Evropska zelena partija okuplja političke partije levog centra i levice širom Evrope. Poslednjih godina beleži stalni rast, ne samo po broju poslanika u Evropskom parlamentu, već i u nacionalnim parlamentima. Tradicionalno, ove partije imaju jače uporište u razvijenim zemljama severne i zapadne Evrope. Ovakav rezultat nastao je na talasu klimatskih promena, jer je došlo do sazrevanja svesti i pojačane brige o očuvanju životne sredine. Iako se njihov program primarno vezuje za zaštitu životne sredine, zalažu se i za socijalnu pravdu, slobodu govora i informisanja.   

Zelenu transformaciju vide kao ključno pitanje bezbednosti, jer sticanje veće kontrole nad vitalnim tehnologijama i lancima snabdevanja učiniće Evropu energetski nezavisnijom i sigurnijom. U jednoj od ključnih tačaka svog Programa navode da Evropska unija mora ostati projekat za mir i bezbednost. Takođe, Evropska unija mora da bude spremna da dočeka nove članice i pomogne zemljama kandidatima da se pripreme za pristupanje. 

Na Kongresu, održanom u februaru mesecu ove godine, predstavili su osnovne smernice kampanje za Evropski parlament. Kongres je nosio naziv „Hrabrost“ a odnosio se na hrabrost koja će im biti potrebna za zelenu transformaciju. U svom izbornom programu zahtevaju klimatsku neutralnost do 2040, a ne do 2050. kako je predviđeno dosadašnjim planovima EU.  Zeleni imaju konkretne predloge kada je u pitanju energetski efikasna obnova stambenih zgrada, održiv saobraćaj  ili zelena transformacija industrije i poljoprivrede. Na Kongresu je doneta odluka da ovu kampanju vode Teri Rajntke, poslanica nemačkih zelenih i kopredsedavajuća poslaničke grupe u Evropskom parlamentu i  Bas Ajkuht poslanik holandskih zelenih. 

Zelene partije su deo vlasti u nekoliko država Evropske unije. U Nemačkoj imaju pet ministara, uključujući Analenu Berbok, ministarku spoljnih poslova i Roberta Habeka, vicekancelara i ministra privrede. Austrijska zelena partija aktuelnog predsednika Aleksandra  Van der Belena, Pokret sloboda slovenačkog premijera Roberta Goloba, partija URA, bivšeg premijera Crne Gore, Dritana Abazovića, takođe pripadaju ovoj političkoj grupaciji. 

U našem regionu ovoj političkoj grupaciji pripadaju URA iz Crne Gore, Demokratska obnova Makedonije iz Severne Makedonije,  Možemo i Zelena alternativa iz Hrvatske. 

U Srbiji parlamentarna partija Zeleno levi front ideološki pripada ovoj grupaciji. Predstavnici ove partije učestvovali su na Kongresu Evropske zelene partije.

Poslanička grupa Zeleni/EFA (Evropska slobodna alijansa) osnovana je 1999. godine, kada su se dve političke porodice dogovorile da udruže svoje snage u Evropskom parlamentu. Ova grupa sada uključuje članove zelenih pokreta, piratske i nezavisne poslanike, kao i poslanike Evropske slobodne alijanse (EFA) koji predstavljaju različite nacije, regione i manjine bez državljanstva, zalažući se za pravo na samoopredeljenje. Od 1984. Zeleni imaju predstavnike u Evropskom parlamentu. 

Nakon izbora 2019. godine zeleni su ostvarili najbolji rezultat od svog postojanja i imaju 72 (35 žena i 37  muškaraca) od ukupno 705 poslanika u ovom sazivu Evropskog parlamenta, zajedno sa partnerskim partijama. Zeleni/EFA su četvrta po veličini poslanička grupa i jedina koja ima rodno izbalansirano kopredsedništvo (Filip Lamberts iz Belgije i Teri Rajntke iz Nemačke). 

