanijom Gaspromnjeft, saznaje Demostat.

Nakon početka ruske vojne intervencije u Ukrajini Moskva se našla pod udarom ekonomskih sankcija zapadnih zemalja uključujući i onih koje se odnose na trgovinu energentima. To izaziva bojazan da će se NIS suočiti sa problemom snabdevanja svoje rafinerije u Pančevu sirovom naftom preko teritorije Evropske unije. Naime, EU je zabranila prodaju i transport “crnog zlata” na svojoj terioriji kompanijama u trećim zemljama čiji je većinski vlasnik ruski kapital. Baš takav slučaj je sa NIS-om u kome ruski državni gigant Gaspromnjeft poseduje 51 odsto akcija dok je manjinski paket u rukama Vlade Srbije.

Vlast u Srbiji ima mogućnost da nacionalizuje NIS i tako ga vrati u ruke države. Sasvim je jasno da Beogradu tako nešto neće pasti na pamet jer bi to značilo ne samo kvarenje diplomatskih odnosa sa Moskvom već bi srpske potrošače ostavilo i bez gasa od koga zavise gotovo u potpunosti.

Postoji i opcija da država Srbija otkupi većinski paket akcija od Gaspromnjefta. Za tako nešto bi trebalo izdvojiti ogromnu sumu novca i teško je poverovati da bi se aktuelna vlast koja se trudi da što manje troši budžetska sredstva opredelila za takav korak.

Shodno tome, ako bi već moralo da dođe do menjanja svojinskih odnosa u NIS-u najbolja varijanta po Vladu Srbije bi bila da neka druga strana kompanija većinski paket preuzme od Gaspromnjefta.

Izvor Demostata ističe da bi u slučaju da do takve situacije mora da dođe i Moskvi odgovaralo da SOKAR otkupi akcije koje u NIS-u poseduje Gaspromnjeft.

- Azerbejdžan i Rusija imaju veoma dobre diplomatske odnose. Takođe, SOKAR ostvaruje veoma plodnu saradnju sa ruskim naftnim i gasnim kompanijama. Ako bi Gaspromnjeft prodao NIS azerbejdžanskoj kompaniji to bi na drugoj strani mogao da kompenzuje kroz poslovne aranžmane koje ostvaruje sa SOKAR-om - objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, prelazak NIS-a u ruke SOKAR-a bi bio “zgodan” i za zapadne zemlje iz dva razloga.

- Prvi je taj što bi Zapad to mogao da prikaže kao svoju pobedu u okviru kampanje za nanošenje što veće ekonomske štete Moskvi zbog napada na Ukrajinu a drugi je taj što Azerbejdžan ima isto tako dobre odnose sa Vašingtonom kao i sa Moskvom. Dakle, NIS bi bio u vlasništvu kompanije koja dolazi iz zemlje saveznice SAD - navodi naš izvor.

Povodom informacije koju smo dobili kontaktirali smo i nadležne u Vladi Srbije i Naftnoj industriji Srbije sa pitanjem da li se sa azerbejdžanskom kompanijom pregovara o preuzimanju većinskog paketa akcija NIS-a ali do predaje ovog teksta uredništvu Demostata nismo dobili odgovor.

Inače, SOKAR, čije je sedište u Baakuu, jedna je od najvećih kompanija u svetu za proizvodnju fosilnih goriva. Kompanija pored nafte eksploatiše i gas kako na kopnu tako i u delu Kaspijskog jezera koje pripada Azerbejdžanu. U toj zemlji u svom vlasništvu poseduje dve naftne rafinerije i gasno postrojenje. Poseduje i lanac benzinskih pumpi u Azerbejdžanu, Gruziji, Ukrajini, Rumuniji i Švajcarskoj. Kompanija zapošljava oko 61.000 radnika.

SOKAR je najveći deoničar sa udelom od 58 odsto u Transanadolijskom gasovodu (TANAP) i ima 20 odsto vlasništva u Transjadranskom naftovodu.