Nakon najavljene mere o pomoći porodicama od 300.000 dinara za prvo dete i 100.000 dinara za drugo i treće dete od 1. januara 2022. godine, stigla je i nova mera pomoći, ovog puta uz gotovo redovne za penzionere (20.000 dinara u januaru) po 100 evra za sve mlade od 16 do 30 godina. 

Neko će reći dobre mere za podsticanje nataliteta i pomoć mladima, neko će reći dobre, ali nedovoljne mere, a neko će reći Vučić je pre sam početak kampanje krenuo da „kupuje“ i glasove mladih. Na to će se dodati i da mu je verovatno dogorelo, a zatim i da uz „kupovinu“ penzionera mora da „kupuje“ i mlade. 

Ipak, Vučić je još prošle godine počeo da se bavi mladima i da kao kreira politike za mlade. Kampanja „Za našu decu“ praćena velikim brojem kandidata za poslanike (čak 46 od 250 kandidata su bili poslanici), a njih 24 sa izborne liste AV-Za našu decu su postali narodni poslanici i trebalo je da uvere javnost da Aleksandar Vučić zaista brine o mladima. 

Omladinska politika u Srbiji

Da bih malo prikazao kontekst brige o mladima, navešću samo neke od podataka o tome kako aktuelna vlast vodi brigu o njima, a to je ono što je najvažnije – a ne jednokratna pomoć bilo za prvo, drugo ili treće dete (o kojima naravno niko neće reći da su loše, ali će reći da ne rešavaju probleme) ili novčana pomoć pred izbore. Za one koji ne znaju, iako je ministar omladine i sporta najdugotrajniji od svih ministara u istom resoru:

-  dve godine nismo imali pomoćnika ministra zaduženog za omladinu (krajem 2020. izabran u VD status);

- broj zaposlenih u sektoru za omladinu ovog ministarstva je 15 (dugo godina bio ispod 10);

- procenat budžeta za 2021. godinu za mlade je samo 0.08% budžeta Republike Srbije;

- Srbija ima Nacionalnu strategiju za mlade za period 2015-2025, a u toku je revizija iste, međutim nemamo važeći akcioni plan za sprovođenje strategije (prethodni istekao sa krajem 2020. godine, a taj za period 2018-2020 je usvojen krajem 2018. godine);

- raspodela novca od strane Ministarstva omladine i sporta udruženjima mladih i za mlade u poslednje dve godine obavijena je velikim sumnjama o finansiranju fantomskih organizacija i zloupotrebe novca; 

- samo 6 jedinica lokalne samouprave (opština i gradova) ima sve instrumente lokalne omladinske politike

Da li mladi mogu da se kupe ovim merama i glasaju za SNS?

Sva istraživanja koja postoje ne govore u prilog tome da mladi dominantno glasaju za SNS, šta više – poslednji protesti i blokade su podigli na noge mlade i zaista je ogroman broj mladih bio na njima, ali možda i važnije – mladi su svakako proteste podržavali. Dodatno, podaci o poverenju mladih u institucije i direktno u glavne ličnosti koje vode institucije ne govore u prilog tome da mladi veruju državi, institucijama, predsedniku lično. Onda se postavlja i pitanje da li ovim merama pred izbore Vučić može da kupi mlade glasače? 

Poprilično sam siguran da ne može i da niko ove mere neće ni shvatiti kao pokušaj kupovine njihovih glasova. 

Zašto onda Vučić donosi ove mere? Istinska briga o mladima? 

Kao što sam naveo u pasusu o omladinskoj politici, sve prethodne Vlade koje je direktno ili indirektno vodio Aleksandar Vučić i ministarstvo omladine ne vodi računa o mladima i deluje kao da su mladi poslednja rupa na svirali za koju bi Vučić odvojio novac, a posebno jer mu ne donosi glasove i jer mladi nisu njegova izborna ciljna grupa. Zašto i zbog čega onda ove mere? Da li je zaista postao svestan toga kako je mladima i krenuo da vodi računa o njihovoj budućnosti?

Njegovi birači ne veruju svom novčaniku, ali veruju svojoj deci

Poprilično sam siguran da se u ovome krije razlog novih mera namenjene mladima i mladima koji se odluče za formiranje porodice. Vučić ove mere kreira zbog roditelja mladih kojima su mere namenjene i to pre svega onoj grupaciji koja nije u članstvu njegove stranke i koja nije povezana poslom za javni sektor i koja iskreno glasa za njega. 

Iako Srbija zaista ima ekonomski rast prethodnih 9 godina (osim u godinama poplava i KOVID-19), kao što ga ima skoro i ceo svet, Vučić se ipak trudi da te rezultate predstavi mnogo boljim nego što jesu i da predstavi da se živi bolje nego u regionu, a neretko i bolje nego u Evropi. 

Naravno, iako životni standard pre svega van Beograda nije na zavidnom nivou, jedan deo građana veruje u blagostanje u Srbiji iako njima lično nije baš sjajno i trude se da sastave kraj sa krajem svakog meseca (medijska propaganda: rast, rast, rast – BDP, BDP, BDP – putevi, putevi, putevi – fabrike, fabrike, fabrike). 

Za ovu grupaciju, sredovečnih i relativno starijih koji slobodno glasaju za Vučića i uglavnom mu veruju i pre svega oni koji imaju odraslu decu u ovoj kategoriji od 20 do 35 godina, za njih su ove mere. Jer iako ne veruju svom novčaniku i nisu zadovoljni svojim standardom uprkos blagostanju koje vide na televiziji, ipak veruju svojoj deci. Onoj deci koja ne vide budućnost u ovoj zemlji, koja ne mogu da se zaposle u struci, koja i ako rade, rade za niske zarade i o osamostaljivanju, kupovini stana, dostojnom zasnivanju porodice i zajedničkog života mogu samo da sanjaju. 

Ove mere su namenjene roditeljima mladih, kako bi imali utisak da Aleksandar Vučić brine o njihovoj deci. Da im daje pomoć, da pomaže da se odvaže na korak zasnivanja porodice, da brine o mladima i da će učiniti sve da ostanu u Srbiji. A zašto to radi – kao što sam naveo, da bi zadržao ovu grupaciju birača koja mu i inače veruje, ali veruje i svojoj deci da ipak nije sve tako lepo. 

Pa da zaključim, niti će se mladi prodati za jednokratnu pomoć, niti Vučić to očekuje. Od perioda još pre prethodne izborne kampanje, istraživanja su mu pokazala da bi zadržao sredovečne birače koji imaju decu između 20 i 35 godina, da mora da krene da se obraća i kreira mere za mlade (ali ne zbog samih mladih). Zato se i nije potrudio da kreira neka sistemska rešenja koja bi mladima suštinski unapredila položaj, već se odlučio da verovatno najjeftnijim (iako će po sve nas biti veoma skupe) merama za mlade kupuje glasove njihovih roditelja. To je jedina suština ovih mera i pomoći.