Odluka Prištine da ukine dinar kao valutu na Kosovu predstavlja odličnu uvertiru za predstojeću izbornu kampanju Aljbina Kurtija. Predsednik vlade  takvim potezom nastavlja da se predstavlja javnosti kao političar koji etablira kosovsku nezavisnost, pa čak i po cenu još jedne konfrontacije sa Zapadom, uključujući Sjedinjene Američke Države.

Ukidanje srpske valute na Kosovu, nedugo nakon odluke Vlade Srbije da prizna kosovske registarske tablice, značajan je adut Kurtija u trci za novi premijerski mandat, ocenjuje Demostat. Kao uvertira za kampanju Samoopredeljenja, služe i različite represivne akcije Prištine prema Srbima, uključujući upade kosovske policije.  Ilustracije radi, kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja potvrdio je da su u petak zatvorene tri opštine u Peći, Istoku i Klini, koje su paralelno funkcionisale u srpskom sistemu, dok je direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije Petar Petković rekao da su privedeni  predsednici privremenih organa u tim opštinama na informativne razgovore, te da su zatvoreni domovi zdravlja, ambulante, apoteke. Petković je to nazvao "nastavkom etničkog čišćenja Srba sa KiM". 

Takve  i slične akcije su oprobani recept u izbornoj kampanji, namenjen pre svega glasačima Samoopredeljenja. Sve to služi, pre svega,  da se Kurti prikaže kao dosledan u sprovođenju nacionalističke političke agende, što je značajno i ako se uzme u obzir loš rezultat njegove političke opcije na poslednjim lokalnim izborima. 

Imajući u vidu kampanju koja se bliži, teško je očekivati da će prištinski premijer konačno implementirati obavezu o formiranju Zajednice srpskih opština. Ukoliko bi se taj važan uslov koji je dogovoren još Prvim Briselskim sporazumom, pre više od decenije, sproveo u delo do parlamentarnih izbora na Kosovu, pozicija Kurtija bila bi uzdrmana u tvrdom jezgru kosovskih birača albanske nacionalisti. Taj deo javnosti bi, bez ikakve sumnje, doživeo lidera Samoopredeljenja kao nekoga ko je popustljiv prema srpskoj manjini.

Ipak, Kurtijeve kalkulacije, odnosno dodatno prolongiranje da se formira ZSO, mogao bi da promeni jak pritisak Zapada, pre nego što se Evropska unija na proleće pozabavi izborima za Evropski parlament, i pre početka izborne kampanje u Americi. 

U uslovima predstojeće izborne kampanje realnijim od osnivanja ZSO čini se scenario po kojem će Kurti dozvoliti održavanje referenduma, što bi predstavljalo put za nove lokalne izbore na severu Kosova. 

Prema analizama Demostata, prekretnica u odnosima Beograda i Prištine bio je oružani sukob u Banjskoj, koji se dogodio krajem septembra prošle godine, i završen je smrću albanskog policajca i trojice Srba. Zvanični Beograd je mesecima pre takve eskalacije tenzija bio u boljoj poziciji u odnosu na predstavnike Prištine za pregovaračkim stolom u Briselu, što pokazuju i javne pohvale zvaničnika EU i SAD izrečene na račun predsednika Aleksandra Vučića. Slučaj Banjska je došao baš u trenutku kada se činilo da će “Kvinta” upotrebiti sva diplomatska sredstva da “pritisne” Kurtija da formira ZSO, odnosno sprovede u delo Francusko-nemački sporazum, uključujući Aneks iz Ohrida, usaglašen početkom 2023.

Posle tragedije u Banjskoj, vlasti Srbije su se našle u nezavidnom položaju prema Zapadu. Rasvetljanje tog slučaja postala je dodatna stavka na listi obaveza zvaničnog Beograda, dok je Kurtiju takva situacija išla naruku da dodatno prolongira formiranje ZSO, iako je neka vrsta autonomije za Srbe i na Kosovu predviđena još Ahtisarijevim planom, čiji postulati su utkani u kosovski ustav. Podsetimo, Tačka sedam Aneksa iz Ohrida smatra se posebno značajnom za srpsku zajednicu i glasi:”Prava srpske manjine na Kosovu treba da budu zaštićena u skladu sa evropskom praksom, pravom na odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu, mogućnosti direktne podrške i veze kosovskih Srba sa Vladom Srbije, kao i zaštiti SPC”.

Mada zvaničnici Srbije tvrde da nisu znali da se Priština sprema da ukine dinar, prema nezvaničnim saznanjima Demostata iz diplomatskih krugova na tehničkim pregovorima u Briselu “bilo je reči o tome”, ali je “Banjska” poremetila redosled poteza. Kako objašnjava naš izvor, srpska strana, predvođena Aleksandrom Vučićem, računala je da će najpre biti formirana Zajednica srpskih opština, “koja je trebalo da ima dinarski račun i promet”, što je u skladu sa pomenutom Tačkom sedam o “direktnoj podršci”(pomoći) Srbije .

Prema informacija do kojih smo došli, Kurti je, zapravo, “požurio sa odlukom o ukidanju srpske valute”, čime je iznenadio i Zapad, a ta “žurba” umnogome je uslovljena upravo pripremama za izbornu kampanju. U prilog takvoj tvrdnji može da posluži i izjava Stejt departmenta, povodom uredbe Centralne banke Kosova da se samo evro može koristiti kao valuta za gotovinska plaćanja, da Kosovo treba da “odloži” primenu ove odluke dok se “ne uspostave odgovarajuće procedure u skladu sa evropskim standardima”.

U sličnom maniru, Evropska unija zatražila je od Prištine “dovoljno dugu tranziciju za ukidanje dinara”. Kako se ističe, EU “priznaje da uredba ima za cilj da unapredi transparentnost finansijskih tokova, da obezbedi finansijsku stabilnost i borbu protiv pranja novca i falsifikovanja, ali uredba može da utiče i na finansijsku podršku koju Srbi na Kosovu dobijaju od Srbije”. Dakle, Zapad ne traži od Kosova da poništi odluku o dinaru, već samo da je odloži.

Kosovska vlada saopštila je da će se primena uredbe o gotovinskom poslovanju “odvijati kroz laku tranziciju”, dok je predsednik Srbije poručio da će Srbija u ponedeljak tražiti hitnu sednicu Saveta bezbednosti o KiM, i nazvao “zločinačkom” odluku Prištine o ukidanju dinara.