Imali smo slučajeve da ljudi dolaze, pokazuju nam hrpu papirića (poziva za glasanje), i govore:“Vidite, našli smo ove pozive u svojim poštanskim sandučićima, za ove ljude koji žive u mom stanu, a ja te ljude nikada nisam video“. To je i generalno pitanje koliko je ljudi koji su dovedeni iz drugih mesta da glasaju, u različitim mestima u Srbiji, poručio je za Demostat Vladimir Bilčik, izvestilac za Srbiju Evropskog parlamenta i član međunarodne posmatračke misije na izborima koji su u nedelju održani u našoj državi. Ovaj evroparlamentarac iz redova Evropske narodne partije (EPP) kazao je u emisiji „Pola sata Demostata“ da takođe imamo pitanje „indicija, sumnji o kupovini glasova, i pronađeni su lažni glasački listići u kutijama, sa lažnim oznakama, ili sa pravim oznakama, ali na pogrešnim listovima papira“.

-Mi smo to zabeležili i imaćemo složenu ocenu naših posmatranja, u jednom opsežnom izveštaju, koji će biti objavljen u januaru. Dakle, važno je da nakon tih ocena vlast deluje u ovoj državi. Kao što sam rekao - mi smo posmatrali, bili smo kritički nastrojeni, slali smo poruke da pozdravljamo visoku izlaznost i relativno miran način vođenja izbora... Naravno, postojale su indicije pre ovih izbora da može biti problema, da  može da bude nasilja. Na primer, za glasače sa Kosova, postojala su pitanja „šta bi moglo da se desi“, da li će oni moći da glasaju na biralištima u centralnoj Srbiji i moći da se vrate kućama, ali Kosovo nije bilo tema na dan izbora, makar iz onoga što smo mi mogli da čujemo, što je dobra vest. Pored te dobre vesti, ima čitav niz „znakova pitanja“. Različiti posmatrači posmatrali su različite stvari, uključujući, na primer, pitanja koja se odnose na „Arenu“ u Beogradu. Mi smo čuli da se tu ljudi okupljaju, i navodno nije bilo dozvoljeno predstavnicima RIK-a  da uđu unutra, ali ja sam bio u Novom Sadu, i na putu iz Novog Sada kada su stigle glasine o tome, i bukvalno sam prolazio pored „Arene“ ali u tom trenutku se tamo ništa nije događalo, pa ne mogu da komentarišem, ukazao je Bilčik.

Prema mišljenju našeg sagovornika, „sva ta pitanja moraju da budu rešena, i treba naučiti lekcije koje će biti primenjene na narednim izborima“.

- Svim sporovima treba da se bave odgovarajuće institucije, i svi sporovi treba da budu rešeni odgovarajućim kanalima, koji su vezi sa ovim izborima, istakao je on.

Komentarišući proteste koji su počeli u ponedeljak u Beogradu, na kojima okupljeni zahtevaju da rezultati lokalnih izbora u glavnom gradu budu poništeni, kao i odluku predstavnika liste „Srbija protiv nasilja“ da počnu štrajk glađu, Bilčik je naveo:“Najpre je veoma važno reći da je naša posmatračka misija imala zadatak da posmatra prevremene parlamentarne izbore, mi nismo imali mandat da posmatramo lokalne izbore u Beogradu. Veoma je važno reći da ljudi u demokratijama imaju pravo da mirno protestuju, i na bezbedan način, ali, naravno, ti protesti ne treba da budu nasilni na bilo koji način. Protesti su deo demokratije. Ja takođe verujem da bilo kakvo rešenje za bilo kakav spor koji je u vezi sa ovim i bilo kojim drugim izborima, uključujući one koji su organizovani u nedelju u Srbiji, treba da bude pronađeno pomoću institucija“.

- Postoje prikladni kanali, uključujući Republičku izbornu komisiju, pravni kanali, sudovi, izveštaji, koji se već sastavljaju na osnovu onoga što smo i mi i brojni drugi posmatrači uočili na parlamentarnim izborima. Ja sam se ovde u Beogradu susreo i sa lokalnim posmatračima, koji su nadgledali sve izbore, uključujući beogradske. Mislim da to treba da bude sprovedeno na ispravan, sveobuhvatan način, bilo koji „znak pitanja“ o ovim izborima treba da bude rešen putem institucijama. Znam da su rezultati u Beogradu bili mnogo više „tesni“ nego rezultati parlamentarnih izbora, i videli smo brojne probleme na nacionalnim izborima. Stoga, važno je da ti problemi budu rešeni, uključujući, naravno, one koji su u vezi sa lokalnim izborima u Beogradu, kako bi građani Beograda izabrali one koji će upravljati gradom Beogradom tako da oni (građani) zaista prihvate rezultat, a to može biti postignuto samo putem institucija, smatra Bilčik.

