Hamas je surovim napadom 7. oktobra svesno želeo da isprovocira odgovor Izraela kako bi, između ostalog, onemogućio pomirenje te zemlje sa arapskim državama, poput Saudijske Arabije, koja je ključni igrač, a sa kojom je već najavljeno istorijsko pomirenje, navodi u emisiji Pola sata Demostata Petar Bošković, koji je više puta boravio u mirovnim misijama srpske vojske na Bliskom istoku.

On podseća da je Izrael već otoplio odnose sa drugim arapskim državama u okruženju, poput Egipta, Libana, Jordana, svestan da, kako bi završio "posao kod kuće", odnosno rešio palestinsko pitanje, mora da se obezbedi da ga ne napadaju komšije.

Upravo u tome leži ključ napada Hamasa na Izrael. 

"Takvi dogovori smetaju Iranu i, naravno, Hamasu. Kada kažem Hamas i Iran, sklon sam tome da stavim znak jednakosti. Da nema Irana, Hamas bi teško funkcionisao bez podrške u svakom smislu. VIdimo da se oni sada ogradjuju, to je jezik koji je Iran razumeo - da ne sme priznati da daje podršku, ali na terenu vidmo da stoje iza toga, jer Hamas nema kapacitete da sam ovakvu stvar izvede", navodi Bošković. 

Ističe da je Hamas tačno znao gde udara i da je išao na reakciju Jevreja, kako bi uvukao u konflikt kompletan arapski svet.

On navodi da je surovost Hamasa i to što je učinjeno 7. oktobra do juče bilo nezamislivo i dodaje da Jevreji priznaju borbu naoružanih ljudi protiv naoružanih, ali da im je porodica najsvetija i da posle pokolja koji su doživeli neće imati milosti.

Podseća da je u dosadašnjim sukobima poginulo 1.200 ljudi sa izraelske i oko 1.500 sa palestinske strane, te da je za 72 sata Izrael okupio 300.000 rezervista, koji su spremni da se bore za zemlju za koju smatraju da im pripada, u istoj meri u kojoj i Palestinci smatraju da pripada njima. 

Na pitanje da li možemo da očekujemo dizanje arapskog sveta protiv Izraela,  Bošković odgovara trenutno ne, ali dodaje da ćemo to videti u narednom periodu, za dve nedelje, podsetivši da Hezbolah i Hamas sarađuju kada je u pitanju Izrael i žele da otvore front iz Libana. 

"Naravno, Iran stoji iza svega, nemojte da imate dilemu. Što se tiče logistike, filozofije", navodi on.

On ističe da je jedini lakmus papir i stabilizator Amerika, koja je već poslala nosač aviona i više brodova u Sredozemno more, kao jedina snaga koja može stvari držati pod kontrolom, kako sukob ne bi eskalirao.

Dodaje da je SAD u tesnoj vezi i sa Saudijskom Arabijom, ali da se mora imati na umu da je SAD već rasprostranjena na dva, tri fronta i da posustaju. 

"Ovo odgovara Rusiji, jer će tenzije malo splasnuti, a najviše profitira Kina, koja čeka. Oni su stare čekalice, njima se ne žuri, čekaju svoju priliku, a Tajvan je njihova opsesija, koja će biti sledeće žarište", navodi on.

Upitan kako je moguće da Mosad nije na vreme reagovao i prikupio podatke, Bošković navodi da se ne bi igrao kada je jedna od dve najozbiljnije obaveštajne službe na svetu u pitanju, ističući da se njihovi obaveštajni podaci sigurno ne mogu uporediti sa, recimo, onima koje je dobio Vladimir Putin pre nego što je izvršio invaziju na Ukrajinu. 

"Nema teorije da je neko potkupio pripadnike Mosada ili stavio skramu preko očiju Mosada. Više sam sklon da verujem da ništa nije slučajno, da je dara prevršila meru i da je ovo jedan od načina da Gazu za sva vremena očiste. Mislim da oni idu poput Nagorno-Karabaha na egzodus, raseljavanjem, da što manje ljudi ostane u Gazi. Bude li kopnena ofanziva, bojim se da su tražili legitimitet od celog sveta, da ceo svet stane iza njih i vidim da su u tome uspeli", navodi on.

On ističe da je i Evropa svesna šta ima u svom dvorištu, naročito Nemačka i Francuska, koje imaju na milione muslimana. 

Na pitanje da li će svet dozvoliti i humanitarnu katastrofu u Gazi, Bošković dodaje da prećutno hoće. 

Upitan da li treba strahovati od terorističkih napada u Evropi, koji bi bili neka vrsta odgovora na ono što se događa u Gazi, Bošković kaže da akcija rađa reakciju i da će određene ćelije koje sigurno postoje u Evropi predstavljati izazov i opasnost, zbog koje će posvećeno morati da rade službe bezbednosti, posebno u Francuskoj, Nemačkoj i Britaniji. 

Govoreći o mogućoj kopnenoj invaziji, Bošković kaže da to zavisi od proračuna gubitaka, između ostalog, ali i navodi da će se u tom slučaju pokazati da su izraelski oficiri mnogo humaniji od Hamasa. 

