Ne treba se zavaravati da je kampanja na društvenim mrežama nekakav magični štapić - ocenjuje sagovornik Demostata Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije, koji komentariše nalaze našeg istraživačko-izdavačkog centra da se Beograđani o politici najčešće informišu preko društvenih mreža i portala, upitan da li bi opozicija pred predstojeće izbore mogla da iskoristi taj potencijal na internetu za sopstvenu promociju.

Prema Igrutinovićevom utisku, fokus opozicije na takve kampanje je pre svega posledica odsustva finansijskih sredstava i pristupa velikim nacionalnim televizijskim kućama ili tiražnijim dnevnim novinama i časopisima koji su, u suštini, tablodini, te koji su dramatično negativno orjentisani prema opozicionim političarima. Prema Igrutinovićevim rečima, njima je nemoguće da se, ne samo na pozitivan, već i na neutralan način tamo pojave. 

- Odsustvo tih medija ih na neki način gura u ovaj marketing i ka tome da se orjentišu ka populaciji koja dominantno konzumira te sadržaje. To jesu mlađi. Problem je što taj svet možda nije disciplinovan u biračkom smislu i on nema verovatno brojnost u ukupnom biračkom telu da doprinese ikakvom značajnijem izbornom rezultatu - objašnjava Igrutinović. 

Prema njegovim rečima, to je metod koji će neke opozicione stranke uvesti u skupštinu. Igrutinović misli da oni to svakako mogu da očekuju, sa iole ozbiljnijom kampanjom, te da je to neki "mini cilj" koji je u suštini verovatno dostižan i racionalan u ovom izbornom ciklusu. 

- Ali, bez ozbiljnije medijske kampanje, na bilo koji način, bez terenskih kampanja, bez maltene svakodnevne prisutnosti sa građanima u nekom širem smislu, praktično je nemoguća promena vlasti na izborima. Mislim da ovaj izborni ciklus prosto nije taj. O tome se verovatno može razmišljati tamo za četiri ili pet godina - navodi Igrutinović. 

On ističe da se ne treba zavaravati da je kampanja preko društvenih mreža nekakav magični štapić kojim će se neke stvari preokrenuti. On je skeptičan jer, prema njegovim rečima, to je pre svega odlika nedostatka novca i širih mogućnosti, sa jedne strane. Sa druge, nastavlja on, reč je o prevelikom fokusu na "on-lajn" prisutne omladince i aktiviste koji nisu nužno birači.