Povod za razgovor sa Ivanom Vejvodom, stučnjakom za međunarodne odnose, su nedavno održani izbori u Mađarskoj i efekat koji će oni imati na odnose unutar Evropske unije i NATO-a, ali i na dešavanja u Srbiji.  

Komentarišući sličnost između Srbije i Mađarske, Vejvoda kaže da je “Mađarska punopravna članica Evropske unje i punopravna članica NATO-a. To je potpuno jedna druga dimenzija i u političkom, i u geopolitičkom, i u geostrateškom smislu. Mađarska nije i pod Orbanom osporavala ta svoja članstva u zapadnom bloku”. 

Sa druge strane “Srbija nije niti članica, ona je kandidat, već predugo, skoro 14 godina, i nije članica NATO-a, mada je u programima NATO i ima mnoge vojne vežbe sa NATO-om”.

Paralelu između Srbije i Mađarske vidi u ekonomskoj zavisnosti, obe države, od investicija i trgovine sa Evropskom unijom. Kao primer navodi četiri velike nemačke fabrike automobila (Volkswagen, Audi, Mercedes, itd.), ali i to da “Mađarska privreda zavisi od tih investicija i od miliardi koje je Evropa uložila u Mađarsku.”

“Srbija jeste na neki način u Evropskoj uniji zbog ekonomske povezenosti. Srbija ne bi opstala da nemamo te ekonomske, privredne i investicione odnose, i zato i ova vlast pokušava nekako da balansira između nekih svojih želja za “izuzetnoću” i da ostane privržena, ponavljajući svaki dan, da je strateški cilj Srbije da se pridruži Evropskoj uniji”, ocenjuje Vejvoda. 

Iako postoji mogućnost blokiranja milijarde i po evropske pomoći Srbiji zbog usvajanja tzv. Mrdićevih zakona, on očekuje da će Vlada Srbije povući ove zakone, ali tek nakon što Venecijanska komisija izrazi svoje mišljenje. 

Zaključuje da je “primer Mađarske, kao članice Evropske unije koja je sebi dozvolila da nazaduje u demokratiji, da zarobi državu, bio nekakav primer i za druge, pa i za Srbiju. Možete da budete kandidat za Evropsku uniju, možete biti čak i članica, i da ne morate da poštujete sve te fundamentalne vrednosti, ljudska prava, vladavinu zakona, autonomiju univerziteta, slobodu medija. To je sada skinuto kao mogućnost, zato što je Orbanova vlast poražena, i što Evropa, kako se to kolokvijalno govorilo, niko u Evropskoj uniji, mnoge članice, da li su to iskazivale jasno ili nisu, nisu želele novog Orbana za stolom u Briselu”.

Vejvoda smatra da je na svakoj zemlji kandidatu “i na Srbiji je da dokaže i pokaže da je zaista spremna da uradi te neophodne demokratske reforme. To je vladavina prava, to je poštovanje podele vlasti između zakonodavne izvršne i sudske, i da postoji ta teža i ravnoteža koja u Srbiji danas ne postoji. Zato se 4 godine ne pomeramo. Taj čuveni klaster, treći klaster, nije otvoren, zato što poglavlja 23 i 24 nisu ispoštovana, nije urađeno ono što je potrebno. Dok toga ne bude, možete vi da radite šta hoćete, i da izjavljujete, i da pomažete Ukrajini koliko hoćete, ali to nije dovoljno. Znači, taj neophodan uslov jeste da se ispoštuje vladavina prava.” 

Smatra da su odnosi između Srbije i Mađarske uvek bili dobri “od vremena kada je Zoran Đinđić bio predsednik Skupštine Beograda i Orban, te veze su bile dobre zbog dobrosusedskih odnosa. Istorijski su te veze uvek bile dobre, tako da ne verujem da će doći do nekih turbulencija u tom suštaštenom smislu da će sada biti neke netrpeljivosti. Na tom političkom nivou će siguno biti jedan oprezniji odnos i biće siguno preispitane mnoge ekonomske veze koje postoje”.

