Utvrđeno je da većina većina mladih Rusa ne odobrava rat, dok ta podrška raste s porastom broja godina ispitanika.

Istraživanje koje je sproveo tim nezavisnih sociologa i analitičara pokazalo je da 59 odsto ispitanika u Rusiji podržava aktuelnu vojnu invaziju na Ukrajinu, dok se 22 odsto njih protivi ratu. Istovremeno,  73 odsto onih koji podržavaju rusku invaziju na Ukrajinu u “visokom stepenu” ili “potpuno” veruju zvaničnim ruskim izvorima, dok je glavna emocija koju osećaju korisnici društvenih medija u Rusiji, bilo da su za ili protiv rata, “empatija prema Ukrajincima” (30,4 odsto ispitanika). S druge strane, samo 2,4 odsto korisnika društvenih mreža navelo je da je kritički nastrojeno ili da oseća prezir prema Ukrajincima.

Istraživači su utvrdili i da većina mladih Rusa ne odobrava rat, dok ta podrška raste s porastom broja godina ispitanika. Dobijeni su sledeći rezultati: u starosnoj kategoriji koja obuhvata ispitanike između 18 i 29 godina ratu se protivi 40 odsto njih, u kategoriji između 30 i 41 godine protivljenje je iskazalo 30 odsto njih, u kategoriji između 42 i 53 godine njih 18 odsto, u kategoriji između 54 i 65 godina njih 14 odsto, dok se ratu protivi 11 odsto ispitanika starijih od 66 godina.

ASOCIJACIJE NA “VOJNU OPERACIJU” 

Najčešće asocijacije ispitanika na “vojnu operaciju” bile su “razoreni gradovi, hiljade ubijenih vojnika i civila”, dok su drugi izjavili da “iskreno veruju da će Ukrajinci s radošću dočekati oslobodice”. Takođe, pokazalo se da većina Rusa, naročito onih starije dobi, već godinama nema pristup nezavisnim medijama, pa, stoga, veruju onome što je propagandom “usađeno” u njihovim umovima. Ilustracije radi, oni maltene ništa ne znaju o granatiranju civilnih objekata, i “sigurni su” da su “jedini Ukrajinci koji se opiru ruskoj intervenciji ekstremni ultranacionalisti”. Štaviše, Rusi se, zapravo, plaše rata, a većina njih ne smatra Ukrajince nepriateljima i veruje da “ono što radi ruska vojska jeste pružanje prijateljske ruke bratskom narodu”.

PROPAGANDA KREMLJA 

Istraživači navode da Rusi od vlasti svakodnevno čuju sledeće tvrdnje: ne vodi se nikakav rat; specijalna operacija koja je u toku u Ukrajini usmerena je striktno na vojnu infrastrukturu fašista koji su oteli vlast u Kijevu kako bi zastrašili i porobili narod; mi se borimo za našu slobodu i slobodu ukrajinskog naroda; Ukrajinci rado dočekuju rusku vojsku, jedine koje se protive su nacističke grupe i vojne snage koje kontroliše fašistički režim u Kijevu; Rusija nije prva udarila, mi smo reagovali na ukrajinsku agresiju; Ukrajina godinama sprovodi genocid nad Rusima u Donbasu; Rusija nije započela rat, već želi da ga okonča; civile i civilnu infrastrukturu napadaju samo ukrajinski provokatori;

gubici ruske vojske su minimalni; da nije bilo ruske operacije, NATO i nacisti bi veoma brzo napali i sproveli genocid nad ruskim i ukrajinskim narodom.

POSTOVI NA DRUŠTVENIM MREŽAMA 

Analitičari “Tazerosa” (Tazeros Global Systems) analizirali su i dinamiku i sadržaj poruka ruskih korisnika na društvenim mrežama, bilo da se  njima iskazuje podrška ratu, bilo da je reč o protivljenju tome, i utvrđeno je da oko 30 odsto Rusa saoseća sa Ukrajincima.

BEZ PRISTUPA NEZAVISNIM INFORMACIJAMA 

Istraživački tim ocenio je da je većini Rusa onemogućen pristup nezavisnim informacijama. Kako se ističe, nekoliko godina pre početka rata “ogromna većina nezavisnih medija” označena je od strane režima kao “strani agenti”. To je učinjeno da bi se podrilo poverenje javnosti u njih, a značilo je i zabadanje nosa u lični život i profesionalne aktivnosti novinara. Štaviše, ruski mediji koji su odbili da slede uputstva o cenzuri koja podrazumeva zabranu da se rat naziva tim imenom, zatvoreni su već tokom prve sedmice rata u Ukrajini, a u školama nastavnici su primorani da drže specijalna predavanja o “operaciji” u Ukrajini ruskoj deci. Propaganda je, u isto vreme, pokrenuta na društvenim mrežama u Rusiji, dok je ruska Duma donela zakon o zabrani “analize i širenja lažnih vesti” o akcijama ruskih vojnih snaga, sa pretnjom zatvorskom kaznom od tri do 15 godina, i mnogi nezavisni izvori su diskreditovani.

VOX POPULI 

U telefonskoj anketi koja je rađena u okviru istraživanja nezavisne grupe sociologa i analitičara, jedna sedamdesetogodišnja Ruskinja koja živi na selu izjavila je, između ostalog: “Ja pripadam generaciji koja je radila sa Ukrajincima, veoma ih poštujem… Mi smo igrali ukrajinske igre, pevali ukrajinske pesme, veoma cenim Ukrajinu. Verovali ili ne, niko u Ukrajini nikada mi nije učinio ništa nažao… Žao mi je naše dece koja se tamo sada bore, dece na obe strane. Moj unuk ima 20 godina, a sin 43, mnogo se plašim da će obojica biti regrutovana. Ali, naravno da podržavam vojnu operaciju u Ukrajini - treba da zbacimo s vlasti tamošnji režim, da omogućimo pravim Ukrajincima da žive, Ukrajincima koje volimo”.

Odgovarajući na ista pitanja, šezdesetčetvorogodišnja Ruskinja koja živi u gradu navela je:”Naravno da ne želimo rat… Mi znamo šta je rat. Preživela sam dva rata, ne želim da se bilo kome isto dogodi. Kako neko, uopšte, može da podržava rat? Ja želim mir na zemlji, želim da moji unuci i deca žive… Ne, nikako nisam za rat”.

METODOLOGIJA I KLJUČNI NALAZI

Navedeno istraživanje grupe nezavisnih stručnjaka sprovedeno je u periodu od 24. februara do 4. marta, korišćenjem telefonskih anketa, i analizom niza “otvorenih” izvora, uključujući društvene medije. Dobijeni su sledeći ključni nalazi: oko 51,8 odsto Rusa podržava vojnu akciju, dok je 30 odsto njih protiv toga; Oko 20 odsto (19,3 odsto) Ukrajinaca upućuje uvrede Rusima putem društvenih mreža, dok  16,8 odsto Ukrajinaca poziva Ruse da protestuju protiv rata, a 13,1 odsto Ukrajinaca je srećno što je  ruska rublja umnogome oslabila prema dolaru; Kada je reč o Rusima koji podržavaju vojnu akciju, 15,7 odsto njih je zabrinuto za rusku ekonomiju, dok je 14,5 odsto njih kritički nastrojeno prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, a 7,3 odsto njih želi da bude poslato još ruskih vojnika u Ukrajinu.