Upitan može li se ovaj izborni proces nazvati „fer i regularnim“, imajući u vidu ocene posmatrača iz OEBS-a i Evropskog parlamenta da su uslovi bili nefer, da su javni resursi zloupotrebljavani, da regulatorna tela nisu bila efikasna, da je bilo mnogo slučajeva kupovine glasova, sagovornik Demostata je ukazao:“Mi smo upotrebili izraz „nepravedni“. Mi smo to koristili takođe jer mi nismo sudije na ovim izborima. Dakle, da li su izbori bili slobodni ili ne, treba da na kraju odluče relevatne ovdašnje institucije. To je deo zadatka javnih institucija u ovoj državi“.

-Ono o čemu smo mi izvestili, u zajedničkom saopštenju ODIHR-a, Saveta Evrope, ali i Evropskog parlamenta,  jeste veliki broj nepravilnosti i problemi koji se moraju rešiti. S jedne strane, videli smo visoku izlaznost, i ja želim da čestitam građanima Srbije koji su, zapravo, izašli na glasanje u većem broju nego prošle godine, 2022. To je uvek  dobro u demokratskoj trci. Izbori su, takođe, bili relativno dobro administrativno vođeni, na osnovu onoga što smo mi videli. Ali, da, postoji veliki broj slučajeva koja se odnose na  neregularnosti, poput onih koje ste naveli. Ja bih rekao da su tu bila prisutna dva pitanja kojima se treba pozabaviti, kada je reč o ovim izborima, ali i kao važna lekcija za naredne izbore. Jedan je niz strukturnih pitanja koja se odnose na ono što se dešavalo u periodu neposredno pre izbore,  mi smo saopštili da „teren za nadmetanje“ nije bio ravan, što je bilo uslovljeno dominacijom vladajuće stranke, usled snažnog prisustva u javnom prostoru, u medijima, kao i u javnim institucijama. I to treba da bude korigovano, to treba da bude rešeno, delimično i kroz promene koje se odnose na strukturna pitanja, do narednih izbora, konstatovao je Bilčik.

Govoreći o onome što je potrebno promeniti, Bilčik je naveo i da mediji moraju da zaista rade svoj posao, da je nužno „slobodno, nezavisno izveštavanje, da se novinari ne suočavaju s pretnjama“.

- Pored izveštavanja o onome šta radi Vlada,  postoji i dosta nezavisnog istraživačkog novinarstva. Novinari u suštini treba da analiziraju, procenjuju i komentarišu, a to je nešto čega mi nismo mnogo videli u medijima u Srbiji. Takođe, navešću nešto prema čemu sam veoma kritički nastrojen, i ja sam veoma razočaran, a to je da Regulatorno telo za elektronske medije, REM, nije dobro radilo svoj posao neposredno pred izbore. Oni se čak nisu susreli sa nama pomatračima, mi nismo dobili nikakve opsežne podatke, njihove procene o kampanji i  to je takođe znak slabih javnih institucija koje treba da nadziru, nadgledaju „teren“ za izbore. Dakle, to jedan segment koji se mora rešiti, to je zadatak novog parlameta, sprovođenje novih medijskih zakona, koji, takođe, daju novi zamajac REM-u, kada je reč o novom osoblju, novim institucionalnim strukturama. To je jedna strana pitanja. Druga strana se odnosi na ono što smo videli i šta smo posmatrali na dan izbora, na određene neregularnosti, ukazao je sagovornik Demostata.

Povodom naše konstacije da postoji snažna politička cenzura u Srbiji, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, koja je prisutna sve vreme, dok je situacija na Radio televiziji Srbije drugačija samo u vreme izborne kampanje, Bilčik je naveo:“Mi smo već u našem Izveštaju dali svoju ocenu o medijskoj situaciji i bavimo se medijima još otkako sam postao izvestilac EP za Srbiju. Izveštaji Evropskog parlamenta su jasni, to je bila i velika tema u međustranačkom dijalogu koji smo vodili pre izbora održanih 2020. i 2022. godine, mi smo takođe diskutovali o medijsku situaciju u dijalogu vođenom u parlamentu.Spremni smo da se angažujemo sa novim sazivom Narodne skupštine, da posredujemo u dijalogu u ovde, mislim da to pitanje treba da bude rešeno“.