Pobeda Petera Mađara

Sagovornik Demostata smatra da je ovo “jedan veliki politički događaj za Mađarsku, za region, za Evropu, pa i globalno, iz mnogo razloga”.

Dvotrećinska većina koju će Peter Mađar imati u Parlamentu može da “preokrene mnoge stvari koje je Orban postavio. Orban je bio i kočnica u ujedinjenom stavu Evropske unije prema ruskoj invaziji na Ukrajinu. U NATO-u je koliko-toliko igrao igru sa ostalim članicama, nije bio tolika prepreka, a globalno je, zapravo, postao neka vrsta centra okupljanja konzervativnih snaga, ne samo u Evropi, nego i u Americi”.

Prema njegovim rečima, nakon 16 godina Viktora Orbana i njegove partije Fides na vlasti, rezultati ovih izbora su “očekivani u svakom pogledu”, jer je “Orban po mnogo čemu bio negativan izuzetak u Evropskoj uniji, jer je, po prvi put, došlo do nazadovanja demokratije”.

“Međutim, dogodilo se prvi put da je jedna zemlja članica, od tih 27 koliko ih ima danas, nakon izlaska Velike Britanije, krenula u suprotnom pravcu. Evropska unija nije znala kako da se nosi sa takvom jednom negativnom političkom dinamikom, i oklevala je, sve očekujući da će neki novi izbori od 2010. da dovedu do promene, da dođe opet neka demokratska vlast”, kaže Vejvoda.

Poljske izbore na kojima je poražena partija Pis i formalno-neformalni vođa te partije Kačinski, navodi kao još jedan primer da “se mogu takve konzervativno, pa i autoritarne vlasti, izborima promeniti”

Podeća da su “zemlje koje su se učlanile u Evropsku uniju, od početka pa do danas, udužile zbog jednog velikog mirovnog projekta, pre svega posle Drugog svetskog rata, ali i da bi napravili jednu porodicu demokratija, zasnovanih na vladavini prava i podeli vlasti”. 

Globalni uticaj Orbanovog poraza

Vejvoda ocenjuje da je Orbanov poraz imao globalni uticaj “zato što je Mađarska finansirala mnoge kozervativne institute, institucije, preko centra Matijas Korvinus. U Briselu imaju ispostavu, gde se okupljaju te desne snage i pokušavaju da utiču na vlade i na partije, koje bi mogle sa idejom, kako su to sami rekli, da promene Evropu iznutra. Mislim da je za sada to jedan projekat koji je izgubio svoju dinamiku, izgubio momentum.”

“I mnogi su kopirali Orbanov recept kako se autokratizuje vlast, kako se osvajaju mediji, kako se podela vlasti krnji, i stvara se jedna zarobljena država, gde i zakonodavna i sudska i izvršna vlast jednako misle i nema teže i ravnoteže”, smatra naš sagovornik. 

Objašnjava da je bilo “mnogo dimenzija gde je Mađarska zaista zastranila u pogledu vladavine prava.” Kao još jedan primer navodi da je “Mađarska pod Orbanom bila utočište za ljude koji su bili optuženi u svojim zemljama, pre svega, bivši premijer Severne Makedonije Nikola Grujevski, koji je tamo našao azil, i dva ministra prethodne Poljske vlade, ministar pravosuđa i još jedan. Peter Mađar je rekao da će verovatno da ih isporuči poljskom pravosuđu”. 

Odmrzavanje sredstava Mađarskoj

Upitan kojom brzinom će Evropska unija da odmrzne finansijska sredstva Mađarskoj i da li to zavisi od reformi koje Mađarska mora da sprovede, kaže da “će to dosta brzo da ide, čim se Vlada Petera Mađara odzvaniči u Mađarskom parlamentu. Mislim da će to dosta brzo da ide, s obzirom da je glavna prepreka bila činjenica da je vladavina prava bila osujećena.”

“Bilo je vladanje zakonima, koje je Orbanova partija uspostavila, a ne vladavina zakona”, kaže i dodaje da se očekuje sada od Mađarske da poštuje fundamentalne vrednosti, odnosno Kopenhaške kriterijume. 

Zaključuje da se ovim izborima “Mađarska vratila u glavni tok evropske demokratije”.