Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Željko Bodrožić, smatra da se srpska medijska scena neće promeniti na bolje do izbora 2. juna i da javni medijski servisi, RTS i RTV, ne pokazuju znake da će poboljšati program u skladu sa zahtevima opozicije.

“Gledajući televizijske kanale koji su sporni, naročito nacionalne komercijalne televizije, oni su iz dana u dan sve nesnošljiviji, negledljiviji za građanina, oni ne posustaju i nemaju nameru. Pažnja je usmerena na javni medijski servis, RTS i RTV, ali ni oni ne pokazuju znake nekog poboljšanja programa. Mislim da tu nema vremena”, rekao je Bodrožić u emisiji Pola sata Demostata.  

On je naveo da je većina medija u Srbiji zarobljena od strane vlasti, navodeći da je aktuelna vlast spržila demokratski sistem u Srbiji. 

“Mi se od početka višestranačja učimo demokratiji i slobodi govora, pravima i obavezama, međutim, to se sporo odvija. Imamo retrogradne procese, ova vlast je neke procese vratila na početak”, rekao je on.

Navodi i da među novinarima ima mnogo oportunih i snishodljivih, ali i onih koji su zabrinuti za svoju egzistenciju, zbog čega ne smeju da rade svoj posao u punom kapacitetu i dodaje da ova vlast podstiče autocenzuru.

“Vlast naizlazi na plodno tlo, jer su mnogi zaplašeni za svoju egzistenciju i pristaju na ustupke vlasti, povlače se na uštrb profesije i pristaju da budu propagandisti”, navodi Bodrožić. 

Kaže da mediji ni pre ove vlasti nisu bili slobodni i otvoreni, a da je javni medijski servis uvek podilazio vlastima, a da im sada služi. 

“Hrvatski medijski servis HRT je ispred nas, nije primer koji može da se preslika, ali su daleko ispred nas jer ispunjavaju javnu obavezu, tako što se i kritički orijentišu prema potezima vlasti”, rekao je on.

Navodi da je problem sa medijima dubok i teško rešiv i da će biti potrebne godine da se iz njega izađe.

Na pitanje da li su građani u takvoj sitauciji dovoljno informisani da mogu da donesu “informisanu” odluku o, na primer, izborima, Bodrožić kaže da u Srbiji ima mnogo više medija nego pre 20 godina, ali da mediji ne pružaju kvalitetne informacije građanima, već golu propagandu.

Kaže i da se, i zbog razvoja tehnologije, građani sa svih strana dobijaju informacije i da se stvara kakofonija zbog koje su ljudi zbunjeni.

Govoreći o lokalnim medijima, Bodrožić kaže da je situacija katastrofalna i da je procenat slobodnih medija u odnosu na Beograd daleko manji. 

“Naprednjaci su polako gušili medijsku lokalnu scenu, naučili su to iz vremena Miloševića kad je on gazio velike medije, poput B92, Studija B. Ali je i tada lokalna scena bila raznovrsna i slobodna i kroz mrežu lokalnih medija mogli smo da pariramo propagandi u vreme Slobodana Miloševića. Uloga slobodnih medija u rušenju Slobodana Miloševića je bila velika”, rekao je on. 

Bodrožić kaže da u malim sredinama vlast uskraćuje lokalnim medijima pravo da dobiju novac na konkursima, da prestaju oglasi iz javnog sektora, ali i komercijalne reklame, tako da lokalni mediji teško mogu da prežive.

“Imamo opustošenu scenu i mrežu lokalnih medija koji su umešani u naprednjačku mašineriju, koja izvlači milione evra iz lokalnih i pokrajinskih budžeta”, naveo je on.

Ocenjuje da su lokalne medijske scene potpuno promenjene u odnosu na pre 15 godina, te da su oni koji su kritički orijentisani kriminalizovani i stigmatizovani.

Bodrožić kaže da postoji privid dijaloga na RTS, kako bi se obesmislio i zgadio ljudima, te da su analitičari i stručnjaci koji gostuju na RTS ljudi koji odrađuju posao za vladajuću stranku.

Bodrožić kaže i da je situacija sa novinama takođe katastrofalna.

Štampa je svuda u svetu u problemu, ali ozbiljne zemlje čuvaju svoju štampu i u normalnim zemljama koje imaju dugu istoriju štampe, vlade izdvajaju subvencije za svoje novine, tako da u tim državama nisu drastično pali tiraži.

“Kod nas je veoma zagađena ta scena, iako to nije naš izum i ima raznog (tabloidnog) smeća po Evropi, ali politička elita ne legetimiše te medije, a kod nas predsednik države glavne intervjue daje medijima koji su označeni od Saveta za štampu i drugih istraživača koji prate medije, kao oni koji na dnevnom nivou po sto puta prekrše Kodeks i zgaze zakone”, rekao je Bodrožić. 

Medijska pismenost loša, kao i opšta pismenost, dok je i obrazovni sistem na staklenim nogama

Bodrožić ocenjuje da je neophodno uvesti medijsku pismenost u škole, navodeći da su ljudi u Srbiji nespremni na nove tehnologije. 

“To se vidi, jer vi danas možete od lažne vesti da napravite događaj i da se svi zalepe za to i da neki ljudi nikad i ne shvate da je to bila lažna vest”, rekao je on.

Izmene Kodeksa novinara Srbije  

Bodrožić kaže da i registrovani portali ne poštuju Kodeks novinara Srbije, a da to tek ne čini more neregistrovanih portala koji ne podležu zakonskim regulativima, koji su osmišljeni da budu deo propagande i koji namerno zbunjuju ljude.

Govoreći o izenama Kodeksa novinara Srbije, Bodrožić kaže da članovi organizacija koje su osnovale Savet za štampu poštuju Kodeks, ali da ipak većinski deo ljudi koji radi u novinarstvu u Srbiji to ne čini, već su propagandisti.

On kaže da je Kodeks novinara Srbije napisan 2006. godine i da ga je sada pregazilo vreme, te da je radna grupa modernizovala i uskladila Kodeks sa novim tendencijama, plafrormama i mediijma, da su neke smernice, s obzirom na iskustvo, promenio određene smernice.

Taj Kodeks je sada zaista među boljima u Evropi, rekao je on, navodeći da je koncept sa Savetom za štampu preslikan iz skandinavskih zemalja.

“Ovaj Kodeks je napredan, u skladu sa modernim evropskim tendencijama u toj oblasti, ali nemamo instrumenata u normalnoj zemlji, ako vas kolege, esnaf, označe kao nekog ko ne poštuje pravila profesije, to vam je veća kazna nego kad vas na sudu osude na novčanu kaznu. Kod nas, što više gaziš Kodeks, političari na vlasit te više vole, jer im služiš za prljave poslove”, rekao je Bodrožić.