- Novi parlament ima šansu da učini nešto u vezi s tim, kao i nova vlada. Znam da je opozicija snažno kritikovala moje izjave, ali sada će u parlamentu biti dva velika bloka - vladajuća većina i opozicija, koja je osvojila oko 23, 24 odsto glasova, što je šansa da se počne dijalog o važnim pitanjima, da se unapredi medijska situacija u državi. Kao što uvek kažem - postoje samo loši i dobri mediji, postoje samo loši i dobri mediji u privatnom vlasništvu, postoje samo loši i dobri državni mediji. U ovoj državi svi pričaju o „prorežimskim medijima“, o „opozicionim medijima“, ali to je apsolutno pogrešan pristup diskusiji o medijskoj situaciji jer oni koji su jednom deo vladajuće većine posle su deo opozicije. Mislim da svaki medij ima odgovornost da izveštava istinito, profesionalno. Treba kvalitetno, nezavisno i slobodno izveštavati o onome što se događa u državi, i postoji mnogo prostora da se to poboljša u Srbiji. To je veoma jasna poruka, ne samo ove posmatračke misije, već i nešto što prenosimo kao poruku evropskih institucija poslednjih godina. I ako se stvari ne promene, biće teško da Srbija napreduje na putu ka EU, a to je i jedan od razloga zbog kojeg smo angažovani u ovim diskusijama, kazao je Bilčik.

Povodom nalaza Demostata da postoji jak proruski sentiment i kampanja dezinformisanja, što je praćeno podjednako intenzivnom anti-EU i antizapadnom retorikom, ne samo u ogromnoj većini medija u Srbiji, već i u javnoj retorici najviših državnih zvaničnika, Vladimir Bilčik je rekao“Treba se efikasno boriti protiv dezinformisanja i manipulacija, koje vidimo u javnom prostoru, od strane mnogih političara širom Zapadnog Balkana. Širenje dezinformacija,manipulacija, laži mora zaista da bude zaustavljeno.

- Mislim da je jedan od „lekova“ postojanje snažnih, nezavisnih, profesionalnih medija. To je kičma svake demokratije. Ako to imate u državi, lakše je boriti se protiv širenja dezinformisanja. Takođe mi je drago da smo mi u Evropskoj uniji prošle godine usvojili Zakon o dodatnim digitalnim uslugama. To je deo evropskog zakonodavstva, a biće i obavezan za Srbiju kada se pridruži EU. Time se obezbeđuju dodatne i značajne smernice za borbu protiv dezinformacija, naročito onlajn platformi, koje imaju veliku odgovornost. Baš prošle sedmice smo postigli politički dogovor o novom evropskom zakonu o slobodi medija u EU, što je takođe nešto što će biti obavezno za Srbiju kada uđe u Uniju, i time se zaista daje strukturna podrška novinarskom poslu, ali i privatnim i javnim emiterima. To će stupiti na snagu kao evropski zakon kada ga izglasamo u Evropskom parlamentu, i mislim da će se to desiti u martu. Sve su to veoma važna poboljšanja. Dezinformisanje je kuga demokratskog života i mi treba da se delotvorno borimo protiv te kuge, napomenuo je ovaj evroparlamentarac.

Upitan da li ga ohrabruje činjenica da će posle ovih izbora biti preko 200 narodnih poslanika koji se zalažu za članstvo Srbije, od kojih se većina takođe zalaže za takozvani Ohridski sporazum, dok će biti oko 10 odsto parlamentaraca koji se protive i jednom i drugom, Bilčik je ocenio:“Mislim da naredni saziv parlamenta i vlade ima istorijsku šansu da radi bez prekida, u idealnom slučaju, cele četiri godine, na nekim veoma važnim promenama u ovoj državi. Postoje tri stvari koje Srbija mora da učini na svom putu ka Evropskoj uniji, jedna od njih su reforme, reforme i reforme, kao što sam već naveo - u oblastima vladavine prava i slobode medija, ali i u drugim segmentima“.

- Drugo, to je dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa. Da, postoje stvari koje očekujemo da će Priština uraditi. Jedna od njih je formiranje Zajednice srpskih opština, ali, vidite, potrebno je da Srbija gleda u budućnost, da se pomiri sa svojom prošlošću, jer mirenje sa prošlošću predstavlja uslov da se postigne dogovor o tome kako zaštiti živote svakog građanina, ali i Srbe koji žive na Kosovu. To može biti učinjeno samo na osnovu pravnoobavezujećeg sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, poručio je on.

