“Smatramo da je neophodno da Srbija vodi unutrašnji dijalog, budući da će, dokle god društvo ostaje ovako polarizovano i dokle god postoji percepcija da mediji moraju pripadati određenim političkim grupama, kao i nerazumevanje uloge nezavisnih i kritičkih medija kao temeljnog stuba demokratije, biti veoma teško ostvariti napredak. Zbog toga se o ovim pitanjima intenzivno razgovara kako među državama članicama Evropske unije, tako i u okviru Evropske komisije i u Briselu, pri čemu smatram da je poruka već vrlo jasno poslata, što se vidi i iz izjava komesarke Kos“, rekao je ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji Martajn Elhersma u emisiji „Pola sata Demostatata“.

Ambasador Elhersma govorio je i o investicijama Holandije u Srbiji, poput Ahold Delhaize, odnosno Maxi supermarketa, Heinekena, brodogradilišta na Dunavu, saradnji u oblasti IT sektora i poljoprivrede. Naveo je da je Holandija drugi najveći investitor u Srbiji i da holandske kompanije zapošljavaju između 15.000 i 16.000 ljudi, i da su kao takve veoma važan akter na tržištu. Prostor za saradnju postoji i u oblasti upravljanju vodama u kojoj Holandija ima tradicionalno iskustvo, dok Srbija radi na na unapređenju upravljanja vodnim resursima, uključujući i otpadne vode, kao i na smanjenju rizika od poplava izazvanih klimatskim promenama.

Za program MATRA (skraćenica od holandske reči za transformaciju društva), kaže da u okviru njega „imamo i dugogodišnju saradnju sa nezavisnim medijima u Srbiji, kroz koju smo realizovali veoma zanimljive projekte podrške istraživačkom novinarstvu, jer mediji imaju izuzetno važnu ulogu u demokratiji i bez nezavisnih medija koji kritički prate rad vlasti demokratija ne može da funkcioniše“. Objašnjava da je fokus na projektima koji pomažu ispunjavanje kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji, posebno u oblastima demokratije, vladavine prava i medija, koji su sastavni deo demokratskog procesa i u kojima su reforme neophodne, a civilno društvo ima veoma značajnu ulogu.

O proširenju Evropske unije 

Stav Holandije je da je proširenje izuzetno važno, ali da taj proces može biti uspešan samo ako se zasniva na principu zasluga. „Verujemo da je to najbolji način da se u Evropi izgradi širok prostor stabilnosti, prosperiteta i slobode. Međutim, takođe smatramo da taj proces može biti uspešan samo ako se zasniva na principu zasluga. To znači da zemlje moraju da ispune određene kriterijume. Ti kriterijumi se mogu sažeti na postojanje funkcionalne tržišne ekonomije, institucija koje garantuju delotvornu demokratsku državu zasnovanu na vladavini prava, kao i sposobnost preuzimanja pravnih tekovina Evropske unije. To je obiman i zahtevan proces koji se odvija postepeno“, ističe ambasador Kraljevine Holandije.

Podsetio je da je „odluka da se kandiduje je na samoj zemlji koja unapred zna koje kriterijume mora da ispuni“, ali i da „„EU nema moć da natera neku zemlju da sprovede reforme, jer nije organizacija koja može da kaže „od sutra morate uraditi to i to ili ćemo vas kazniti na taj način“. Već se ceo proces zasniva na dijalogu i razgovoru, pri čemu je Evropska komisija kroz poslednji izveštaj o napretku vrlo jasno ukazala na stanje stvari, što možda nije prijatno za čitanje, ali predstavlja važnu poruku koju treba otvoreno razmotriti i o kojoj treba razgovarati i sa vlastima i sa građanima Srbije, što je upravo ono što pokušavamo da radimo.“ 

Promena geopolitičke situacije je „ponovo skrenula pažnju na proces pristupanja Evropskoj uniji na Zapadnom Balkanu“, kao i konflikt u Ukrajini koji je doneo novu dimenziju i značajno promenio kontekst rasprave. 

