Čedomir Čupić je u podkastu „Pola sata Demostata“ kazao da se Đinđić, koji je ubijen pre 21 godinu, istinski zalagao za suštinske promene, ali da nije imao vremena da sprovede sveobuhvatne reforme.

- Njegova koncepcija kada je došao na vlast bila je da su ekonomske reforme najbitnije, međutim, pokazalo se da nema ekonomskih reformi bez ostalih reformi. Ako vi nemate reformu političkog sistema, socijalnog sistema, vi ćete napraviti iskorak u jednom momentu, ali onda će vas urušiti institucije, kao što su bezbednosne, ocenio je sagovornik Demostata.

Odgovarajući na pitanje Zorana Panovića, programskog direktora Demostata, kako ocenjuje to da je Aleksandar Vučić kada je došao na vlast želeo da se prikaže kao Đinđićev naslednik, a sada je primetna rehabilitacija Miloševića, Čupić je navodi ”Vučić je uzurpator koji se svime služi da opstane na vlasti. On je tip ljudi kojima je ogoljeni pragmatizam pogled na život”.

Povodom tvrdnji da su demonstracije održane 9. marta 1991. bile obojena revolucija”, naš sagovornik kaže: „Sa revolucijom dolaze temeljne promene poretka. Iza toga nije bilo temeljnih promena. Zašto ne temeljnih? Jer je promene vršio Milošević,  on je sam uveo višepartizam,  ali ta promena nije plod delovanja opozicije, koja je uspela da ga natera, već je on sam doneo zakon o višepartijskom sistemu, i na taj način je time posle manipulisao opozicijom“.

Komentarišući sklonost Aleksandra Vučića da upoređuje sebe sa Titom, jer „gradi infrastrukturu“, ali i njegovu konstataciju iz 2019, povodom jedne špijunske afere u kojoj su i Rusi bili inkorporirani, „nikad više 1948“, profesor Čupić konstatuje da je Vučić „za razliku od Broza, u stanju da svoje stavove menja iz dana u dan“.

- Da je ovde diktatura, postojala bi samo jedna politička stranka. Vučić nije ni despot, ni tiranin ni diktator, on sve od karakteristika upotrebljava, despot je, recimo, kad se 2020. stavio na čelo rešavanja i naših života i naših smrti, to su kao faraoni, vladari neba i zemlje. To su karakteristike... U određenim momentima, on je tiranin - kada upotrebljava razne tajne službe, u okviru unutrašnjeg života,  a pred svetom se pokazuje kao čovek koji se opredelio za ulazak u Evropsku uniju, smatra Čupić.

Upitan kako bi definisao politički sistem u kojem mi živimo, naš sagovornik ukazuje:“Vučićeva vlast je vlast samovolje, lična vlast, mogla bi se nazvati autokratskom, ono što je on forsirao u kampanji zajedno sa Tomom Nikolićem bio je jedan demokratski populizam, a to je sada završeno u jednom autoritativnom populizmu“.

- On hoće po svaku cenu da se održi na vlasti i onda koristi nešto što je za unutrašnje prilike, a to je taj sentiment okrenut prema Rusiji. Iako mi znamo sve kako su se Rusi ponašali, još od 1804. godine... Oni su se dogovorili s Turcima, pa je Karađorđe 1813. morao da napusti Srbiju...Rusija je jedna velika zemlja, imperija, a Srbija je mala zemlja.. Mi možemo da imamo sentimente, neke slovenske, duhovne sentimente, kulturološke, običajne, ali sa aspekta političkog života, pa mi smo okruženi NATO paktom. Evo, ministar spoljnih poslova Rusije Lavrov ne može da preleti ako mu NATO ne dozvoli. Vučić sada žestokom propagandom zadovoljava  taj deo javnosti sa takvim, proruskim sentimentom. Svako veče imate na nacionalnoj televiziji ljude koji govore o Rusiji, o njenoj pobedi, da je sve završeno, ističe profesor FPN u penziji.

Povodom tvrdnji predsednika Srbije:“Mi smo za Evropu nedvomisleno“, izrečene prilikom nedavne posete grčkog premijera Micotakisa Beogradu, sagovornik Demostata navodi:“To je pozicija koja je njemu omogućena. Tu poziciju su Vučiću omogućile SAD, znači on ima neku ulogu za koju mi ne znamo, to je pitanje diplomatije, interesa“.

- Dobar broj građana nije dobro obavešten. Mi imamo jednu strašnu propagandu, pa građani misle da je Vučić nedodirljiv, da je nezavisan, da može da kaže predsedniku SAD “ne može to tako“, da Putinu može da kaže, da Erdoganu može da kaže, precizira on.

Prema Čupićevom mišljenju, partije u Srbiji su organizovane autoritativno.

-Vi imate demokratiju, pluralizam, formalno, a partije su autoritativne. U takvim uslovima se stvara autoritativna struktura i kod onih najbližih saradnika, pa kada dođe do neslaganja, oni odu, pa osnuju svoje partije, ocenjuje sagovornik Demostata.

Čedomir Čupić ističe da i Ustavom treba definisati da neko ne može da bude predsednik države više od dva puta. Kako naglašava:“Politički život ne sme da zavisi od pojedinca, ako zavisi od pojedinca, onda vi od njega stvarate mesiju“.