Upitan da li bi Nestorović, kada bi se odlučio da izađe na izbore, mogao da uzme značajan procenat glasova, imajući u vidu broj onih u Srbiji koji iz različitih razloga ne žele da prime vakcinu, što je trend i u celom svetu, politički analitičar Dejan Bursać ocenjuje da bi to mogla da bude negativna posledica toga što vlada očigledno ne forsira nikakve antikovid mere da se ne bi zamerila tom biračkom telu. 

- Onda se sa jedne strane to biračko telo oseća osnaženo, jer misle da su u pravu, čim nema nekakvih mera i misle da su jaki. Sa druge strane, razni ti "vračevi" i "druidi" osete to i vide da bi mogli napraviti, što ime za sebe, što politički profit i slično - navodi Bursać. 

On smatra da takve priče nisu održive dugoročno, te da je reč o kratkoročnim temama koje naiđu sa pandemijom. Bursać ne misli da iko na tome može da dugoročno da gradi političku platformu. 

- Ali, činjenica je da je to sada aktuelno i da bi neko mogao da profitira. Sad vidimo da tu ima i političkih stranaka koje pokušavaju da uđu u to telo. (Pokret) Dosta je bilo i još neke stranke koketiraju. Dosta je bilo ide direktno, dok ostali ponekad koketiraju sa tom pričom - obrazlaže Bursać. 

On nije siguran da bi jedna osoba mogla sve te glasove da pokupi, ali kaže da bi mogla da napravi neki manji rezultat. Pod manjim rezultatom, Bursać podrazumeva dva do pet odsto podrške, ali napominje da je njegova procena "odokativna", te da nije bazirana na nekom konkretnom istraživanju. Upitan konrektno o šansama Nestorovića, on podseća da je on bio jedan od najviše eksponiranih. 

- Moguće je ako izađe da proba da napravi za sebe ime i da ostvari, to možemo nazvati uspeh - da neko ko prvi put izađe na izbore uzme dva, tri ili četiri posto. To je sto hiljada glasova, to nije mala stvar - ukazuje Bursać. 

Na pitanje da li je u interesu vlasti da na izborima ima čoveka koji će da "otkine" makar dva odsto od biračkog tela koje je antivakcerski nastrojeno, Bursać odgovara da nije siguran koliko im je tako nešto u interesu. 

- Zato što antivakcersko biračko telo nije nužno opoziciono. Nije nužno ni za vladu, to su ljudi sa raznih strana. Sa druge strane, vlasti u ovom trenutku nekako i odgovara da opozicija uđe u skupštinu. Malo njih, možda eventualno dve liste sa po tri-četiri poslanika, ali da se vidi ipak da ima neke demokratije i pluralizma nakon bojkota i ovog praktično jednopartijskog parlamenta koji imamo - zaključuje Bursać. 

Zbog toga, on dodaje da nije siguran da bi vlasti odgovaralo da neko dodatno deli te glasove, kada opozicija i onako relativno loše stoji.