Položaj pojedinih, ranjivih kategorija žena na tržištu rada, poput smohranih majki, osoba sa invaliditetom i Romkinja, i inače je nepovoljan, a svaka četvrta jedinica lokalne samouprave (JLS), posmatrana kao poslodavac, u svojim organima ne zapošljava ni jednu od navedenih grupa, pokazalo je istraživanje o usklađivanju rada i roditeljstva koje je sprovelo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac. Ipak, veliki deo anketiranih opština, njih čak 92 odsto, izjasnio se da je spremno da aktivno podrži, posreduje i pomogne u nalaženju posla i zapošljavanju nezaposlenih majki na svojoj teritoriji. U tome, većina njih očekuje podršku ali i finansijsku pomoć države. O istraživanju, koje je deo projekta „Jednaki - ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“, razgovaramo sa koordinatorkom projekta, demografkinjom Gordanom Bjelobrk.

- Više od 24 odsto opština i gradova, što je gotovo četvrtina, trenutno ne zapošljava ni jednu od pomenutih ranjivih grupa žena. Najveći je broj onih koje pri zapošljavanju prednost daju samohranim majkama (40,5 odsto). Među zaposlenima 16,2 odsto opština ima i samohrane majke kao i žene sa invaliditetom, dok pored ove dve grupe i Romkinje zapošljava tek 13,5 odsto, navodi podatke Bjelobrk.

Kako dodaje, najmanje je onih lokalnih samouprava (5,4 odsto) koje trenutno zapošljavaju istovremeno i samohrane majke i žene Romske nacionalnosti.

Međutim, Bjelobrk napominje da su opštine u upitniku istraživanja pokazale visok nivo društvene odgovornosti, s obzirom da je većina spremna da ubuduće strateški razmišlja o zapošljavanju kategorija žena koje su u nepovoljnom položaju na tržištu rada, ali i mnogim drugim aktivnostima kojima bi se olakšala pozicija zaposlenih roditelja male dece, i postiglo efikasnije usklađivanje posla sa roditeljstvom.  Iznenađujuće, prepreke tome nisu uvek samo finansijske, sudeći po odgovorima JLS, ali se ipak najveći deo opština i gradova izjasnio da bi u bilo kakve poduhvate te vrste, ušao najpre uz pomoć države i njenih institucija.

- Na pitanje o tome koje bi konkretne aktivnosti država trebalo da preduzme kako bi ih stimulisala da aktivno učestvuje u sprovođenju mera u vezi sa usklađivanjem rada i roditeljstva, najveći procenat JLS koje su učestvovale u anketi (37,8 odsto) odgovorio je da bi medijska promocija porodično odgovornih gradova ili opština mogla da bude značajna stimulativna mera. Na drugom mestu su ekonomski podsticaji, podržani od 35,2 odsto ispitanika, dok 27 odsto njih smatra da bi poreske olakšice učinile da se veći broj JLS angažuje oko aktivnijih mera usmerenih na porodice i njihovo poslovno okruženje, navodi Bjelobrk.

Samo deo istraživanja, koji je predstavljen u ovom tekstu, rezultat je upita koji su popunjavali zaposleni i zaposlene u organima gradskih i opštinskih uprava, među kojima su žene dominantno brojnije, sa čak 74,6 odsto, a što i jeste prosečna struktura po polu u svim loklanim samoupravama.  Zaposleni i zaposlene koji su učestvovali u anketi su roditelji sa decom predškolskog i mlađeg školskog uzrasta. Istraživanje o usklađivanju rada i roditeljstva organizovano je sa ciljem da se prikupe informacije o problemima s kojima se svakodnevno suočavaju JLS i zaposleni roditelji koji pokušavaju da usklade svoje radne i porodične obaveze, kao i informacije o stavovima lokalne samouprave i njihovoj spremnosti na društveno odgovorno delovanje prema najbitnijim članovima društvene zajednice, kroz podršku zaposlenim roditeljima s malom decom.

DISCLAIMER:

Ovaj tekst je izrađen uz finansijsku podršku Evropske komisije. Za sadržaj teksta isključivo su odgovorni Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacija Ana i Vlade Divac i ne može se ni pod kojim okolnostima smatrati da ovaj tekst predstavlja stavove Evropske komisije. Projekat „Jednaki - ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“ finansiran je iz programa Evropske unije „Prava, jednakost i državljanstvo (2014-2020)“.