Bilčik je takođe izrazio nadu da će ovaj saziv Narodne skupštine „vratiti Evropu nazad u srpsku politiku jer je Evropa sve više odsutna, iako je to ostao strateški cilj svih dosadašnjih saziva vlada“.

- Stoga, očekujem da će to učiniti nova vlada, a normalizacija odnosa s Prištinom je važan deo toga. Ja jesam uveren da će to biti na agendi i nadam se da će se to desiti i da će se, možda, vladajuća većina i opozicija oko toga ujediniti jer ova pitanja moraju da konačno budu rešena. Ne samo da se nadam već i znam da postoji istorijska šansa da se u narednim mesecima zaista razmotre ta pitanja i da se zaista postigne napredak u dijalogu, rekao je naš sagovornik.

Upitan očekuje li da će i Ohridski i Briselski sporazum u celosti biti uključeni u Poglavlje 35 u pregovorima Srbije o članstvu u EU, Bilčik je naveo:“Vidite, akteri na terenu treba da odluče kako da bude postignut delotvoran sveobuhvatan sporazum, mi nismo ovde da diktiramo proces, ali Srbija već dugo nagoveštava da mi Poglavlju 35 želimo da navedemo obaveze - dobro, ali to treba da bude sprovođeno i ovde, u ovom gradu, širom ove države, u javnim institucijama“.

- Dakle, ne radi se samo o tome šta se nalazi u pregovaračkim poglavljima ili u budućim sporazumima o prijemu Srbije u EU, već i o tome kako će ljudi u Srbiji prihvatiti taj proces. Opet kažem, postoji šansa da se to učini. Suština je u praktičnim koracima, a ne o simboličnoj politici, ne u pitanjima koja izazivaju podele već se, prema mom mišljenju, radi o životima svih onih koji žive na Kosovu, uključujući Srbe, i uključujući znamenitosti koje su  važne za Srbiju - zaštitu institucija, crkava, na primer... Sve ovo mora da bude garantovano sporazumima. Stoga, sporazum je način da se to postigne, što će biti za dobrobit građana koji tamo žive, za trgovinske odnose, za bezbednost, za svačiju budućnost, kako ne bismo imali nikakve nepotrebne getoe širom Balkana. Ta otvorenost, sloboda, treba da bude deo onoga što se ovde dešava, i da Poglavlje 35 jeste važno, ali kao što sam rekao najvažnije je da to ovde bude prihvaćeno, u Skupštini, naglasio je Bilčik.

Vladimir Bilčik je  napomenuo da mu je bila ogromna čast da bude izvestilac za Srbiju Evropskog parlamenta.

- Volim ovu zemlju i mislim da je velika, da zaslužuje da bude u Evropskoj uniji i nadam se da ona to može da učini. Uvek sam pokušavao da naglasim: Pokušajte da gledate u budućnost. Znam da je prošlost bila komplikovana, da je narod u Srbiji često preopterećen prošlošću, ali istorija ove države ne počinje 1999, niti u nekim drugim trenucima. Istorija ove zemlje je toliko velika zbog trenutaka u kojima  je ova država imala snažnu, sadržajnu sadašnjost i budućnost, i sada postoji šansa za to, tako da: gledajte u budućnost, budite prisutni tamo, u smislu donošenja odluka, naglasio je sagovornik Demostata.

Bilčik je izrazio uverenje da Srbija može da postane članica, uz napomenu da ne bi licitirao datumima, „jer u ovom trenutku lopta je umnogome u rukama Srbije“

- Voleo bih da vidim više evropskih zastava ovde, veću podršku javnosti Evropskoj uniji, više angažovanih političara oko Evrope, jer, iskreno, nema drugih kredibilnih alternativa. Kada pogledate trgovinu, biznis, gde Srbi odlaze i zbog čega određeni delovi Srbije ostaju bez ljudi – to je Evropa, Zapad, EU. EU - to je vaša šansa za bolji život. Verujem li da će se to desiti? Da. Kada će se desiti? Desiće se kada institucije, političari, ali i narod Srbije odluče da odlučno krenu u važne promene. To neće biti lako, ostaviće posledice, ali bez reformi, bez normalizacije odnosa s Prištinom, bez bliže saradnje sa nama oko pitanja spoljne politike - to se neće desiti. Dakle, ako se stvari počnu pomerati u ovim domenima, Srbija će biti mnogo bliže EU i ja sam uveren da se to može desiti za nekoliko godina, uveren sam da će se to desiti relativno brzo i da će sledeći sazivi vlade i parlamenta biti odlučni da to sprovedu, da će oni potrajati do 2027, jer to može da se desi, poručio je Vladimir Bilčik.