Srpska strana nedavno potpisala memorandum sa kineskim partnerima o realizaciji deonice od Požege do Boljara. Kada bi radovi na izgradnji tog auto-puta do granice sa Crnom Gorom mogli da počnu i na koji način će se graditi kroz kredit ili koncesiju u ovom trenutku nije poznato

Izgradnja Koridora 11, kao što je to bio slučaj i sa Koridorom 10 uveliko kasni. Stručna javnost smatra da su osnovni razlozi za to rđave pripreme radova i projektne dokumentacije, eksproprijacije koja nije obavljena na vreme, nerealnih obećanja datih iz političkih razloga ali i zbog nepostojanja domaće građevinske operative koja bi taj zadatak obavila na najadekvatniji način

Dok je gotovo sasvim izvesno da će radovi na Koridoru 10 biti završeni do kraja meseca a taj važan auto-put biti pušten u rad do početka sezone letnjih godišnjih odmora, na Koridoru 11 ima još mnogo da se radi.

Istini za volju, nedavno je Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije najavila da će do leta biti završena deonica na Koridoru 11 od Obrenovca do Preljine u dužini od 103 kilometra.

Međutim, to predstavlja samo delić posla koji treba obaviti. Između ostalog, preostaje da se do juna počne da se radi na deonici od Preljine do Požege a najavljeno je da će deonica Surčin -Obrenovac biti završena u decembru ove godine. Prema planovima koji su obelodanjeni ranije deonica Preljina - Požega koja bi navodno trebala da počne ovog proleća gradila bi se dve godine što znači da bi njen završetak trebalo očekivati 2021. godine. Ako to bude okončano uspešno i na vreme to ipak neće biti kraj izgradnje te važne saobraćajnice. Naime, potrebno je realizovati deonicu od Požege do Boljara, to jest do granice sa Crnom Gorom a procenjena vrednost te deonice je1,5 milijarde evra. Ono što je poznato u ovom trenutku je da je srpska strana nedavno potpisala memorandum sa kineskim partnerima o realizaciji te deonice. Kada bi radovi na izgradnji tog auto-puta mogli da počnu i na koji način će se graditi kroz kredit ili koncesiju u ovom trenutku nije poznato.

Inače, izgradnja Koridora 11, kao što je to bio slučaj i sa Koridorom 10 uveliko kasni. Stručna javnost smatra da su osnovni razlozi za to rđave pripreme radova i projektne dokumentacije, eksproprijacije koja nije obavljena na vreme, nerealnih obećanja datih iz političkih razloga ali i zbog nepostojanja domaće građevinske operative koja bi taj zadatak obavila na najadekvatniji način.

^{Auto-put Ljig-Preljina, tunel Savinac, Foto: BuhaM}

Kada govorimo o Koridoru 11 treba podsetiti da je bilo najavljeno da  će radovi na dve deonice Koridora 11 koje gradi kineska kompanija "Šandong haj spid" biti završeni do kraja 2017. godine što nije ostvareno. Do toga nije moglo da dođe zbog toga što je na dve deonice, od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, koje su trebalo da budu završene tokom novembra te godine, urađeno tek oko 75 odsto posla. Inače, Kinezi su pripremne radove na Koridoru 11 započeli krajem 2013. godine. Nakon toga procenjeno je da će radovi do Preljine biti završeni do kraja 2018. godine ali se ni to nije desilo i proces je prolongiran na jun tekuće godine.

Ako analiziramo zašto je dolazilo do kašnjenja prvo što moramo da uzmemo u obzir je to da priprema radova i izrada projektne dokumentacije nije urađena na adekvatan način. A dobra priprema u građevinarstvu i građenju saobraćajne infrastrukture je najvažniji deo posla. Ako se to uradi onako kako treba posao će se odvijati u okviru zadatih rokova. Ako pak priprema nije bila dobra probijanje rokova je neminovnost. To je osnovni problem kada je reč o izgradnji Koridora 10 i 11 u Srbiji, smatra domaća stručna javnost.  Eksperti posebno naglašavaju kao  problem to što Srbija nije sačuvala svoja velika preduzeća sposobna da grade puteve a da jeste, kao što je to slučaj u Hrvatskoj, izgradnja Koridora 10 i 11 bi bila daleko efikasnija nego što je to slučaj.