Bošković je podsetio da se izraelsko-palestinsko pitanje rešava godinama i da je ranije u tome učestvovao i lider PLO Jaser Arafat, te Fatah, koji su vodili potpuno drugačiju politiku od Hamasa.

Pravi i poređenje sa konfliktom Beograda i Prištine.

"Ako bismo to poredili kao zamrznuti konflikt sa našim na Kosovu, ja bih rekao da nije isto razgovarati sa Rugovom i Demaćijem. To su te razlike. Kao što je Kurti učenik Demaćija i ne može pobeći od te politike, kao što je Vučić učenik Šešelja i ne može pobeći od te politike", navodi on.

Rusiji nismo uveli sankcije ne zato što ih volimo - nego da ne idemo u EU 

Bošković, član opozicione stranke Srbija centar, navodi da je slučaj u Banjskoj bio ogroman šamar Srbiji i prst u oko Evropi, jedan diletantski pokušaj sa ljudima koji, kako kaže, nemaju ni kapaciteta ni obučenosti da odrade to što su hteli. 

"Ovo što je uradila naša vlast je katastrofalno za ljude dole", navodi Bošković i dodaje da je to još jedan u nizu promašenih poteza. 

On kao još jedan promašeni potez vidi to što je Beograd povukao sve ljude iz institucija i tako ostavio brisani prostor za Kurtija da radi šta mu je želja.

Bošković ocenjuje i da su Beograd, kosovske vlasti, kao i strane vojne službe, znale šta se dešava u Banjskoj, te dodaje da su svi ti događaji dali legitimitet kosovskoj policiji da radi ono što sada čini - pretresa i ponovo maltretira Srbe. 

On navodi da Evropa ne razume pravdanje postupaka Milana Radoičića, nekadašnjeg potpredsednika Srpske liste koji je preuzeo svu odgovornost na sebe, ali da razume, nažalost, ono što Kurti govori - a to su borba protiv terorizma i kriminala. 

Bošković navodi da je kosovski problem jedna vrsta zamrznutog konflikta, ali ne kao na Kipru, gde postoje institucije, razvija se turizam, kultura, sport... 

Upitan kako vidi dalji razvoj događaja i sudbinu Milana Radoičića, Bošković kaže da postoje dve varijate. 

"Ako Evropa i svet prihvate Radoičića kao jedinu odgovornost, onda je Vučić još nešto dužan na šta mora da odgovori i da završi. Ukoliko ne prihvate, znači da je to kraj Aleksandra Vučića", navodi on.

On dodaje da smatra da bi Radoičić, ali i cela grupa, trebalo da budu osuđeni, ali ipak ističe da mu nije važno šta će biti sa Radoičićem ili Vučićem, već sa položajem Srbije, za koji je i ranije rekao da je u diplomatskom smislu gori nego za vreme Miloševića. 

"Mi opet ne koristimo priliku. Umesto da prepoznamo situaciju da Evropa želi proširenje jer je promenila politiku zbog Ukrajine i Moldavije i da će sigurno da rešava pitanje Balkana, mi ponovo radimo isto što je radio Milošević - svet na jednu, mi na drugu stranu. I onda dolazite do zaključka da Rusiji nismo uveli sankcije ne zato što ih volimo, nego da ne bismo išli u Evropu", navodi Bošković. 

On dodaje da se Srbija gura u sankcije ako ne smeni određene funkcionere, poput direktora BIA i ne osudi Radoičića, ističući da će te mere pogoditi obične ljude, dok elita neće patiti.

Priča o povratku vojske na Kosovo je zamajavanje naroda 

Na pitanje da li bi položaj Srba na KiM i njihovi problemi bili lakše rešivi i drugačiji da je Srbija, hipotetički, u NATO, Bošković kaže da bi sve bilo lakše kada bi Srbija iskoristila kapacitet u kojem jeste, a to je Partnerstvo za mir. 

"Da smo iskoristili Partnerstvo za mir u punom kapacitetu u kojem smo mogli, drugačije bi bilo, ali ne možete ići na Kfor, na barikade i ne sarađivati u punom kapacitetu. Jer Banjska je bila još jedan scenario da se ponovo digne tenzija, ali to je bila loša procena", navodi on.

Ističe i da je povratak srpske vojske na Kosovo, o kojem se stalno priča, zamajavanje naroda i stalna mantra koja se plasira na uštrb srpskog naroda na KiM. 

Bošković je, upitan da uporedi stanje vojske i položaj srpskog vojnika od vremena SFRJ, preko Miloševića, Tadića pa do Vučića, rekao da je stanje neuporedivo, te da je vojska sada izgubila sve moguće benefite, poput adekvatno plaćenog prevoza, toplog obroka, regresa, zbog čega se suočava sa velikim odlivom ljudi.

Kao primer je naveo da je dnevnica vojnog lica 2012. godine bila 2.600 dinara, a da je danas 500 dinara, te da stručnjaci koji rade u vojsci zarađuju neuporedivo manje novca nego što bi zarađivali da su zaposleni u drugim sektorima, poput IT. 

"Ako želite da podignete vojsku, džabe naoružanje, oprema, džabe tenkovi - imamo 250 tenkova, a ni 50 posada, a da ne govorim o pilotima. To je greota i Bogu plakati šta su uradili ljudstvu", zaključuje Bošković.