Treba znati da je za opoziciju u Srbiji suštinski problem kontrola izbora. Sve opozicione partije imaju vrlo slabu infrastrukturu i problem je što se vrlo mali broj ljudi u Srbiji bavi aktivno politikom. Svi su politizovani, pričaju o politici, ali članstvo partija je malobrojno i nema dovoljno lojalnih, pouzdanih kontrolora na biračkim mestima. I to je veliki problem, jer opozicija ima mnogo entiteta, mnogo partija i parapartija i suviše je fragmentisana, a Vučić je majstor fragmentacije, izjavio je za Federalnu novinsku agenciju (FENA), Zoran Panović, programski direktor Demostata.

Govoreći o izborima u Srbiji, koji će 17. decembra biti održani na različitim nivoima (parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim), Panović je za ovu sarajevsku novinsku agenciju naglasio da je iznenađujuće za birače koji su protiv Vučića i takođe ohrabrujuće za njih, ujedinjenje opozicije na listi “Srbija protiv nasilja”.

- Kao što je za desnicu u opoziciji loše što ne može da napravi jedinstvenu listu. A ne može da je napravi iz objektivnih i subjektivnih razloga. Zato se često, ako nema jedinstvene liste opozicije, a sad je nema na desnici, odmah javljaju sumnje ko je tu zaista opozicija. A oni realisti koji su malo skloni paranoji se plaše da li ima “spavača” i u proevropskoj opoziciji, ocenio je on.

Odgovarajući na pitanje zašto se u Srbiji ponovo održavaju vanredni izbori, Panović je podsetio da su prethodni parlamentarni izbori bili 3. aprila prošle godine zajedno sa lokalnim, ali sedam dana posle toga lider opozicije Dragan Đilas je imao sastanak s Vučićem, koji je njemu obećao vanredne beogradske izbore do kraja 2022, pošto se smatralo da legitimitet naprednjačke vlasti neće biti dobar u Beogradu, a Vučić je osetljiv na pitanje legimiteta.

- Taj dogovor nije ispoštovan, te će novi izbori za Beograd biti tek sad. A kada su u pitanju parlamentarni izbori, posle aprila prošle godine Vučić je rekao da će novi kabinet Ane Brnabić biti oročen na dve godine. Tako su beogradski izbori malo zakasnili od predviđenog, a parlamentarni  će biti malo ranije nego što se predviđalo, navodi Zoran Panović.

Što se tiče čestog raspisivanja vanrednih izbora u Srbiji, on ističe da su Vučićeva bitna tehnologija vlasti vanredni izbori. Tim vanrednim izborima on stalno produžava svoje mandate, a istovremeno drži stranku u tonusu, kao i svoje kadrove. I takva politika, uz određenu propagandu, mora da "neurotizuje" javni prostor u Srbiji, s time što je ove izbore sada vrlo jasno tražila opozicija i Vučić im je ispunio taj zahtev.

- Da ne budem ciničan, oko ovih vanrednih parlamentarnih i lokalnih izbora postoji konsenzus između vlasti i opozicije - kaže Panović.

Iako ovog puta predsednički izbori nisu u "paketu" s parlamentarnim i lokalnim, čini se, da će predizbornom kampanjom opet dominirati Vučić, da će se opet sve vrteti oko njega. Panović navodi da su predsednički izbori bili skoro, da Vučić ima legitimitet do 2017. godine, a na kraju je ispoštovao i "famozni" član 115 Ustava Srbije po kome predsednik Republike ne može obavljati neku drugu javnu funkciju. A javna funkcija je sigurno predsednik najjače partije.

- To je njegov prethodnik Tomislav Nikolić odmah uradio, ali je sebe time odmah marginalizirao. Kod nas je problem što taj Član 115 nije dobar. Nenormalno je da se najjača politička figura u Srbiji, a danas je to Vučić, depolitizuje. Glupo je očekivati da neko ima najveći politički autoritet, da pobedi na izborima, pa da se jednostavno povuče i svede na protoklarnu ulogu. Tako da je taj član Ustava loš - smatra Panović.

Sa druge strane, dodaje, Vučić je najjača politička figura u Srbiji i besmisleno je da ne predvodi listu svoje partije. Svi ostali naprednjaci imaju neuporedivo lošiji rejting i tu je apsolutna dominacija Vučića. Ta partija ima jasan princip subordinacije, ona je hijerhijska i liderska i tu nema nikakih dilema. Miloš Vučević koji je predsednik Srpske napredne stranke, kaže Panović, tu je više "jedna transmisija" Aleksandra Vučića.

Panović navodi da istraživanja javnog mnjenja pokazuju jasno da opozicija ima veće šanse u Beogradu, a vlast gledajući celu Srbiju van Beograda. Upozorava da tu, ipak, postoje nijanse u raznim urbanim centrima.

Zoran Panović smatra da u takozvanoj “desnoj opoziciji” Vučić i dalje ima kontrolni paket akcija.

- Pokazalo se da Vučić ima "spavače" u mnogim strankama. Istovremeno je tu i pitanje "moralne čvrstoće" koja kod mnogih političara i parapolitičara u Srbiji nije takva da mogu da odole "nepristojnim ponudama" iz vlasti, upozorava Panović.

Prema Panovićevom mišljenju, stranke vladajućeg bloka su vrlo organizovane, vrlo jake, a dolazak na vlast je uvek privlačan. “Takođe, Vučić je uspeo jednu stvar, da SNS iz 2011. i 2012. godine, koja se emancipovala od radikala Vojislava Šešelja i koja je pružila podršku Borisu Tadiću za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, više ne postoji”.

- Njen politički DNK je promenjen i sad se može govoriti o jednom procesu koji traje više godina - rešešeljizaciji SNS-a. Može se govoriti o tome da je sada SNS više održivi model radikala za ovo vreme, dok Vučić uspešno izbegava da napravi suštinsku grešku Slobodana Miloševića, a to je iracionalan sukob sa Zapadom, zaključio je u razgovoru za FENU Zoran Panović.