Krkobabić kaže da se takozvana “13. penzija”, za koju se PUPS-Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije zalaže godinama, nije klasična penzija, već poseban institut odgovorne socijalne politike, sistemski uređen, što znači da se zna kome, koliko se i kada isplaćuje.

On navodi da su razlozi za uvođenje “13. penzije” očigledni i ekonomski opravdani.

Kako objašnjava, prilikom svakog novog povećanja iznosa penzija povećava se i razlika između najvećih i najmanjih primanja penzionera, te je jedini način da se pomogne penzionerima s najmanjim primanjima uvođenje “13. penzije”.

“U 13. penziju, uslovno rečeno, mogu se uključiti i sva dosadašnja jednokratna davanja na republičkom nivou u proteklim godinama, a koja su bila izuzetno značajna za penzionere, pogotovu za one s najmanjim primanjima. Za te namene proteklih godina izdvojena su izuzetno velika sredstva”, naveo je Krkobabić.

Kako navodi, pored tih jednokratnih davanja, bilo je i drugih primera – u gradu Beogradu, u periodu od 2008 do 2012. godine i u Republici Srbiji, 2013. i 2014. godine. 

“U Beogradu je svima koji su primali manje od 20.000 dinara isplaćivano četiri puta po 5.000 dinara. U Srbiji penzionerima koji su primali manje od 16.000 dinara, isplaćeno je četiri puta po 4.000 dinara. Bile su to inicijative PUPS-a”, naveo je Krkobabić.

Ističe da bi se sredstva za “13. penziju” izdvajala iz buđžeta, iz sredstava namenjenih za socijalnu politiku, ne iz Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, i to na način da se ne naruši postojeći sistem PIO.

Na pitanje kada bi 13. penzija mogla da počne da se isplaćuje korisnicima, Krkobabić kaže da to, pre svega, zavisi od stanja državne blagajne, kao i od političke volje.                                                                                                                       

Krkobabić navodi da bi pravo na 13. penziju mogli da imaju svi oni koji evidentno sa postojećom penzijom ne mogu da podmire osnovne potrebe. 

^{Foto: Printscreen Youtube}

“To su, pre svega, oni kojima je ugrožena egzistencija, ali i dostojanstvo”, ističe Krkobabić.

Na pitanje koliki bi iznos penzije mogao da bude, Krkobabić navodi da to zavisi od broja korisnika i od raspoloživih sredstava u budžetu namenjenih za socijalna davanja. 

“Podrazumeva se da bi taj iznos trebalo da bude takav da potvrdi opravdanost tog davanja”, ističe on.

U Srbiji minimalna penzija u ovoj godini, nakon januarskog uvećanja od 14,8 odsto, iznosi 23.684 dinara i prima je oko 138.000 penzionera u Srbiji. 

Prosečna penzija za januar 2024. godine iznosi 45.742 dinara, dok je najviša penzija u januaru iznosila 229.745 dinara.

Trinaestu penziju, kao poseban institut, ili neki drugi institut socijalne politike, poznaju i zemlje Evropske unije. 

U okruženju to je Republika Hrvatska, u kojoj postoje jednokratna davanja penzionerima.

Početkom marta Švajcarci su se na referendumu svojim penzionerima obezbedili dodatnu penziju svake godine, iako je vlada upozorila da će povećane isplate biti preskupe za finansiranje.

Švajcarska je odlučno glasala za povećanje penzija budući da je briga o troškovima života i podrška za najstarije nadmašila pitanja o tome kako to finansirati.

Prema rezultatima koje su preneli svetski mediji, više od 58 odsto glasača podržalo je dodatnu penziju, 13. mesečnu isplatu godišnje, dok je 42 odsto protiv, što je bila jasnija pobeda nego što su ankete sugerisale.

Vlada je sugerisala da je predlog finansijski neodrživ, ali su ga švajcarski glasači, koji su u prošlosti bili oprezni u podržavanju mera koje se smatraju rizičnim za poslovanje, ipak podržali.