Osnovna prednost Hrvatske u tom segmentu što oni nisu uništili svoja velika građevinska preduzeća kao što je slučaj u Srbiji. Sačuvali su ih i to je onda velika prednost kada se grade kapitalni projekti kao što je primera radi auto-put. Druga prednost Hrvatske na tom planu je jer je sama gradila svoje auto-puteve a nije se zaduživala kao Srbija. Takođe je hrvatska država sama bila u prilici da određuje ko će radove da sprovodi. U Srbiji pak to određuje onaj koji daje kredit za izgradnju. Inače hrvatska građevinska operativa je izvela niz građevinskih poduhvata, naročito kada je reč o tunelima tokom izgradnje auto-putne mreže u toj zemlji. To je urađeno na veoma kvalitetan način. Istovremeno to je i potvrda da je građevinska operativa sa ovih prostora iz perioda bivše Jugoslavije bila vrhunska, te da je bila spremna i osposobljena da obavi najsloženije i najzahtevnije građevinske zadatke,. Na žalost. ocena je velikog broja stručnjaka u Srbiji, da kada je reč o našoj zemlji, mi svoju građevinsku operativu nismo znali da sačuvamo i između ostalog i to je jedan od razloga što se poslovi izgradnje putne mreže obavljaju ne onakvim tempom kakvim bi mi to hteli.

^{Goran Rodić, Foto: printscreen N1}

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije kaže za Demostat da je realno očekivati da se izgradnja deonice Obrenovac - Preljina na Koridoru 11 okonča do početka letnjih odmora a da deonica Surčin -Obrenovac bude završena u decembru ove godine. - Sa druge strane kako će biti realizovana deonica od Požege do granice sa Crnom Gorom to preostaje da tek vidimo na koji način i ko će graditi tu deonicu. To je posao o kome će se ozbiljno razmišljati, kako ga realizovati kada se završe radovi na deonicama na kojima se sada odvijaju i najavljeni radovi na deonicu do Požege - objašnjava naš sagovornik.  

Ekonomista Milan R. Kovačević naglašava da je problem, ne samo sa Koridorom 11, već uopšte sa izgradnjom saobraćajne infrstrukture u Srbiji da ne postoje adekvatni planovi kako i šta graditi da bi se ostvarili svi potencijali sa kojim raspolaže teritorija na kojoj se nalazimo. - Kada to govorim ne mislim samo na izgradnju auto puteva.

^{Milan R. Kovačević , Foto: Medija centar Beograd}

Nadležni u Srbiji nemaju jasnu strategiju ni kada je reč o izgradnji rečnih koridora i železničkih koridora koji imaju najveću važnost kao najjeftiniji vidovi transporta robe. Jednostavno ne postoji vizija kada treba graditi i gde a što je najporaznije i kada se počne sa nekom izgradnjom to se ne radi u kontinuitetu što stvara dodatne probleme. Takav kampanjski i nepravilan, odnosno najbolje reći neorganizovan način rada guši i interesovanje domaće građevinske infrastrukture da bude angažovana na poslovima u zemlji već se umesto toga usmerava na realizovanje projekata u inostranstvu - objašnjava naš sagovornik. Kada je reč o nastavku radova na Koridoru 11 ka crnogorskoj granici Kovačević kaže ni da tu ne vidi jasan plan šta i kako. - Postavlja se osnovano pitanje da li će i ove deonice koje se sada rade biti završene na vreme . Među njima i ona do Požege. Kako posle toga čini mi se da nema jasnog plana a infrastrukturno gledano bilo bi veoma loše za Srbiju da se ne iskoristi prilika i realizuje izgradnja važnog auto-puta ka Crnoj Gori - zaključuje Kovačević.

Izgradnja Bar - Boljare u Crnoj Gori do kraja 2020.

Nadležni u Crnoj Gori ističu da bi radovi na završetku Koridora 11 kroz Crnu Goru odnosno odnosno auto-puta Bar - Boljare mogli da budu okončani do kraja 2020. godine.

Crna Gora je kineskoj kompaniji China Road and Bridge Corporation (CRBC) za izgradnju prioritetne deonice autoputa Bar-Boljare isplatila nešto više od 511 miliona evra dok bi preostali iznos od ukupne cifre od 809 miliona evra trebalo da bude isplaćen po dinamici realizacije radova do njihovog završetka. Ugovorom je planirano da se do sredine maja ove godine kompletiraju radovi i, u skladu sa tim, izvrše sva plaćanja po osnovu realizacije prioritetne deonice auto-puta.