Evropska unija je najveći donator u Srbiji – u proteklih deset godina EU je uložila više od četiri milijarde evra bespovratnih sredstava u preko 1.500 projekata u skoro svim opštinama u Srbiji, dok je ponudila više od sedam milijardi evra u povoljnim kreditima. 

Taj novac vidljiv je za sve građane, jer se koristi za poboljšanje infrastrukture, puteve i železnice, jačanje vladavine prava, reformu javne uprave, žaštitu životne sredine, poljoprivredu, energetiku, pravosuđe, kulturu, javnu upravu, upravljanje migracijama, zaštitu zdravlja, demokratiju i ljudska prava, obrazovanje, nauku i inovacije, mlade i sport, ekonomski razvoj i civilnu zaštitu, mir i pomirenje. 

EU je u poslednjih 15 godina podržala izgradnju i rekonstrukciju više od 1.500 kilometara autoputeva i pruga u Srbiji kroz EU grantove i zajmove Evropske investicione banke, dok je od 2014. godine pružila podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju u iznosu većem od 230 miliona evra, a više od 400 miliona evra uložila u zaštitu životne sredine.

Finansirana je izgradnja postrojenja za prečišćavanje vazduha i smanjenje emisije otrovnih gasova u termoelektrani Nikola Tesla, izgradnja gasnog interkonektora Srbija-Bugarska, postrojenja za preradu otpadnih voda i kanalizacioni sistem u mnogim gradovima u Srbiji, kao i izgradnja intermodalnog terminala u Beogradu. 

Obnova Golubačke tvrđave, Pirotskog Grada, izgradnja Centra za posetioce u Lepenskom viru, rekonstrukcija Botaničke bašte „Jevremovac” u Beogradu, obnova Narodnog pozorišta u glavnom gradu, takođe su neki od projekata koje je finansirala EU.

Jedan od ključnih infrastrukturnih projekata je modernizacija i rekonstrukcija železničkog koridora Beograd-Niš-Preševo, koji se finansira bespovratnim sredstvima EU, kao i povoljnim kreditima Evropske investiocione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Kada je reč o energetskom sektoru, EU je uložila više od milijardu evra od 2000. godine. 

Samo u 2022. podrška EU energetskom sektoru procenjena je na 100 miliona evra, a glavni ciljevi su diverzifikacija izvora energije, sigurnost snadbevanja, energetska efikasnost i dekarbonizacija privrede. 

Rezultat su poboljšana energetska efikasnost za više od 4.500 domaćinstava, povećanje broja korisnika kojima, na osnovu prihoda, mogu da se umanje računi za struju, modernizacija energetske efikasnosti u bolnicama, poput Tiršove, VMA, Urgentnog centra u Beogradu, vetropark u Kostolcu, rekonstrukcija Vlasinskih hidroelektrana, kao i novi gasni interkonektor između Srbije i Bugarske, koji će omogućiti Srbiji da kupuje gas iz različitih izvora. 

EU u Srbiji podstiče i kvalitet nauke, kroz sprovođenje brojnih istraživanja i projekata, a podrška EU inovacijama i konkurentnosti u Srbiji od 2001. godine iznosi više od 250 miliona evra. 

Osnaživanje privatnog sektora, malih i srednjih preduzeća, otvaranje novih radnih mesta i unapređenje zakonodavnog okvira u toj oblasti, takođe su na agendi EU, koja u 99 lokalnih samouprava pruža direktnu pomoć preduzetnicima, preduzećima i organizacijama, kako bi se unapredila održivost i konkurentnost. 

Podrška EU sektoru Civilne zaštite, u koji spadaju borba protiv požara, sprečavanje poplava i sanacija šteta, kao i borba protiv korona virusa, vredna je više od 250 miliona evra za period od 2014. do danas.

Pored toga, kroz program Erazmus studenti imaju opcije da studiraju u inostranstvu, istraživači da dobiju bespovratna sredstva iz programa EU Horizont, poljoprivrednici direktnu podršku kroz IPARD fondove. 

