U Ohridu se danas održava novi sastanak u okviru dijaloga Beograda i Prištine, na kojem će učestvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kosovski premijer Aljbin Kurti, uz posredstvo specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka. Sastanak će biti usredsređen na finalizaciju Aneksa o primeni Sporazuma EU o putu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.

Dan uoči sastanka, Atlantski savet iz Vašingtona održao je panel diskusiju o narednim koracima u dijalogu, osnovnom sporazumu, pregovorima o implementaciji. 

Bivši ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kameron Manter ističe da je, pored postizanja sporazuma Beograda i Prištine i okvira njegovog sprovođenja, veoma važno da se taj dogovor implementira na terenu. 

„Ne zavaravajmo se da je dogovor na papiru isto što i implementacija. Biće potrebno još mnogo posla i napora, i to drugačijih, koji se razlikuju od šatl diplomatije i potpisa. To će uključivati nevladine organizacije, civilne grupe, manjine u obe države, javno mnjenje, kako bi se zaista i implementirao dogovor”, rekao je Manter. 

^{Foto: Printscreen Youtube (Insajder)}

Manter je naveo da je veoma važno da kosovski Srbi razgovaraju sa predstavnicima kosovske vlade, jer takav dijalog doprinosi pragmatičnosti. 

On kaže da, kada se postigne dogovor o okviru implementacije, treba uključiti što više učesnika i spustiti priču na nivo zajednica, kako bi se zaista rešavala pitanja koja su važna. 

„U tom smislu, ako postignemo dogovor o okviru, optimista sam da se, ako se to uradi korektno, uz šire učešće, može doći do nekakvog dogovora”, naveo je Manter.

Rekao je i da Kosovo nije samo lokalna stvar, već da ima veze sa drugim pitanjima u Evropi. 

Upitan da li će sporazum Beograda i Prištine imati potencijalnog uticaja na Bosnu i Hercegovinu, Manter je rekao da treba odati priznanje Vučiću, Kurtiju, Lajčaku, Eskobaru, jer oni bar sede za stolom i pokušavaju da nađu rešenje, a da je sada teško zamisliti kakav bi uticaj rešenje kosovskog pitanja imalo na BiH. 

„Ovaj (evropski) model daje osećaj da postoji rešenje na terenu u međunarodnom kontekstu i da ovakve vrste problema mogu da se reše svuda", dodao je Manter.

On je rekao i da bi trebalo održati veliku diskusiju sa predstavnicima pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo o tome zašto to još nisu učinile i zašto nisu više uključene u rešavanje kosovskog pitanja.

Piščević: Mislim da je ovo momenat da se piše istorija 

Viši savetnik u Evropskom centru Atlanskog saveta Maja Piščević izjavila je da je optimista po pitanju sastanka Aleksandra Vučića i Albina Kurtija u Ohridu zato što se nada da će lideri, uz veliku podršku međunarodne zajednice, sada biti sposobni da se izdignu iznad svojih dnevnopolitičkih rejtinga. 

„Verujem da je to moguće, mislim da je ovo momenat i prilika da se piše istorija”, navela je Piščević i dodala da sutra ništa neće biti rešeno, ali da se mogu postići važni koraci. 

Ona je navela da se u srpskim medijima čuju dosta iracionalne kritike, reči poput „žrtva”, „ucena” i „izdajnici”. 

„Otvoreno je takmičenje u tome ko je veći patriota. Na jednoj strani je pitanje da li je Vučić veći patriota ako prihvati evropski dogovor ili oni koji odbijaju sporazum po svaku cenu. To je destruktivno i to je atmosfera u kojoj čekamo sastanak u Ohridu”, rekla je ona. 

Navodi da treba smanjiti očekivanja pred današnji događaj, ali da očekuje da će doći do nekakvog progresa. 

^{Foto: Miroslav Lajčak(Twitter)}

„Verujem da su pregovarači, ako ništa drugo, svesni da se strpljenje SAD i EU dolazi do kraja ako ne počnemo da razmišljamo konstruktivno. Ovde se postavlja pitanje da li ste pro-vučić ili anti-vučić, a ne gleda se u suštinu, a to je sporazum”, navela je ona.

Dodala je da, prema njenom mišljenju, Srbi sa severa žele da se integrišu jer je jedina alternativa tome masovna migracija. 

Na pitanje koliki je ruski uticaj u Srbiji, Piščević je navela da je teško razlučiti šta je čist srpski nacionalizam, a šta je inspirisano ruskim medijima.

„Jedna stvar koju sam primetila je da se vreme koje ruski radio Sputnik ima na radiju Studio B udvostručilo”, rekla je Piščević.

Vejvoda: Rat u Ukrajini postavio je potpuno novi okvir za dijalog

Visoki saradnik Instituta za društvene nauke u Beču Ivan Vejvoda oprezan je po pitanju susreta u Ohridu.

Vejvoda navodi da svi na Zapadnom Balkanu, uključujući Prištinu i Beograd, žele da postanu članice EU, te da, ako im je to zajednički cilj, moraju da se ponašaju u skladu sa pravilima i vrednostima EU. 

Kako dodaje, invazija Rusije na Ukrajinu postavila je potpuno novi okvir za dijalog. 

„Nema vremena za gubljenje, jer loš ruski uticaj u regionu može samo da se nastavi ako ne idemo napred. Ne bih bio iznenađen da sutra dođe do nekakvog iznenađenja, ali smo ipak bili prevareni previše puta u prošlosti. Ako su lideri obe zemlje ozbiljni kad je reč o evropskoj budućnosti i hoće da pomognu svojim građanima, onda će biti značajnog pomaka u ovom procesu”, naveo je Vejvoda.  

On je istakao da je puno angažovanje SAD i EU krucijalno. 

Suroi: Nema magičnog potpisa 

Albanski novinar i bivši poslanik iz Prištine Veton Suroi rekao je da je ispred nas težak proces i da ne treba podizati očekivanja da će se doći do nekakvog magičnog potpisa koji će ubrzati rešavanje svih problema. 

On očekuje težak proces kako bi se došlo do dogovora šta raditi dalje.

„ U fazi smo kada su velike sile i EU odlučne da podignu stvari na viši nivo i reše problem, a da li smo stvarno stigli tamo, nisam siguran", rekao je Suroi i dodao da je pitanje koliko će se obe strane angažovati, koliko se može smanjiti negativna energija koja postoji u oba društva, koja do sada nisu stvarala atmosferu mira, već mržnje.

On dodaje da bi najbolji ishod današnjeg sastanka bio da se ne stvori novi kamen spoticanja.