Prva koordinacija između evropskih zelenih i radikalnih partija desila se nakon izbora za Evropski parliament 1979. godine, ali zbog razlika između nekih grupa nije došlo do stvaranja zajedničke platforme, tako da zeleni nisu ušli na narednim izborima u Evropski parlement. Ponovo izlaze na izbore 1984. godine, kada jedanaest poslanika ulazi u Evropski parlament i formira Evropsku zelenu mrežu. Ova grupa zbog svoje veličine nije ispunjavala uslove za dobijanje sredstava iz fondova i rad u komitetima Parlamenta, tako da ulazi u grupu Duga, koju čine regionalisti i neke radikalne i socijalističke stranke. Na izborima za Evropski parlament 1989. godine zeleni osvajaju 26 poslaničkih mesta i osnivaju Zelenu grupu u Evropskom parlamentu. Godine 1993. formirana je Evropska federacija zelenih partija. Naredne godine osvajaju 20 poslanika, a 1999. trideset osam poslaničkih mesta. Te godine, zajedno da članovima Slobodne alijanske formiraju poslaničku grupu. Narednih godina broj poslanika se povećavao. 

Prioriteti Evrpopske zelene partije za predstojeće izbore za Evropski parlament: 

• Pokretanje investicionog plana, vrednog najmanje 200 milijardi evra godišnje za zaštitu ljudi i planete. Ovaj plan obezbediće sredstva za život i izgraditi prosperitetnu ekonomiju. Investicija će ići ka proširenju javnog prevoza i smanjenju cena karata, postavljanju solarnih panela na sve krovove i stvaranju radnih mesta u sektorima kao što su građevinarstvo, energetika i transport.
• Ulaganje u obnovljive izvore energije i kućnu izolaciju, a to će značiti niže račune za energiju. Energetski plan omogućiće pristupačnost energije i da nijednom domaćinstvu ne bude isključena energija. Ovaj plan će se finansirati manjim oporezivanjem radnika i većim oporezivanjem najbogatijih firmi i pojedinaca, iskorenjivanjem subvencija za fosilna goriva i korišćenjem finansiranja na nivou EU. Evropa mora da ide putem ka budućnosti bez fosila. Obnovljivi izvori energije su najjeftiniji oblik energije, dok su skupa fosilna goriva izazvala krizu troškova života. To će izazvati manje ekstremnih vremenskih pojava, kao što su toplotni talasi, a to će doneti sigurniju budućnost za sve. 
• Ne mogu da prihvate činjenicu da se radnici bore da sastave kraj sa krajem i da žive u siromaštvu u drugoj po veličini ekonomiji na svetu. Nakon godina visokih cena, evropski radnici zaslužuju pristojnu platu i pravičan udeo u profitu. Boriće se za minimalni dohodak širom EU dovoljan da sačuva ljude od siromaštva, bilo da rade ili  su bez posla. Evropsko osiguranje od nezaposlenosti učiniće trajnim kako bi zaštitili radnike u vremenima ekonomske krize.
• Sindikati su ključni za postizanje većih plata i boljih uslova za radnike. Boriće se za njihova prava i njihovu suštinsku demokratsku ulogu. Poboljšaće uslove rada i pobrinuti se da zelena tranzicija ne ostavi ni jednog radnika iza sebe. 
• Boriće se za Evropsku uniju bez zagađenja, sa čistim vazduhom, vodom i hranom bez toksina. Opasne pesticide treba držati van polja. Zdrava hrana po fer cenama mora da postane stvarnost u Evropi. Ulagaće u održivu poljoprivredu čineći zdravu hranu pristupačnijom za potrošače.
• Obezbeđivanje pristupačnog stanovanja za sve. Investiraće u pristupačne i javne stanove i podržaće kontrolu zakupnina kako bi zaštitili stanare. Ovo će zaštiti najugroženije.
• Nepravedni poreski sistem mora se reformisati. Uspešna ekonomija stavlja ljude i planetu na prvo mesto, a ne korporacije i ultra bogate. Pošteno oporezivanje smanjiće poresko opterećenje radnika. 
• Muškarci i žene moraju da budu podjednako plaćeni za isti rad i boriće se za punu ravnopravnost muškaraca i žena u svim oblastima zapošljavanja i javnog života. 

Da li će partije iz ove  političke grupe na predstojećim izborima za Evropski parlament zadržati postojeći rezultat, ili će doći do promene, zavisi i od rezultata koji su postigli, odnosno da li su uspeli da realizuju svoje programske ciljeve, u državama u kojima su deo vladajuće većine.