Različiti modeli pristupanja EU

Njegova Vlada nema zvaničan stav o pitanju takozvanog dvostepenog članstva za koje kaže da „još uvek nije jasno precizno definisano šta se time tačno podrazumeva i da rasprava o tome nije završena“. Diskusiju o različitim modelima pristupanja smatra pozitivnom, iako „ulazak u bilo koji deo Evropske unije, bilo da je reč o jedinstvenom tržištu ili Šengenu, ne eliminiše potrebu za reformama. To nije zamena za reforme“. Navodi kao primer da je za „funkcionisanje jedinstvenog tržišta neophodna vladavina prava. Privatni sektor mora imati jednake uslove poslovanja i pristup sudovima, odnosno nezavisnom pravosuđu. Isto važi i za Šengen. On može funkcionisati samo ako postoji poverenje u demokratske sisteme i u vladavinu prava. Dakle, potreba za reformama ostaje.“

Iako postoje mišljenja da punopravno članstvo nije neophodno, argument protiv toga je da „Evropska unija ne može funkcionisati kao sistem u kojem svako bira samo ono što mu odgovara“. Naveo je kao uspešan primer saradnje u okviru Beneluksa - Holandija, Belgija i Luksemburg, ukidanje granične kontrole između ovih zemalja mnogo pre nego što je uspostavljen Šengen „Takvi modeli saradnje biće u budućnosti još intenzivnije razmatrani. Uvođenje evra je takođe primer gde je manja grupa zemalja napravila iskorak, a kasnije se taj krug proširio. Sličan pristup može se primeniti i u drugim oblastima“, rekao je ambasador Elkersma.

Dodao je da „Evropska unija danas razmatra ne samo modele za zemlje kandidate, već i sopstveni razvoj. Teško je reći gde će se te rasprave završiti. Međutim, jasno je da je Evropska unija do sada pokazala izuzetnu efikasnost. Ako pogledamo njen razvoj od pedesetih godina do danas, teško je pronaći međunarodnu organizaciju koja je bila toliko uspešna u zaštiti demokratije, povećanju prosperiteta i privlačenju novih članica. Mislim da je to bio izuzetno uspešan model. I dalje jeste, ali moramo razmišljati o tome kako da ga učinimo otpornim i prilagodimo novim okolnostima“. 

O slobodi medija

Kada je reč o slobodi medija u Srbiji podseća na podatke iz međunarodnih indeksa slobode medija koji obuhvataju oko 180 zemalja, a koji pokazuju da je Srbija “zabeležila značajan pad, sa 54. mesta 2013. godine na oko 98. mesto u 20243 odnosno 96. mesto 2024. godine, što predstavlja ozbiljan razlog za zabrinutost za čitavo društvo, a ako pogledamo situaciju na terenu vidimo i zabrinjavajući trend napada na novinare“ 

„Slobodan i pluralistički medijski prostor predstavlja jedan od ključnih stubova demokratije, jer je osnovna uloga medija da kritički prate dešavanja u društvu i rad institucija, i nikada ne treba potceniti značaj te uloge, jer, na primer, u borbi protiv korupcije odsustvo medijskog nadzora znatno olakšava pojavu i širenje koruptivnih praksi, iako to ne znači da mediji uvek izveštavaju potpuno tačno niti da ne treba da postoje mehanizmi za reagovanje na netačne informacije, ali njihova uloga ostaje od ključnog značaja“, navodi ambasador Elhersma.

Kao dodatni razlog za zabrinutost, po njegovim rečima „predstavlja porast broja takozvanih SLAPP tužbi, odnosno strateških tužbi protiv javnog učešća, koje imaju za cilj da obeshrabre novinare, i smatram da Srbija može i mora bolje u tom pogledu, pri čemu je ohrabrujuće da sudovi povremeno donose odluke u korist novinara, ali na kraju odgovornost leži pre svega na državi, koja mora obezbediti sigurno i slobodno okruženje za rad medija, bez pritisaka i zloupotreba pravnog sistema, jer je to važan deo procesa pristupanja Evropskoj uniji.“ 

NATO

Kaže da je početak invazije na Ukrajinu bio „ogroman šok za bezbednosnu strukturu Evrope, pa i šire, zapravo za ceo svet“ i da je „ono što se dešava u Ukrajini nezamislivo i strašno, reč je o očiglednoj agresiji praćenoj brojnim ratnim zločinima kakve nismo videli još od devedesetih godina, zbog čega je jasno da Evropa mora da se suoči sa tim i da ponovo razmotri sopstvene bezbednosne mehanizme“.

