Srbija ubrzava korake ka izgradnji reverzibilne hidroelektrane Bistrica. 

 

Ne samo da je pre dva dana objavljeno da je Evropska komisija odobrila 8,44 miliona evra bespovratne pomoći za rekonstrukciju hidroelektrane i izradu Studije izvodljivosti sa procenom uticaja na životnu sredinu, već je i Vlada intenzivirala razgovore sa potencijalnim projektantima i finansijerima čitavog projekta.

Kako Demostat saznaje, iako je prvobitno bilo planirano da RHE Bistricu grade kineske firme po uzoru na druge velike projekte koje realizuju u Srbiji, aktuelna geopolitička dešavanja i često nezavidni rezultati kineskih kompanija na raznim projektima u Srbiji, naveli su Vladu Srbije da promeni odluku i za Bistricu izabere japanske organizacije, kao pouzdanije partnere.

Ministarka energetike Dubravka Đedović se tako prošlog meseca sastala sa delegacijom Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA), čiji su predstavnici izrazili zainteresovanost za učešće u projektu RHE Bistrica.

Kako saznajemo, JICA bi u aranžmanu bila prevashodno zadužena za projektantski deo posla, dok bi druga institucija – JBIC, odnosno Japanska banka za međunarodnu saradnju obezbedila finansiranje.

JICA je razvojna organizacija koja pruža podršku državama širom sveta na projektima koji doprinose napretku u lokalnim sredinama u oblastima koje pokrivaju sve od urbanog razvoja, energije i prevoza, pa do poljoprivrede, ishrane, obrazovanja, zaštite životne sredine i ostalog.

 

^{Izvor: JICA}

U Srbiji JICA već sprovodi više velikih projekata, uključujući i modernizaciju javnog saobraćaja u Beogradu, postrojenje za odsumporavanje u TE Nikola Tesla i razvoj kapaciteta za upravljanje čvrstim otpadom.

U ovom aranžmanu, najveći deo sredstava za finansiranje trebalo bi da obezbedi JBIC, koji se između ostalog bavi kreditiranjem projekata širom sveta koji doprinose zaštiti životne sredine, odnosno smanjenju emisije štetnih gasova.

U tom pogledu RHE Bistrica se potpuno uklapa u njihovu delatnost.

Pa ipak, vlade je prvo nameravala da u izgradnju Bistrice budu uključeni Kinezi, a ne Japanci.

Prema saznanjima Demostata, to je bila tema više bilateralnih razgovora predstavnika Srbije i Kine u  prethodnih pet godina.

Srbija je praktično obećala kineskim kompanijama da će raditi na dva važna projekta za srpski energetski sistem – Bistricu i Đerdap tri, tako da su Kinezi bili uvereni da će im i ti projekti pripasti.

Međutim, zbog rata u Ukrajini, ali i praktičnih sumnji u pouzdanost kineskih kompanija, čestih kašnjenja u projektima izgradnje auto-puteva, te sve gore reputacije, nakon niza vesti o lošem tretmanu radnika u preduzećima poput Linglonga i Ziđina, odnosno njihovih podizvođača, takođe kineskih firmi, ili slabog filtriranja izduvnih čestica u svojim rudarskim postrojenjima, srpske vlasti su odlučile da će svima glava biti mirnija ako se za ovaj projekat izabere manje kontroverzan partner.

^{Izvor: Beta/Milan Obradović} 

Projekti koji se realizuju sa Kinom postali su karakteristični po netransparentnosti, korupciji, lošem odnosu prema zaposlenima, kašnjenju u radovima, ali i u plaćanju podizvođača.

Tretman radnika pokazuje se kao najveći reputacioni rizik za Vladu Srbije, pošto svako malo pa se u medijima pojave izveštaji o radnicima kojima su uzeti pasoši, koji spavaju bez osnovnih sanitarnih uslova u pretrpanim barakama ili kojima je sloboda kretanja ograničaena, a poboljšanju te slike ne pomaže ni poslednji primer Ziđinovog podizvođača koji od radnika traže da na sastancima salutiraju stegnutom pesnicom, da stoje u vrsti poređani po visini itd.

Sporo izvođenje građevinskih radova, čemu doduše često kumuje nedovršena eksproprijacija i sukobi sa lokalnim stanovništvom, kao i visok stepen zagađenja u kineskim rudnicima u Srbiji samo su dodatni razlog da se Vlada odluči za "prikladnijeg" partnera.

Tim pre što je Bistrica i zvanično dobila status prioritetnog energetskog objekta u Planu razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti, koje je usvojila Vlada Srbije.

Kako je rekla ministarka Đedović, Bistrica će imati važnu ulogu u naporima Srbije da poveća proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Upravo to je u poslednjim godinama postalo najvažnije pitanje takozvane zelene agende, budući da bi RHE Bistrica omogućila EPS-u da čuva viškove električne energije dobijene iz sunca i vetra u periodima kada proizvodnja nadmašuje tražnju, odnosno balansiranje opterećenja elektromreže koje će doći do izražaja kako obnovljivi kapaciteti u Srbiji budu rasli.

"Bistrica nam je veliki projekat, nekada smo mislili da će biti 700 miliona, ali sada vidimo da će izaći 1,2 milijarde. Ministarka (Đedović) ide u Japan da pregovara za finansiranje, i to kada krene onda se radi, to je od ogromnog značaja za ceo južni deo Zlatiborskog okruga. To je od ključnog značaja i za balasiranje energije", rekao je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kada bude izgrađena, RHE Bistrica će potopiti 324 hektara zemljišta u priobalju Uvca, biće visoka do 90 metara, imaće maksimalnu širinu do deset metara i dužinu do 230 metara.

Reverzibilna hidroelektrana poseduje pumpe kojima, koristeći struju dobijenu iz obnovljivih izvora, pumpa vodu u gornju akumulaciju, tako da hidroelektrana služi kao ogromna ­"baterija" za zelenu energiju.

RHE Bistrica će imati četiri agregata jačine 157,1 megavata, odnosno ukupno 628 megavata, što je stavlja u red najvažnijih energetskih postrojenja u zemlji i glavnog činioca koji će omogućiti širu primenu zelenih tehnologija u Srbiji.

Brana bi trebalo da bude izgrađena u narednim godinama.

Do objavljivanja ovog teksta, predstavnici Ministarstva energetike i rudarstva, kao i JICA, nisu odgovorili na pitanja Demostata o tome dokle se stiglo u pregovorima o RHE Bistrica, kao i koji su obimi i uslovi angažovanja japanskih organizacija.