Jedini put za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine je povratak za pregovarački sto, rekli su za Demostat slovenački i austrijski zvaničnici Tanja Fajon i Aleksandar Šalenberg, danas tokom samita Dunavske strategije na Brdu kod Kranja. Fajon, ministarka spoljnih poslova Slovenije, u odgovoru na naše pitanje, izjavila je da se "nada da će Briselski dijalog biti nastavljen ove sedmice, i da će lideri i Kosova i Srbije biti prisutni".                     

Kako je navela Fajon:"Mi smo, sa naše strane, uvek isticali da mora doći do deeskalacije i normalizacije, kako ne bi bile ponovljene tenzije, očekujem i nadam se nastavku razgovora ove sedmice u Briselu".                                                   

Aleksandar Šalenberg, ministar za evropske i spoljne poslove Austrije, istakao je da je "na stolu predlog sporazuma" (takozvani Ohridski sporazum), "to je jedino o čemu se pregovara", te da "Srbija mora da privede pravdi odgovorne" za ono što se desilo u Banjskoj. "Nedopustivo je slaviti odgovorne za ono što se dogodilo kao heroje, time ne šaljete dobru poruku Evropi, kazao je Šalenberg.                                                     

Fajon je na otvaranju samita Dunavske strategije danas istakla da je Dunavska regija jedan od "najraznovrsnijih regiona" sveta, kao i da smo na tom području videli "solidarnost i saradnju, ne samo na rečima, već i na delu, i to u vremenu korone, ruske agresije u Ukrajini, poplava u Sloveniji"...             

Ona je pozvala Evropsku komisiju da da"opipljiv podstrek" proširenju EU. Fajon, čija država završava predsedavanje Dunavskom strategijom, ocenila je da je ovaj region"ranjiv", kao i da je u Deklaraciji koju su usvojili učesnici skupa(ministri iz 14 država) "istaknuta snažna podrška Ukrajini i osuda ruske agresije u Ukrajini".    

Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije Srbije, navela je na panelu Dunavske strategije posvećenom proširenju EU, da Srbija "ima dugo iskustvo kandidata" za članstvo u Uniji, kao i da je Dunavska strategija izuzetno važan primer kako mi kao region svi skupa možemo da sarađujemo", budući da ova inicijativa okuplja i države članice EU i one koje to nisu postale. Govoreći o domenima saradnje koje mogu biti od koristi svima u regionu, ona je istakla  vodosnadbevenje, digitalizaciju...

^{Foto: Demostat}

Tanja Miščević je ukazala da su države koje su duže vreme u procesu pridruživanja Uniji, poput Srbije, spremne da prenesu iskustva iz tog procesa "trojci" koju čine Ukrajina, Gruzija i Moldavija, kako "ne bi ponovile neke naše greške". Prema mišljenju ministarke Miščević, te greške su ponekad bile političke prirode, umnogome kao rezultat nasleđa devedesetih, a ponekad su nastale i usled nedovoljnog razumevanja samog procesa evropskih integracija, odnosno da u nekim trenucima nije shvatano da reforme ne treba sprovoditi "jer to Brisel želi, već zato što je to u interesu naših gradjana". Kako je istakla u državama koje teže članstvu primetan je "zamor od reformi", ali "mislim da se mi sada budimo jer nam je dat novi zamajac". Fajon se saglasila sa Miščević da je bilo mnogo grešaka, uključujući i greške koje je činila EU"koja je obećavala pa nije ispunjavala neka obećanja", kao i od strane samih kandidata, ali "neophodno je iskoristiti ovaj novi zamajac" za proširenje Unije.

Prema mišljenju Tanje Fajon, "vrlo je važno obećanje sa Bleda o godini 2030" kao mogućem datumu za proširenje Unije. Kako je objasnila, "nama je potrebna jaka, ujedinjena Evropa, potrebni smo jedni drugima". "Možda 2030. zvuči naivno, ali moramo izaći iz kutije, ja sam optimista da je moguće da EU tada primi države Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva, poručila je šefica slovenačke diplomatije.    

Tanja Miščević je govoreći na ovu temu navela da je Srbija počela da radi na planu za sprovođjenje koraka kako bi se spremila za članstvo do pomenutog roka. 

"Najoštrija osuda ruske agresije"                             

U Deklaraciji sa samita Dunavske strategije, koja okuplja predstavnike 14 država, uključujući Srbiju, ističe se, između ostalog, da se Dunavski region suočava sa značajnim izazovima, "u domenu energetike, ekonomije, zdravlja (pandemije kovid-19), i nastavka ruske invazije na Ukrajinu, koja nije bila isprovocirana".  Istovremeno, najoštrije se osudjuje nastavak "ruske agresije u Ukrajini", te izražava "puna solidarnost sa narodom Ukrajine". Takođe, u dokumentu se pominju "ruski vojni udari na lučku infrastrukturu Dunava", uz naglašavanje da se time "ne samo podriva globalna bezbednost hrane", već i narušava sloboda plovidbe Dunavom.