Objašnjava da „NATO za nas predstavlja ključni stub bezbednosti i to je oduvek bio, iako istovremeno vidimo da se uloga NATO-a sve češće preispituje, ali to ne znači da treba odustati od njega, već da je potrebno voditi raspravu unutar same alijanse, gde se već vode konstruktivne diskusije o tome da Evropa treba da preuzme veći deo odgovornosti za sopstvenu bezbednost, a Evropska unija u tom kontekstu takođe ima svoju specifičnu ulogu, jer postoje oblasti bezbednosti koje nisu isključivo u nadležnosti NATO-a, poput hibridnih pretnji i sajber napada, gde postoji prostor za saradnju u okviru EU, kao i u koordinaciji povećanih izdvajanja za odbranu i unapređenju efikasnosti vojnih nabavki. Unutar EU već se vode intenzivne rasprave o tim pitanjima, i verujem da ćemo pronaći odgovarajuće modele, jer ako uporedimo situaciju danas sa onom iz 2022. godine, jasno je da je Evropa već napravila značajne korake, ali će morati da ide dalje. Ne samo kroz veća finansijska ulaganja, već i kroz mnogo veći fokus na bezbednost, jer smo je ranije uzimali zdravo za gotovo, a sada i vlade i građani moraju biti svesni da je bezbednost nešto na čemu se mora kontinuirano i ozbiljno raditi“.

Eksploatacija kritičnih minerala

Upitan da prokomentariše značaj kritičnih minerala i projekata vezanih za njih, poput eksploatacije litijuma i skladištenja baterija za Evropu i Srbiju, odgovorio je da „Evropska unija sve više shvata da u svetu koji postaje sve nesigurniji ne može u potpunosti zavisiti od drugih kada je reč o ključnim resursima, zbog čega je identifikovala niz strateških projekata vezanih za kritične sirovine, kako unutar EU, tako i u saradnji sa drugim zemljama, među kojima je i projekat Jadar“.

Po njegovom mišljenju „odluka je na Srbiji i veoma je važno da se odluka o tome šta će se raditi sa litijumom u Srbiji donese uz učešće svih zainteresovanih strana“. 

„Sve naše vlade suočavaju se sa sličnim dilemama — s jedne strane postoji potreba za razvojem, a s druge strane ljudi koji žive na određenom području često se protive da se takvi projekti realizuju upravo tamo gde oni žive,  pa se ponekad smatra da interes šire zajednice, odnosno cele države, može imati prednost u odnosu na interese manjih grupa ili pojedinaca, što jeste moguće i sa čime se susrećemo i u Holandiji, ali je ključno da se takve odluke donose na ispravan način, zbog čega je neophodno imati snažnu demokratsku državu zasnovanu na vladavini prava, u kojoj se odluke donose kroz uključivanje svih aktera, kroz konsultacije sa svima koji su uključeni, zatim kroz demokratski proces, uz mogućnost da građani kasnije mogu da se obrate sudu kako bi nezavisna institucija procenila da li je odluka doneta u skladu sa zakonom“, smatra ambasador Kraljevine Holandije.

Ulogu Evropske unije vidi u tome da pomogne Srbiji u uspostavljanju takvog sistema, a ne da nameće odluke, jer kako kaže  „često nailazim na pogrešno shvatanje da Evropska unija na neki način ima poseban dogovor sa Srbijom i odlučuje o tome šta će se raditi, što nije tačno“.

Objašnjava da „ EU može da ponudi značajnu stručnu i tehničku podršku ukoliko Srbija odluči da eksploatiše litijum, kako bi se taj proces odvijao na bezbedan i ekološki odgovoran način, uključujući i pomoć u izradi studija procene uticaja na životnu sredinu koje bi podrazumevale učešće svih relevantnih aktera, ali sama odluka nije u nadležnosti Evropske unije“. 

Ambasador Elhersma smatra da je veoma teško predvideti razvoj događaja na Bliskom istoku, ali je „prilično izvesno da ćemo se suočiti sa rastom cena nafte, povećanjem inflacije, kao i da već neko vreme postoje znaci ekonomskih poteškoća“. Ipak, naglašava da „svaka kriza predstavlja ne samo rizik, već i priliku, pa se i „u Holandiji u javnosti sve više govori o tome da bi trenutna situacija trebalo da ubrza politike koje su već započete zbog klimatskih promena, poput razvoja vetroenergije, solarne energije, kao i istraživanja mogućnosti nuklearne i geotermalne energije“. Neophodno je raditi na dugoročnim rešenjima i da, pored rizika, treba sagledati mogućnosti koje ovakve situacije donose.