Politikolog Boban Stojanović kaže da najnoviji nalaz našeg istraživačkog centra pokazuje da postoji neka šansa, ali da ima još mnogo toga što mora da se uradi da bi opozicija bila u prilici da ima većinu odborničkih mandata u Beogradu.

- Prema ovom sada, deset posto odlazi u takozvane "bačene glasove", a među ovim ostatkom, dobar deo te opozicije nije sa iste strane. I dalje se pokazuje da postoji nekakva šansa, da nije sve izgubljeno kao na republičkim ili predsedničkim izborima, ali svakako je i upozorenje za opoziciju, da ne može baš tako lako da se nada, što oni poprilično često govore - navodi Stojanović.

Politički analitičar Dejan Bursać kaže da nije siguran da se te brojke mogu tako računati, jer je evidentno da ima i nekih stranaka za koje je upitno da li su opozicija, a koje su računate u istraživanju u opozicioni blok. Prema njegovim rečima, ima i nekih stranaka koje možda neće preći cenzus, zbog čega to ne možemo računati u mandate.

- Ima tu i glasača koji još uvek ne znaju koga će podržati, a prethodno iskustvo je pokazalo da dosta tih glasača na kraju ne izađe na izbore, pa se to onda ni ne prebaci u glasove i mandate za opoziciju. Mi smo i ranije imali, pogotovo pred predsedničke izbore 2017. godine, kada je Saša Janković bio kandidat, razna istraživanja, koja su njemu davala, sećate se, mnogo veće šanse nego što je na kraju imao glasova. To je u stvari proizvelo jedan kontra-efekat, da je razočaralo dosta birača. Kod birača se tad zaista probudila nada da Janković može u drugi krug, pa da možda čak može i da pobedi Vučića, a on je na kraju završio sa 17 procenata, što je dobar rezultat u datim uslovima. Ali, čini mi se baš zbog tih istraživanja, koja su nerealno pumpala nadu opozicionih glasača, baš zbog toga su ljudi očekivali mnogo više - podseća Bursać.

Politikolog Mladen Mrdalj navodi da je jako teško “pročitati” sve te brojke, ali da kroz sve provejavaju dva stara upadljiva problema: koncentracija opozicionih partija u kolone koje mogu preći cenzus i mobilizacija opoziciono nastrojenih, ali partijski neodlučnih birača, a sve kako bi se u skupštini stvorila značajna protivteža vladajućoj koaliciji, da bi se na osnovu udela opozicije u skupštini moglo tražiti proporcionalno medijsko pokrivanje bar na RTS-u radi dalje erozije kredibiliteta SNS među glasačima, ali i među državnim službenicima koji bi onda uvideli da je opozicija realni pretendent na vlast.

- Tada počinje prestrojavanje lojalnosti unutar sistema punog nezadovoljnika koji sada dobijaju adresu na koju mogu da isporuče dodatni materijal protiv vlasti. Druga stvar koju ovi nalazi pokazuju je da bi Šapićev SPAS bio jezičak na vagi da ga nije progutao SNS - smatra Mrdalj.