Uloga Evropskog parlamenta nije da donosi unapred smišljena rešenja već da posreduje u dijalogu u kojem političke partije mogu da dođu do sporazuma o pitanjima koja su im zajednička briga i interes. To je naša uloga u ovom procesu i to je ono što ćemo, u ime Evropskog parlamenta, raditi. Nadam se da ćemo kroz naš rad moći da doprinesemo opipljivim rezultatima međustranačkog dijaloga, odnosno unapređenju uslova za političko nadmetanje pre narednih parlamentarnih izbora, poručuje za Demostat Vladimir Bilčik, izvestilac za Srbiju Evropskog parlamenta, odgovarajući na pitanje šta očekuje da će biti postignuto u predstojećim diskusijama o unapređenju izbornih uslova u našoj državi. Bilčik će, podsetimo, pored evroposlanice Tanje Fajon i nekadašnjih članova EP Eduarda Kukana i Knuta Flekenštajna, posredovati u navedenom dijalogu.

Smatrate li da opozicione stranke u Srbiji treba da imaju zajednički dokument sa zahtevima na početku diskusija o poboljšanju izbornih uslova? Do sada smo videli nekoliko takozvanih „pregovaračkih platformi“, koje su predložile različite opozicione stranke i blokovi.

- Pozdravljam sve konstruktivne korake koji su preduzeti kako bi međustranački dijalog bio uspešan. Mislim da nije na meni da komentarišem o formatu ili alatima različitih političkih partija sada kada ćemo razmotriti njihova očekivanja i ciljeve u narednim sedmicama.

Programski direktor Demostata, iskusni novinar Zoran Panović, tvrdi da bi međustranački dijalog treba da bude direktno prenošen na javnim servisima (RTS i RTV). Šta Vi mislite o takvom predlogu?

- Pregovori moraju da proizvedu rezultate, a ne šou, i sa ovim ciljem na umu  mi ćemo posredovati u diskusiji o najboljem mogućem formatu za njihovo održavanje.

Da li zastupate stav da što je moguće više opozicionih stranaka treba da učestvuje u ovom dijalogu?

- Nadam se da će međustranački dijalog biti platforma za sve proevropske političke stranke koje su voljne da učestvuju na organizovan način u diskusijama o unapređenju uslova za političko nadmetanje u Srbiji i koje su voljne da učestvuju na narednim izborima. Ali, mi treba da diskutujemo o specifičnim modalitetima dijaloga u narednim sedmicama.

^{Foto: Demostat}

Koji je najkasniji mogući datum za početak diskusija u Srbiji?

- Mi smo spremni da počnemo što je pre moguće, što pre to bolje, jer imamo ograničeno vreme pre narednih izbora. Moraćemo da se sastajemo onlajn sve dok Evropski parlament ne ukine opšta ograničenja o našim inostranim misijama zbog aktuelne pandemije. Ipak, mi možemo da uradimo dosta pripremnog i organizacionog posla „na daljinu“ u narednim sedmicama i mesecima, kako bismo onda kada se sastanemo i fizički mogli da pomognemo da se ostvari dijalog usmeren na postizanje rezultata prilično delotvorno.

Kako gledate na tvrdnje predsednika srpskog parlamenta, Ivice Dačića da „nije siguran da će posrednici iz EP biti nepristrasni“ u predstojećem dijalogu?

- Međustranački dijalog uživa široku javnu i političku podršku u Srbiji od svog početka, 2019. godine. To je važan prioritet za institucije Evropske unije. Mi imamo posvećen tim iskusnih pregovarača koji su iznova pokazivali da su iskreni posrednici i koji predano rade kako bi pomogli Srbiji u njenom reformskom procesu i njenoj evropskoj budućnosti. Uveren sam da predsednik parlamenta Ivica Dačić takođe to zna.

Da li ste zadovoljni verzijom Vašeg Izveštaja o Srbiji koju je nedavno usvojio Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta?

- Kao i u svakoj političkoj situaciji, konačni tekst je kompromis, ostvaren tokom temeljnih pregovora sa drugim političkim grupama. Zadovoljan sam ishodom glasanja u Spoljnopolitičkom odboru: izveštaj je usvojen ubedljivom većinom i nadam se sličnom ishodu u krajnjem glasanju tokom plenarne sednice EP krajem marta.

Reforme su „alat“ za borbu protiv korupcije

Prema Vašem mišljenju, kakav je značaj amandmana u Izveštaju koji se odnose na Jovanjicu, Krušik, Savamalu?

- U Izveštaju mi apelujemo na Srbiju da ostvari ubedljive rezultate u istragama slučajeva visokog profila, poput navedenih, jer ih javnost pažljivo prati. I dozvolite mi da pomenem da su neki od ovih slučajeva već bili pomenuti u poslednjem Izveštaju Evropske komisije o Srbiji. Ipak, umesto da se fokusiramo na pojedinačni značaj ovih slučajeva, ja bih da istaknem strukturnu važnost  pominjanja ovih slučajeva, a koja se odnosi na potrebu za sprovođenjem ključnih reformi u domenu vladavine prava i pravosuđa. Evropska unija nekoliko godina apeluje na Srbiju da to učini. Upravo ove reforme mogu da „snadbeju“ Srbiju značajnim „alatima“ da se izbori sa korupcijom i mogu da pomognu da se ubrza opšti napredak Srbije na njenom putu ka EU.