Mala kućna nabavka koju je obavila patrola Konzumera, krajem februara ove godine najpovoljnija je bila u Lidlu. Nešto skuplji bio je DIS, sledi Idea pa Univerexport a neznatno iznad njega, najviše cene imao je Maxi. Razlika na računima između “dva krajnja pola” iznosila je 665 dinara.

Nabavku istovetne grupe od 28 proizvoda iz kategorije prehrane i higijene, obavili smo i prošle godine, 24. i 25. juna, pre nego što je na snagu stupila uredba o ograničavanju trgovinskih marži. Ta Uredba o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, počela je da se primenjuje od 1. septembra 2025. a važila je do 28. februara ove godine i odnosila se na 23 grupe osnovnih namirnica. Na našem spisku je bilo 28 proizvoda koji su takođe bili obuhvaćeni uredbom - mleko i mlečni proizvodi, sveže meso i prerađevine, povrće, smrznuti program, sredstva za higijenu i ostale osnovne potrepštine poput ulja, šećera, brašna, testenina… U poređenju sa prošlogodišnjom nabavkom pre ograničenja marži, februarska patrola Konzumera ustanovila je da su računi u ovih pet lanaca, bilo zbog uredbe ili iz tržišnih razloga, u februaru bili u proseku niži za oko 400 dinara ili blizu 6%. Rezultati su ipak “šarenoliki” jer negde razlika u ceni između prve i druge kupovine iznosi 12%, u drugima je ona simbolična, tek 0,3%.

Raspon cena između lanaca u februaru bio bi primetno veći da na krajnji račun nisu značajno uticale akcijske cene. One su u nekim marketima obuhvatale i više od trećine proizvoda iz naše korpe, dok u drugim, iako je bilo dosta robe na sniženjima, sticajem okolnosti “promašene” su namirnice sa našeg spiska. Tako je u Lidlu bio samo jedan proizvod na akciji (tunjevina konzerva u komadima) i omogućavao je da račun bude na kraju niži za 34,50 dinara, dok je druga, uslovno akcija, bilo pakovanje od 250 grama maslaca definisano kao “specijalna ponuda” jer ga nema uobičajeno na policama. U DIS-u je devet akcija umanjilo konačan račun za 444,38 dinara a u Idei deset proizvoda sa sniženja omogućilo je uštedu od 488,07 dinara. Univerexport je, prema katalogu na akciji imao sedam proizvoda što je omogućilo da zbir na kasi bude za 244,80 dinara niži. Maxi je sa samo dve akcijske cene račun snizio za 88 dinara, ali je interesantno da je u katalogu akcija za taj period bilo označeno i da će se jogurt “Moja kravica” od litra prodavati za 149,99 dinara a kisela pavlaka od 400 grama za 139,99 ali to se nije potvrdilo i na računu gde su cene bile 172,99 odnosno 174,99 dinara.

Treba naglasiti da poređenje cena i traganje za najjeftinijim proizvodima nije jednostavan postupak ni za istraživače a još manje za obične potrošače. Ideja da se uporede cene istih brendova i iste gramaže u različitim trgovinskim lancima jednostavno je neostvariva. Nemaju svi iste brendove u ponudi, one najjače marke, koje se uglavnom nalaze na policama kod svih prodavaca, prilično su usaglašenih cena, što je navelo Komisiju za zaštitu konkurencije da pre više od godinu ipo dana, u oktobru 2024. godine pokrene postupak kako bi utvrdila da li je između četiri najveća lanca (Delez sa mrežom Maxi prodavnica, Univerexport, DIS i Merkator S) postojao kartelski dogovor o cenama za određene proizvode. Taj postupak je još u toku. Ali, ima primera i da se cene za iste brendove u okviru istog lanca razlikuju. Takođe, trgovine sa drugačijim poslovnim modelom, poput Lidla, koje nemaju širok asortiman u okviru jedne grupe proizvoda, idu na najpovoljniju marku u toj kategoriji pa po nižoj ceni plasiraju manje poznate proizvođače. Lanci imaju i svoje privatne robne marke koje su zbog nižih troškova mogu znatno jeftinije od brenda fabrike koja ih je proizvela za trgovinu.

Takva situacija otežava poređenje cena a jedno od rešenja je da se ide na proizvod približnog ili istog kvaliteta po nižoj ceni.

Drugi problem kod traganja za najpovoljnijom trgovinom je to što čak i isti brendovi nemaju uvek istu količinu proizvoda u pakovanju. Negde je, na primer “plazma” keks dostupan samo u kutiji od 150 grama, negde od 300 ili 400 grama. Stišnjena šunka istog proizvođača u omotu može da ima 300, 314, 330 ili 350 grama a šampon za kosu iste marke može da se spakuje u bocu od 330 ili od 400 mililitara. U takvoj situaciji, svodili smo cenu na zajedničku jedinicu mere, naprimer, na 300 grama, dok bi se efekat “veće pakovanje – manja cena” zanemario.

Ali, ono što dodatno otežava izbor najpovoljnije kupovine je činjenica da i tamo gde je račun najniži, nisu svi proizvodi jeftiniji nego u drugim trgovinama. Tako pavlaka “Moja kravica” od 400 grama  može da se nađe na akciji u Univerexportu za 159,99 ali i za 190 dinara u redovnoj prodaji u DIS-u. Jaja klase M, 10 komada najjeftinija su u našoj nabavci bila na akciji u Idei, 161,24 dinara (214,99 redovna cena) a najskuplja u Maxiju, 219,99 dinara. Pola kilograma svinjskog buta najpovoljnije je u tom trenutku bilo na akciji u DIS-u, 249,50 dinara (redovna cena 299,99) a najskuplje u Lidlu – 393,49 dinara. Pola kilograma junećeg buta moglo je da košta 624 u Idei ili 849,99 u Univerexportu ili Maxiju.

Najupečatljivija razlika u ceni je kod maslaca. On bi u Lidlu (da je pakovanje imalo 200 a ne 250 grama) koštao 279,59 dinara što je najniža cena u poređenju sa druga četiri marketa. U Idei je cena iznosila 398,99 a u DIS-u gde je bio na akciji 399,99. U Univerexportu je pakovanje imalo 125 grama a da je bilo od 200, koštalo bi 470,38 dok je u Maxiju cena bila 439,49 dinara.