Takođe, Evropska unija je finansirala i stambeno zbrinjavanje za deo izbeglica koje su napustili  svoje domove u ratovima devedesetih.

I to su samo neki od projekata Evropske unije koji se razvijaju u Srbiji duže od dve decenije. 

I iako je EU u proteklih nekoliko godina izdvajala u proseku 400 miliona evra na projekte podrške pristupanju Srbije EU, i to u vidu bespovratnih donacija, kao i kroz povoljne zajmove, koji znače bolju infrastrukturu, nove puteve, bolnice, pruge, energetske koridore, ta podrška se često od strane sprskih vlasti i medija koji su joj bliski “gura pod tepih” i zanemaruje. 

Istraživanja javnog mnjenja godinama unazad pokazuju da građani i dalje smatraju da je pomoć drugih spoljnih aktera, poput Kine i Rusije, mnogo veća nego što zaista jeste, dok se sredstva iz Evropske unije potcenjuju. 

Tek sredinom 2022. godine, Evropska unija je konačno izbila na prvo mesto u percepciji javnog mnjenja o tome ko daje najviše bespovratne pomoći i ko najviše investira u Srbiju.

Kako je pokazalo istraživanje Demostata 2022, svaki treći ispitanik smatrao je da je EU dala najviše bespovratne pomoći Srbiji. Međutim, i dalje četvrtina ispitanika veruje da je Rusija najviše pomagala, a petina da je Kina značajan davalac bespovratne pomoći. 

To istraživanje je pokazalo i da je odnos javnog mnjenja prema ulasku Srbije u EU isti kao odnos vlade i njenih medija prema Uniji. 

Aktuelna vlast već godinama igra duplu igru kad je reč o evropskim integracijama, deklarativno nazivajući EU glavnim spoljno-političkim ciljem, dok istovremeno šalje građanima antievropske poruke i veliča saradnju sa Rusijom i Kinom.

Neverodostojna opredeljenost vladajućih struktura za Evropsku uniju, antizapadna i proruska propaganda koju država vodi duži niz godina, te poigravanje sa “alternativama” u spoljnopolitičkom smislu doveli su do niske podrške građana Evropskoj uniji. 

Vlast praktično krije od građana konkretne efekte evropske pomoći i saradnje sa EU kada god to može, od sektora privrede do podrške EU unapređenju javne uprave, obrazovanja, energetike…  

Te činjenice su zatrpane antizapadnom propagandom ili se prećutkuju i skrivaju pod tepih.

Mediji naklonjeni vlastima vrlo često u izveštajima sa događaja koji se tiču projekata EU ne pominju ko finansira ili delimično finansira taj projekat niti, recimo, prikažu zastave Evropske unije. 

Građani na taj način ne budu obavešteni o direktnoj koristi od evropskog novca i projekata. 

Sa druge strane, i u medijima i od strane vlasti veličaju se projekti koji se finansiraju iz kineskih kredita, pa se po Beogradu čak pojavljuju i bilbordi-zahvalnice, ali se nigde ne govori o tome da su kineski krediti nepovoljniji, da su uslovi netransparentni, kao i da projekte obično izvode kineske firme. 

Građani Srbije tako ostaju uskraćeni za pravo da znaju šta im donosi pristupanje Evropskoj uniji. 

Ne znaju koliko novčanih sredstava EU daje, a koliko bi Srbija od nje mogla da dobije ako bi postala članica. 

Pored toga, građani nisu svesni ni činjenice da korist od evrointegracija ne dolazi samo u vidu novca, već i kroz zaštićeno kulturno nasleđe, čistiji vazduh, čistiju vodu, snažniju vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava, lakši pristup zdravstvenim, socijalnim i obrazovnim uslugama. 

Ponekad se u medijskim izveštajima ne može izbeći činjenica da je EU izdvojila sredstva, poput nedavnog obilaska radova na rekonstrukciji pruge Niš-Dimitrovgrad, kada je i predsednik Aleksandar Vučić rekao da Srbija ne bi mogla na tome da radi bez EU i da hoće da ljudi to znaju. 

Međutim, takvi slučajevi su ređi.