Najverovatnije objašnjenje za to što Srbija nije odmah potpisala zajedničku izjavu Stejt departmenta jeste Kosovo. Pritisak iz Vašingtona izaziva tenzije u bilateralnim odnosima i Srbija nije bila voljna da pokaže automatsku solidarnost sa SAD, za razliku od svojih balkanskih „pandana“, poput Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore, poručuje Timoti Les, saradnik Demostata sa Univerziteta Kembridž, upitan zašto je našoj državi trebalo nekoliko dana da se prikloni  američkom dokumentu o „mirnom napuštanju Avganistana“. 

Tu inicijativu, u kojoj se navodi da „građani Avganistana zaslužuju da žive bezbedno, dostojanstveno i sigurno“, i apeluje na sve strane da omoguće miran izlazak iz zemlje svima koji to žele, pre Srbije potpisalo je stotinak država s različitih kontinenata, uključujući i najveći deo našeg regiona.

Prema Lesovom mišljenju, Srbija nema interes da pomaže Sjedinjenim Državama da spasu „jedan od svojih projekata izgradnje nacija (državotvornosti), započet pre dve decenije“. „Ti projekti SAD, kada je reč o Balkanu,vodili su tome da Srbija izgubi Kosovo“, kaže on.

Timoti Les ističe da je „Beograd takođe bio obazriv da ne naruši svoje odnose sa Rusijom i Kinom, čija podrška je Srbiji potrebna, a koje nisu potpisale zajedničku izjavu Stejt departmenta“.